Nacionalni park Pendžari
Nacionalni park Pendžari (fr. Parc National de la Pendjari) je nacionalni park koji se nalazi u zapadnom delu Benina, a graniči se sa Nacionalnim parkom Arli, koji se nalazi u Burkini Faso. Imenovan je po reci Pendžari (koja se nekada naziva i Oti), a park je poznat po divljem svetu i dom je šumskih slonova, zapadnih afričkih lavova, nilske konje, afričke bivole i nekoliko vrstsa antilopa. U parku takođe postoji veliki broj vrsta ptica.
| Nacionalni park Pendžari | |
|---|---|
IUCN kategorija II (nacionalni park) | |
 Ulaz u park | |
  | |
| Mjesto |  Benin |
| Najbliži grad | Tangeta |
| Koordinate | 11° 3′ 0″ N 1° 31′ 0″ E / 11.05000° S; 1.51667° I |
| Površina | 2,775 km² |
Park se prostire na površini od 2,775 km² u dalekom severozapadnom delu Benina. Deo je VAP kompleksa, koje predstavlja ogromno zaštićeno područje u Beninu, Burkini Faso i Nigeru. Zapadni delovi Benina su brdska i planinska područja koja pružaju lep pogled ka ovom parkom, koji je dosta izolovan i sačuvan. Parkom upravlja organizacija Afrički parkovi.
U maru 2009. godine predložen je za Svetsku baštinu Uneska, a u julu 2017. godine zvanično proglašen, kao zaštićenog područja W—Arli—Pendžari.
Ekologija
urediKamene pećine nalaze se na višim predelima, gde je takođe pronađen veliki broj biljnih vrsta. Prosečne godišnje padavine iznose 1100 mm, a park je otvoren tokom cele godine. Najviše padavina ima od juna do novembra, pa pojedini delovi tada mogu biti nepristupačni.
Sisari
urediPark je dom za većinu tipičnih vrsta Benina i zapadnoafričkih savana. Jedan od najređih sisara koji nastanjuje nacionalni park je zapadnoafrički gepard, ali viđen je izuzetno retko.[1] Postoji oko 5—13 primeraka ove vrste u parku, uključujući i one u Nacionalnom parku W, prema popisu iz 2007. godine.[2] Popisano je oko 100 lavova u parku i verovatno je najveća zajednica ovih životinja u zapadnoj i centralnoj Africi, među svim drugim zaštićenim predelima.[3] Vrednost populacije lava dobila je dodatni značaj, kada je studija pokazala genetsku jedinstvenost zapadnoafričkih lavova, u poređenju sa onima iz južne i istočne Afrike.[4][5]
Prvobitno, ugroženi zapadnoafrički divlji pas popisan je u ovom parku, kao i u susednom Nacionalnom parko Arli u Burkini Faso.[6] Smatralo se da više ne nastanjuje ove predele, ali je popisano nekoliko njih tokom studija u aprilu 2000. godine.[5] Drugi veći mesojedi u parku uključuju afričkog leoparda, hijenu, prugastog šakala i druge.[1]
Na prostoru parka takođe postoji velika populacija slonova. Njihov broj je poslednjih decenija stabilan, a ima ih više od 800 (popisi iz 2005—2010).[7] Uključujući susedni Nacionalni park W i Nacionalni park Arli, ukupno te prostore nastanjuje više od 3800 slonova, što je najveća koncentracija slonova u čitavoj zapadnoj Africi.[8] Nakon slona, ruga najveća životinja u parku je nilski konj.
Prema popisu životinja iz 2000. godine, prostor parka nastanjuju i drugi veliki sisari, kao što je afrički bivo (2700 jedinki), zapadni hartbist (1500 primeraka,), kob antilopa (2600 primeraka) i bradavičasta svinja. Neke vrsta antilopa kao što su Damaliscus lunatus korrigum, Tragelaphus sylvaticus i Redunca su izuzetno retke u parku. U parku su takođe popisani oribi, crveni dujker i vrsta Sylvicapra grimmia. Primati u parku uključuju patasa, maslinastog pavijana i vrstu Chlorocebus tantalus.[9]
Ptice
urediU parku postoji 300 vrsta ptica.[10] Vrste Falco naumanni i Circus macrourus povremena su vrste u parku. Falco alopex nije uobičajena vrsta u parku, dok vrsta Chelictinia riocourii nastanjena u parku, osim tokom kišne sezone.
Pendžari nacionalni park poznat je po raznolikosti ptica, a u njemu postoji veliki broj vrsta Anastomus lamelligerus, Ephippiorhynchus senegalensis, a sezonski park nastanjuju i bele rode. Haliaeetus vocife i sova ribarica takođe su popisani u parku.
Najpoznatije i najrasprostranjenije vrste u parku su Vidua togoensis, Petronia dentata, Estrilda troglodytes, Pytilia phoenicoptera, Turdoides reinwardtii, Eremomela pusilla, Monticola saxitilis, Thamnolaea cinnamomeiventris, Myrmecocichla albifrons, Cercomela familiaris, Oenanthe bottae, Cossypha albicapillus i Hirundo leucosoma.[11]
Ovo stanište ubeleženo je kao značajno za ptice od strane organizacije BirdLife International, a takođe nacionalni park i ptice u njemu pod zaštitom su države.
