Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri

Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri je izveden 12. aprila 1999. godine (drugog dana Pravoslavnog Vaskrsa), kada je avion NATO pakta ispalio dve rakete i pogodio putnički voz koji je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi u Grdeličkoj klisuri.[1] U eksploziji i plamenu od ovih pogodaka izginulo je i povređeno mnogo putnika. Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.[2]

Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri
Grdelička klisura most.JPG
Železnički most sa spomen obeležjem
LokacijaGrdelička klisura,  Srbija, SR Jugoslavija
Datum12. april 1999.
11:39 (UTC+1)
Ubijenonajmanje 13 civila
Ranjenonajmanje 16 civila
PočinilacNATO NATO

Bombardovanje se desilo tokom NATO agresije na SRJ. Agresija je na svom početku bila usmerena na vojne ciljeve ali se sredinom aprila težište napada proširilo i na strateške i ekonomske ciljeve kao što su saobraćajnice a naročito mostovi.[traži se izvor]

Mnogo civilnih žrtava palo je i u stambenim područjima udaljenim od vojnih i ekonomski strateških objekata i ciljeva, u putničkim vozilima i javnom prevozu, izbegličkim kolonama, kancelarijama, bolnicama, zatvorima, ambasadama i prostorijama javnih medija. [3]

NapadUredi

Prema izjavama dvojice mašinovođa, Bobana Kostića i Gorana Mikića iz Niša, voz je iz niške stanice 12. aprila 1999. godine krenuo sa 15 minuta zakašnjenja, a u to ratno vreme, niko nije proveravao koliko je putnika u vagonima međunarodnog voza koji je saobraćao do Ristovca. Iz NATO aviona su ispaljena četiri projektila. Dva su pogodila voz, a dva su pala na drumski most u blizini. Od prvog projektila, ispaljenog tačno u 11.39 časova, lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije, a drugi projektil spržio je treći vagon, dok je četvrti ostao zalepljen za šine.

Bombardovanje se desilo oko 11.40 po lokalnom vremenu. Raketa AGM-130 ispaljena sa NATO F-15Е pogodila je most u trenutku kada je putnički voz prelazio preko mosta na liniji Beograd - Ristovac. Raketa je pogodila voz i uništila treći i četvrti vagon, dok most nije uništen.[4]

Prema generalu Vesliju Klarku, koji je bio glavnokomandujući NATO snaga u to vreme, voz je išao previše brzo a bomba bila previše blizu cilja da bi mogla da se otkaže. Naveo je da je prva raketa ispaljena sa velike udaljenosti od cilja zbog čega pilot nije bio u mogućnosti da vizuelno prepozna voz. Shvatajući da je voz pogođen ali verujući da može još uvek da završi misiju ispaljivanjem na most sa koga je prošao voz, pilot je u još jednom prolazu ispalio drugu raketu. I ova raketa je pogodila voz. Klark je opisao drugi pogodak kao „neoprezan incident“ u kome se voz „kretao u području cilja, skrivajući se u dimu prvog pogodtka"[5], naglašavajući da je pilot navodno imao manje od sekunde da reaguje.[6] NATO je u cilju opravdavanja svog napada na putnički voz, u kojem su žive izgorele ili masakrirane civilne žrtve, prikazao video-snimak načinjen kamerom na avionu.[traži se izvor]

ŽrtveUredi

Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali. Prema izjavi konduktera posle nesreće, u vozu je broj putnika bio veći od 50, a među identifikovanim poginulima je bilo i dece i trudnica.[traži se izvor]

Na dan bombardovanja, kasno posle podne, iz leskovačke bolnice je javljeno da je primljeno 16 teže i lakše ranjenih putnika. Ali, nije svima povređenima pomoć ukazana u Leskovcu. Tačan broj nastradalih putnika nikada nije utvrđen.[traži se izvor]

Među poginulima su bili tek venčani Ana Bjeletić i Ivan Marković, istraživači u oblasti hemije.[7]

KontroverzeUredi

Incident je izazvao kontroverzne reakcije u Srbiji i drugim državama. Jugoslovenska državna agencija Tanjug dala je informaciju da je NATO izveo napad sa ciljem „nanošenja patnje i uništavanja srpskog naroda“.[8] Na konferenciji za novinare koja je održana dan nakon napada, general Klark je izjavio da je to bio „nesrećni incident zbog kojeg je, kako posadi, tako i svima nama žao“ i „to je jedna od onih stvari za žaljenje koje se dešavaju tokom kampanja kao što je ova i svima nama je veoma žao, ali radimo apsolutno najbolje kako bi izbegli kolateralnu štetu“. Američki Sekretar odbrane Džon Hamr, izjavio je u Kongresu SAD nekoliko meseci kasnije da „mi nikada nismo želeli da uništimo voz ili da ubijemo one koji su bili u njemu. Mi smo hteli da uništimo most i žalimo ovaj incident."[9]

Nemački „Frankfurter Rundšau“ pokazao je dalju kontroverznost ovog napada u januaru 2000. godine, izjavivši da je video-klip ubrzan tri puta u odnosu na svoju realnu brzinu, stvarajući tako pogrešan utisak brzine voza.[10] Pentagon i NATO su izjavili da je ova greška bila rezultat ubrzavanja u svrhu borbene procene štete, ali da snimak nije usporen za konferenciju za novinare.[11][12] Kasnije ispitivanje Frankfurter Rundšaua pokazalo je da je klip ubrzan 4,7 puta.[6]

