Nikola Udino
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Nikola Udino (fr. Nicolas Oudinot; Bar le Dik, 25. april 1767 — Pariz, 13. septembar 1847) je bio Napoleonov maršal.
| Nikola Udino | |
|---|---|
 Nikola Udino | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 25. april 1767. |
| Mesto rođenja | Bar le Dik, Francuska |
| Datum smrti | 13. septembar 1847. (80 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
Detinjstvi i mladost
urediRođen je u Loreni u porodici farmera i pivara, kao jedno od devetoro dece. Jedini on nije umro pre punoljetnosti. Odlučio se za vojni poziv, pa je služio u pukovniji u Medoku od 1784. do 1787. Kada je shvatio da ne može da se nada unapređenju zbog neplemićkoga porekla napustio je vojsku sa činom narednika.
Francuski revolucionarni ratovi
uredi
Njegova karijera se bitno promenila kada je došlo do francuskih revolucionarnih ratova. Kada je izbio rat 1792. izabran je za potpukovnika 3. bataljona dobrovoljaca u Mezu. Zbog dobre odbrane jedne male tvrđave na Vogezima 1792. privukao je pažnju na sebe, pa je priključen regularnoj vojsci u novembru 1793. Nakon brojnih akcija na belgijskoj granici unapređen je u brigadnoga generala u junu 1794. zbog toga što se iskazao u bici kod Kajzerlauterna. Nastavio je da ratuje na nemačkoj granici pod komandom Hoša, Pišegrua i Žana Moroa. Bio je nekoliko puta ranjen, a 1795. je bio i zarobljen. Bio je desna ruka Andrea Masene za sve vreme švajcarske kampanje 1799, najpre kao general divizije, zatim kao načelnik štaba. Odlikovan je zbog zasluga u bici kod Ciriha. Učestvovao je u opsadi Đenove pod Masenom, a toliko se istakao u bici kod Moncambana, da mu je Napoleon dao počasnu sablju. Postavili su ga za general inspektora pešadije, a kad je uspostavljeno carstvo dobio je Veliki krst i legiju časti. Ipak pri prvoj deobi maršalskih palica 1804. nije postao maršal.
Napoleonski ratovi
urediZa vreme rata 1805. komandovao je čuvenom divizijom Udinoovih grenadira, koje je on odabrao i istrenirao. Sa grenadirima je zauzeo Bečke mostove. Bio je ranjen u Holabrinu u Austriji, a u bici kod Austerlica je zadao odlučni udar. Sudelovao je 1807. u Miraovoj pobedi u bici kod Ostrolenke u Poljskoj. Uspešno se borio u bici kod Fridlanda.
Postao je 1808. guverner Erfurta, a u maršala je unapređen nakon briljantne pobede u bici kod Vagrama. Napoleon ga je postavio za titularnoga vojvodu u Ređiji. Od 1810. do 1812. upravljao je vladom kraljevine Holandije. Zapovedao je 2. korpusom francuske Velike armije u Napoleonovoj invaziji Rusije. Sudelovao je i u bitkama kod Licena i Baucena. Kada je sa nezavisnim korpusom trebalo da zauzme Berlin poražen je u bici kod Grosberena. Zamenio ga je maršal Mišel Nej, ali i Nej je bio poražen u bici kod Denvica. Nikola Udino je imao značajnu komandu u bici kod Lajpciga. Kada je 1814. Napoleon abdicirao priklonio se novoj vlasti. Kada se Napoleon 1815. vratio sa Elbe Udino mu nije prišao.
Kasniji život
urediPoslednja aktivna dužnost mu je bila za vreme francuske invazije na Španiju 1823. On je tada komandovao korpusom i jedno vreme je bio guverner Madrida. Nikola Udino nije bio veliki komandant, ali on je bio veliki general divizije. Bio je energičan general, upoznat sa detaljima, a odlučan i vešt kao i drugi Napoleonovi maršali.
Literatura
uredi- Chandler, David, ur. (1987). Napoleon's Marshals. London: Macmillan Publishing Company. ISBN 978-0-297-79124-9.