Galerija
uredi-
Reka Pendžari u istoimenom parku -
Ravni predeli parka -
Rečno ostrvo u parku -
Pogled na park -
Sedište nacionalnog parka
.jpg)
.jpg)
-
-
-
Rezervat prirode Vitanovo
Reference
uredi- ^ a b Sinsin B, Tehou AC, Daouda I, Saidou A. 2002. Abundance and species richness of larger mammals in Pendjari National Park in Benin. Mammalia 66(3):369-80.
- ^ Belbachir, F. 2008. [http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/221/0 Acinonyx jubatus ssp. hecki. In: IUCN 2011.[ IUCN Red List of Threatened Species. Version 2011.1. <www.iucnredlist.org>. Downloaded on 2 September 2011.
- ^ Marjolein Schoe, Etotépé A. Sogbohossou, Jacques Kaandorp, Hans de Iongh: PROGRESS REPORT – collaring operation Pendjari Lion Project, Benin. Funded by the Dutch Zoo Conservation Fund, 2010.
- ^ C. Michael Hogan. 2009
- ^ a b Bauer, H.; Bertola, L. D.; De Iongh, H. H.; Funston, P. J.; Leirs, H.; Prins, H. H. T.; Sogbohossou, E.; Tumenta, P. N.; Udo De Haes, H. A.; Uit De Weerd, D. R.; Van Haeringen, W. A.; Van Hooft, W. F.; Vrieling, K.; York, D. S. (2011). „Genetic diversity, evolutionary history and implications for conservation of the lion (Panthera leo) in West and Central Africa”. Journal of Biogeography. 38 (7): 1356—1367. doi:10.1111/j.1365-2699.2011.02500.x.
- ^ Rosie Woodroffe, Joshua Ross Ginsberg and David Whyte Macdonald. 1997
- ^ Bouché P, Douglas-Hamilton I, Wittemyer G, Nianogo AJ, Doucet J-L, et al. (2011). Will Elephants Soon Disappear from West African Savannahs? PLoS ONE 6(6): e20619. . doi:10.1371/journal.pone.0020619. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Nicola Clericia, Antonio Bodini, Hugh Eva, Jean-Marie Grégoire, Dominique Dulieu and Carlo Paolini: Increased isolation of two Biosphere Reserves and surrounding protected areas (WAP ecological complex, West Africa). Journal for Nature Conservation Volume 15, Issue 1, 24 January 2007, Pages 26-40 online
- ^ Barthelemy Kassa, Roland Libois, Brice Sinsin. 2007. Diet and food preference of the waterbuck (Kobus ellipsiprymnus defassa) in the Pendjari National Park, Benin. African Journal of Ecology, Volume 46, Issue 3 (p 303-310). online Arhivirano 2012-10-21 na sajtu Archive.today
- ^ Dasgupta, S. (01. 02. 2018). „$23.5 million funding pledge aims to protect critical West African national park”. Mongabay.com. Pristupljeno 01. 02. 2018.
- ^ Wieder Elfenbein in den Hotelboutiquen. In: FAZ. 6. November (2012). str. 9.
Literatura
uredi- E. P. S. Assédé, A. C. Adomou, B. Sinsin: Magnoliophyta, Biosphere reserve of Pendjari, Atacora Province, Benin. In: Check List. 8 (4) (2012). pp. 642–661. checklist.org.br
- S. O. Kesseler: "WIr schützen unseren Park - Aushandlungsprozesse von Räumen, Identitäten und Institutionen im Pendjari-Nationalpark (Benin)" Doktorarbeit, Göttingen 2015. [1]
- T. Konrad: "Governance of protected areas in West Africa -The case of the W-Arly-Pendjari (WAP) Complex in Benin and Burkina Faso" Doktorarbeit, Würzburg 2015. [2]
- Franck Legba: Contribution de la vegetation des collines de la zone cynegetique et du Parc National de la Pendjari du Benin comme milieu cadre et milieu ressource de la faune sauvage. Thèse Ing. Agr., Université d´Abomey-Calavi, Cotonou 2005.
- S. G. A. Nago: Diversité des amphibiens dans les terroirs riverrains à la Zone Cynogénétique de la Pendjari. Mémoire de diplôme d´étude approfondies (DEA), Université d´Abomey-Calavi, Cotonou 2005.
- UNDP, GEF (2005): Enhancing the effectiveness and catalyzing the sustainability of the W-Arly-Pendjari (WAP) protected area system. UNEP Project document PIMS 1617.
- Wally und Horst Hagen: Die afrikanischen Nationalparks als Lebensräume der Elefanten. In: Vitus B. Dröscher: Rettet die Elefanten Afrikas. (1990). str. 209.
- Hogan, C.M. 2009. Painted Hunting Dog: Lycaon pictus, GlobalTwitcher.com, ed. N. Stromberg
- Legba, F. (2005) Contribution de la vegetation des collines de la zone cynegetique et du Parc National de la Pendjari du Benin comme milieu cadre et milieu ressource de la faune sauvage.
