Narodna skupština Kraljevine Srbije (1. novembra 1904 — 3. marta 1905)
U produženju rada Narodna skupština bila je ukazom sazvana za 1. oktobar 1904, y redovan saziv za 1904 godinu ali je, takođe ukazom, bila odložena do 1. novembra 1904. U toku te godine Kralj Petar preduzeo je duže putovanje po zemlji i imao priliku da se i lično uveri sa koliko je plemenitih želja i srdačnosti ceo narod primio njegov povratak na presto.
Izbor stalnog skupštinskog časništva izvršen je na sednici 1. novembra 1904. Za predsednika izabran je Aca Stanojević, za I potpredsednika Nikola Nikolić, za II potpredsednika Jaša Prodanović, a za sekretare su bili izabrani Miloš Ćosić, Uroš Lomović, Miloš Trifunović, Kosta Timotijević, Đoka Stojković, Petar Stokić i Mijailo Radivojević.
Dana 3. novembra saziv je bio otvoren Kraljevom Besedom. Kralj Petar došao je u skupštinsku dvoranu gde je bio burno pozdravljen. Beseda ističe potrebu da se Srbija još bolje spremi za pretstojeće događaje i nalazi da se ide dobrim putem, jer je državna blagajna prvi put posle toliko godina bila potpuno likvidna i mogla da odgovara svim svojim obavezama. Sem toga su državni prihodi koji su ostvareni premašili u tome pogledu svaku dosadašnju godinu. Pred Skupštinom nalazi se obiman zakonodavni posao. Vlada će raditi na spoljno političkim pitanjima, y cilju da Srbiji osigura onaj prestiž koji ona treba da ima u sredini koja je okružuje. Beseda, iako vrlo zavijeno, nagoveštava ono što će doći nekoliko godina docnije: Balkanski savez, za čije je pripremanje trebalo više vremena.
Skupština je na Besedu odgovorila Adresom, primajući najpovoljnije njena nagoveštenja, pa je prešla na zakonodavni rad koji je bio vrlo obilan i mnogostruk. Tako je za vreme ove sesije Skupštini bilo podneseno 57 vladinih zakonodavnih predloga, 34 poslanička predloga, 35 poslaničkih pitanja, 36 interpelacija i 20 odborskih izveštaja. Ministri su dali odgovore na 40 podnesenih pitanja i interpelacija.
Dana 3. marta 1905 saziv je zaključen ukazom.[1]
Zakonodavni rad uredi
U sazivu za 1904 Narodna skupština donela je ove zakone: ** zakona o opštinama; **zakona o štampi iz 1904 godine; zakon o produženju razreza poreza; zakon za merenje, opis i identifikovanje krivaca; Finansijski zakon za 1905 godinu; ** zakona o uređenju sanitetske struke; zakon o javnoj bezbednosti; zakon o zadužbini „Velimirianum"; zakon o Universitetu; ** zakona o ustrojstvu vojske; zakon o koncesiji za građenje pruge Veliko Gradište—Majdan Pek; zakon o uređenju okruga i srezova; sem toga preko stotinu rešenja i zakonodavnih rešenja, koja su spadala u kompetenciju Narodne skupštine.[1]