Naušnice

Naušnica, minđuša (od tur. mengûş) ili obodac je ukrasni predmet (vrsta nakita) koji se veša o uho. Reč minđuša potiče od turske reči mengus odnosno persijske reči mengus.

Naušnice mogu biti kao prsten ili sa ukrasnim dodacima - privescima. Mogu se pričvrstiti na uho pomoću štipaljke ili se mogu protnuti kroz rupu na uhu.

Najčešće se izrađuju od plemenitih metala: zlata, platine, srebra, od neke legure plemenitih metala ili sa dodacima od bisera i dragog kamenja. Pored navedenog naušnice se mogu izrađivati od: školjki, ukrasnih komada rezbarenog drveta, raznobojne plastike i drugih materijala (bižuterija ).

Vrednost naušnice može biti velika ukoliko je skup materijal od koga je izrađena ili ako je izrađena kao umetničko delo (u zavisnosti od umetničke vrednosti rada umetnika koji je napravio naušnicu). Naušnice izrađuju i prodaju kujundžije ili zlatari, a u novije vreme se proizvode industrijski ili u modnim studijima (po nacrtima modnih kreatora).

Tradicija naušnica u Srbiji uredi

U Srbiji su većina žena nosile naušnice.^[kada?] Pri tome se bušio donji, meki deo uha. Sa donje strane uha bi se stavio, na primer, zatvarač od plute a sa gornje strane bi se sterilnom iglom probušilo uho. U probušeno uho bi se stavila naušnica od srebra ili zlata (ne od metala koji korodiraju) i rana obično relativno brzo zarasta. Uha su bušile babe, majke, strine pa i zlatari.

U nekim delovima Srbije postoji običaj da muškarci nose jednu naušnicu. To su jedinci - muški potomci bez braće i sestara. Minđuša muškarcu u jednom uhu označava da je on „i sin i ćerka“ ocu i majci a to znači da je univerzalni naslednik imanja tj. nema sa kime da deli nasledstvo!. Takvi momci na vašarima i poselima, a to su mesta gde bi devojke i momci trebalo da se „vide“, su naravno bili favorizovani u odnosu na druge momke.^{[traži se izvor]}

Napomena uredi

Bušenje uha je osetljiv zahvat i treba da je rade obučene osobe (najpoželjnije da to bude medicinsko osoblje) sa sterilnim iglama kako ne bi došlo do infekcije. U novije vreme za bušenje uha postoje specijalna sterilna „klešta“ tako da ovu intervenciju rade i zlatari u svojim radionicama.

Vidi još uredi

Literatura uredi

Milan Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1991. godina