Pitanja legalnostiUredi

Jugoslovenska vlada i neke zapadne grupe karakterisale su napad kao zločin.[8] Druge humanitarne organizacije kritikovale su nastavak bombardovanja nakon što je prva raketa pogodila voz. Amnesti Internašonal argumentovao je da je napad trebalo da se zaustavi kada je voz bio pogođen, i da je druga bomba prekršila princip proporcionalnosti. U izveštaju nakon rata, Amnesti je o ovom incidentu napisao:

... izgleda da je prekršen član 57 protokola I koji traži da se napad otkaže ili suspenduje ukoliko je jasno da cilj nije vojni ... ili ako bi se moglo očekivati da napad za posledicu ima gubitak života civila...[13]

Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju uspostavio je u maju 1999. godine komitet sa ciljem određivanja da li je bilo prekršaja međunarodnog zakona tokom NATO bombardovanja. U finalnom izveštaju Karla del Ponte zauzela je stanovište da napad jeste bio srazmeran.[traži se izvor]

Mišljenje komiteta je da je most bio legitiman vojni cilj. Putnički voz nije bio namerno ciljan. Osoba koja je kontrolisala bombe, pilot ili oficir sistema naoružanja, ciljao je most, i usled veoma kratkog vremena, nije uspeo da prepozna dolazak voza dok je prva bomba bila u letu. Voz je bio na mostu kada je most naciljan drugi put i dužina mosta je oko 50 metara... Mišljenje komiteta da informacija u odnosu na napad sa prvom bombom ne daje dovoljno veliku osnovu da bi se započela istraga.[14]

Komitet se podelio po pitanju da li se pilot ponašao nepromišljeno. Ipak preporučuje „da napad na voz u Grdeličkoj klisuri ne bi trebalo da istražuje tužilac.[14] A. P. V. Rodžers je prokomentarisao da komitet „mora da smatra da je ispaljivanje prvog projektila bila legitimna akcija protiv vojnog cilja, kao zaključak je bio da civilne žrtave tog napada nisu nesrazmerane, i da je ispaljivanje druge rakete greška rasuđivanja u žaru trenutka.[15]

Dodatna informacijaUredi

Oštećeni most je popravljen i ponovo otvoren u septembru 1999. godine.[16] Svakog 12. aprila se na godišnjicu ovog ratnog zločina prigodnom manifestacijom i polaganjem venaca na spomen obeležje saučestvuje sa žrtvama ovog zločinačkog napada i njihovom rodbinom i čuva sećanje na pogibiju potpuno bespomoćnih putnika.[17][18]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Tanaka & Young 2013, str. 245
  2. ^ RTS: Godišnjica bombardovanja mosta u Grdelici, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  3. ^ SRPSKO NASLEĐE: HRONOLOGIJA „GREŠAKA", Pristupljeno 13. 4. 2013.
  4. ^ Elmer Schmähling, "More or Less Exposed Non-combatants and Civilian Objects under the conditions of 'Modern Warfare'", in Mathematics and War (ed. Jens Høyrup, Bernhelm Booss), Birkhäuser. 2003. ISBN 978-3-7643-1634-1. str. 287.
  5. ^ Press Conference by Jamie Shea and General Wesley Clark, 13 April 1999.
  6. 6,0 6,1 „Film NATO iz Grdeličke klisure ubrzan skoro pet puta”. Glas javnosti. 19. 1. 2000. 
  7. ^ Raketa NATO-a prekinula životne snove Ane i Ivana („Politika“, 12. april 2014)
  8. 8,0 8,1 „Children's choir leads Serb TV offensive”. BBC News. 13. 4. 1999. Pristupljeno 4. 7. 2007. 
  9. ^ Statement of the Honorable John J. Hamre, Deputy Secretary of Defense Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. фебруар 2012). Before the House Permanent Select Committee on Intelligence. 22 July 1999.
  10. ^ „NATO used speeded-up film to excuse civilian deaths in Kosovo: newspaper”. Agence France Presse. 6. 1. 2000. 
  11. ^ "DefenseLink News Transcript: DoD News Briefing - Mr. Crowley, PDASD PA and RADM Quigley, DASD PA, 6 January 2000.
  12. ^ „Nato missile video 'no distortion'. BBC News. 7. 1. 2000. Приступљено 5. 7. 2007. 
  13. ^ Amnesty International, NATO/Federal Republic of Yugoslavia: "Collateral damage" or unlawful killings", 7 May 2000.
  14. 14,0 14,1 "Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia, International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 13 June 2000.
  15. ^ A.P.V. Rogers, "What is a legitimate military target?", in International Conflict and Security Law: Essays in Memory of Hilaire Mccoubrey. Cambridge University Press.2005. ISBN 978-0-521-84531-1. str. 167.
  16. ^ "Reconstruction of rail bridge in Grdelica Gorge", Borba English daily, 15 September 1999.
  17. ^ SERBIAN RAILWAYS - View Single News Arhivirano 2012-09-09 na sajtu Archive.today, Pristupljeno 1. 4. 2013.
  18. ^ B92:Godišnjica bombardovanja mosta, Pristupljeno 13. 4. 2013.

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi