Narod slobode

Narod slobode (ital. Il Popolo della Libertà; PdL; PdL) je bivša italijanska politička stranka liberalno-demokratske i hrišćansko-konzervativne orijentacije.

Narod slobode Il Popolo della Libertà
Logo PdL-a
Predsednik	Silvio Berluskoni
Glasnogovornik	Danijele Kapecone
Sekretar	Anđelino Alfano
Koordinator	Denis Verdini
Osnovana	29. marta 2009.
Raspuštena	16. novembar 2013.
Prethodnik	Napred Italijo i Nacionalna alijansa.
Naslednik	Napred Italijo i Novi desni centar.
Sedište	Italija
Novine	Novine Slobode
Omladinski ogranak	Mlada Italija (Giovane Italia)
Broj članova (2011.)	oko 1.000.000
Ideologija	Liberalni konzervativizam, Hrišćanska demokratija, Liberalizam, Desni populizam.
Politička pozicija	Desni centar
Evropsko članstvo	Evropska narodna partija
Grupa Evropskog parlamenta	Grupa Evropske narodne partije
Veb-sajt
http://www.ilpopolodellaliberta.it

PdL je stvorena 29. marta 2009. kao sinteza dve najjače italijanske partije desnog centra:

• Napred Italijo, liberalna partija koju vodi Silvio Berluskoni
• Nacionalna Alijansa, nacional-konzervativna stranka Đanfranka Finija.

U Evropskoj uniji PdL je bila članica Evropskoj narodnoj partiji.

Istorija

Početak i pobeda na izborima 2008.

Stranka je stvorena od strane Berluskonijeve liberalne i hrišćansko-konzervativne stranke Napred Italijo i Finijeve nacionalističko-konzervativne Nacionalne alijanse i još nekoliko manjih stranaka iz različitih sredina i političkih ubeđenja (nekoliko od tih je već bio član koalicije "Kuća sloboda" od 2001) među kojima su:

• Hrišćanska demokratija za autonomije (demohrišćanski regionalisti);
• Nova Italijanska socijalistička partija (socijaldemokrate);
• Liberalni reformatori (socijal-liberali);
• Socijalna akcija (nacionalisti).

PdL je pokrenut iznenada od strane Silvia Berluskonija tokom demonstracija u Milanu 18 novembra 2007. na Trgu San Babila.

Narod slobode je prvo osnovan kao federacija političkih stranaka 27 februara 2008, a zatim pretvorena u političku partiju.

Na italijanskim opštim izborima 2008., PDL je osvojio 37,4% glasova i postao prva stranka u zemlji i stvorio koaliciju sa Severnom Ligom i Pokretom za autonomiju Juga sa kojim je formirao vladu Berluskoni IV.

Finijev rascep i kraj Berluskonijeve vlade

Lider stranke je Berluskoni od svog osnivanja. Međutim Berluskonijeva politika nametanja, kao i njegov previše „mek“ odnos prema Severnoj ligi, pored konstantnog gušenja unutar-partijske opozicije je dovelo do rascepa u pokretu sredinom 2010. godine.

Struja sakupljena oko Đanfranka Finija 30. jula iste godine odlučila je da u oba doma Skupštine formira novu parlamentarnu grupu pod nazivom "Budućnost i sloboda za Italiju"(FLI).

Finijev rascep je zaljuljao Berluskonijevu vladu time što se FLI distancirala od rada vlade, a Finijevi ministri napustili Berluskonijevu vladu i otvorili krizu u centro-desničarskoj koaliciji.

14 decembra 2010. Berluskoni je uspeo korumpirajući nekoliko poslanika iz opozicije da dobije novu parlamentarnu većinu bez Finija i njegove partije.

12. novembra 2011. Berluskoni međutim podnosi ostavku predsedniku Italije Đorđu Napolitanu, posle gubitka parlamentarne većine i radi velike ekonomske krize koja je snašla zemlju.

16. novembra 2011. Narod slobode je pružio podršku novoj tehnokratskoj vladi dr.Marija Montija, koja je uspostavljena nakon pada stare vlade.

Izbori 2013

U decembru 2012. Berluskoniujeva partija je uskratila podršku Montijevoj vladi i zatim je došlo do raspisivanja parlamentarnih izbora dva meseca pre roka 24. i 25. februara. Pdl je skopila savez sa Severnom ligom, sa Braćom Italije (nova partija koju su fomrirali bivši članovi PdL-a posle pada vlade), Desnicom i još nekim manjim strankama sa kojim je izašla na izbore.

Koalicija je stigla na drugo mesto na izborima u februaru 2013, dok je PdL postao treća stranka u zemlji.

Nakon izbora stranka je ušla u vladu nacionalnog jedinstva sa levičarskom Demokratskom partijom i Građanskim izborom, koju predvodi Enriko Leta. PdL u vladi je dobila vicepremijera Anđelina Alfana i pet ministara.

Raspad stranke i povratak Napred Italije

29. juna 2013. Berluskoni je najavio kraj PdL-a i povratak njegove stare stranke Napred Italijo. U međuvremenu sve veće podele unutar partije su izazvale radikalizaciju sukoba između stranačkih struja. Berluskoni i njegovi "sokolovi" naročito nakon sve većih sudskih problema lidera odbili su da nastave da podržavaju vladu. Druga struja predvođena sekretarom i vicepremijerom Anđelinom Alfanom je odlučila da ostane uz vladajuću koaliciju.

Berluskoni je iz tog razloga 16. novembra sazvao Nacionalni kongres partije koji je zvaničio kraj PdL-a i povratak Napred Italijo. Alfano je bojkotovao kongres i zajedno sa jednom grupom poslanika i senatora formirao novu stranku pod imenom Novi desni centar.

Izborni rezultati

Narod slobode	Glasovi	%	Poslanička mesta
Izbori 2008	Dom poslanika	13.642.742	37,4	276
Senat	12.678.790	38,2	146
Evropski izbori 2009	10.807.327	35,26	29
Izbori 2013	Dom poslanika	7.332.667	21,56	98
Senat	6.829.373	22,30	99