Nikon Optinski
Nikon Optinski (rođ. Nikolaj Mitrofanovič Beljajev; 26. septembar (8. oktobar) 1888, Moskva - 8. avgust 1931, selo Kozlovo, Pinežski okrug, Arhangelska oblast) - duhovnik Ruske pravoslavne crkve, jeromonah. Bio je poslednji ispovednik Optinske pustinje, bio je predodređen da preživi zatvaranje i propast manastira.
| Nikon Optinski | |
|---|---|
 Nikon Optinski | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1888 |
| Mesto rođenja | Moskva, |
| Datum smrti | 1931 |
| Mesto smrti | selo Kozlovo, Pinežski okrug, Arhangelska oblast, |
Biografija uredi
Nikolaj Mitrofanovič Beljajev rođen je u Moskvi u pobožnoj trgovačkoj porodici. Njegov otac, Mitrofan Nikolajevič, bio je poslednje 14. dete u porodici. Majka, ćerka upravnika kremaljskog hrama Svetih Konstantina i Jelene Lavrentija Ivanoviča Švecova, bila je 10 godina mlađa od svog muža i udala se za njega sa 31. Venčali su se u crkvi Velikog Vaznesenja u Nikitskoj porti. U porodici je rođeno osmoro dece; Nikola je bio četvrti.
U petoj godini teško se razboleo, bio na samrti, ali se oporavio, što je kasnije optinski starac Varsanufije posebno zabeležio kao misteriozni promisaoni slučaj: Naravno, ovo je neobičan slučaj. U stvari, to nije slučaj, jer nam se sve dešava svrsishodno... Život vam je dat. Tvoja majka se molila, i Sveti Nikolaj Čudotvorac se molio za tebe, i Gospod je kao Sveznajući znao da ćeš ući u manastir, i dao ti život. I veruj da ćeš ostati monah do kraja života... Njegova majka, Vera Lavrentijevna, primetila je izuzetno strpljenje Nikolaja u poređenju sa njegovom braćom. Godine 1902. umrli su deda i baka, 1904. godine - njegov otac Mitrofan Nikolajevič. U to vreme studirao je u moskovskoj gimnaziji i služio u crkvi „Radost svih koji tuguju“.
Nakon što je završio gimnaziju, ušao je na Fizičko-matematički fakultet Moskovskog univerziteta, ali nije dugo studirao. On je zapisao: "Uspeo sam da studiram na fakultetu nešto više od šest meseci... Pod izgovorom da studiram na fakultetu, ujutru sam otišao od kuće". Došao bi na univerzitet i bio tamo do 9 sati, a od 9 sati je odlazio u Kazansku crkvu na službu ...
Njegove težnje delio je i brat Ivan (1890—1969), zajedno su prisustvovali bogosluženjima, obojica su osetili želju da se zamonaše i, bacivši žreb, odlučili su da odu u Optinsku isposnicu; 11. februara 1907. saopštili su majci svoju odluku, a 24. februara stigli su u manastir. Međutim, iguman manastira arhimandrit Ksenofont (1845—1914) nije hteo da ih primi u bratstvo; želeći da ispita čvrstinu njihovih namera, savetovao im je da još neko vreme žive u svetu. Krajem decembra bratija je konačno stigla u manastir, ušavši u skit Svetog Jovana Krstitelja.
Krajem februara 1908. Nikolaj je postavljen za pomoćnika bibliotekara, ali njegovo glavno poslušanje, od oktobra, postaje sekretarsko – na čelu skita, starac Varsanufije. Od januara 1908. počinje da pravi dnevničke zapise[1].
U aprilu 1910. godine Nikolaj je postrižen u monaha, a 24. maja 1915. godine u shimonaha, dobivši ime Nikon u čast svetog mučenika, zapamćenog od Crkve 28. septembra; 10. aprila 1916. godine rukopoložen je u čin jerođakona, a 3. novembra 1917. godine postao je jeromonah.
Posle zatvaranja manastira 1918. godine, Nikon je revnosno radio, čineći sve što je bilo moguće da spase manastir. Godine 1919. manastir Optina je pretvoren u plemhoz, umesto kojeg se vrlo brzo pojavio muzej, u čijem uvodu su bile sve manastirske zgrade; pri muzeju je postavljena kožarska i drvoprerađivačka radionica u kojoj je radilo tridesetak monaha i iskušenika; maja 1919. Nikon je privremeno postavljen na čelo ovog muzeja.
Prvi put Nikon je uhapšen 17. septembra 1919; iz zatvora Kozelsk pisao je majci da je uhapšen samo zato što je bio monah i što je radio za manastir[2]. U martu 1920. ponovo je uhapšena grupa sveštenoslužitelja, monaha i mirjana koji su bili vezani za Optinsku pustinju, među kojima je bio i Nikon.
Dana 9. marta 1920. upokojio se starešina skita, shimagumen Teodosije, 30. jula 1922. godine, jeroshimonah Anatolije (Potapov), 1923. godine uhapšen je starac Nektarije, koji je predao svoju duhovnu decu jeromonahu Nikonu. U leto 1923. godine manastir je konačno zatvoren; nastojatelj manastira Isak, odsluživši poslednju liturgiju u Kazanskoj crkvi, blagoslovi Nikona da primi na ispovest mnoštvo naroda, koji je nastavio da ide u Optinsku pustinju. Tako je sveti Nikon postao poslednji optinski starac.
Primoran 1924. da se naseli u Kozelljk, služio je u Uspenskoj crkvi, primao narod, ispunjavajući svoju pastirsku dužnost. U junu 1927. ponovo je uhapšen. U logoru Kemperpunkt proveo je tri godine. Dana 23. maja 1930. godine, na posebnom sastanku u Kolegijumu OGPU, bez sprovođenja nove istrage, starca Nikona je osudio na tri godine progonstva na Severnoj teritoriji – poslat je u Pinega u Arhangelsku oblast i nastanio se u selu Voepala, koja se nalazi nekoliko kilometara od Pinega. Na Lazarevu subotu, 22. marta 1931. godine, prognani optinski monah Petar (Dračev), koji je živeo u susednom selu Kozlovka, posetio je starca Nikona, koji je bolovao od tuberkuloze, i doveo ga kod njega. 8. jula 1931. Nikon je preminuo u 43. godini. Sahranjen je na groblju sela Valdokure kod Pinege. Tridesetih godina 20. veka grob jeromonaha Nikona je oskrnavljen, pa su njegova duhovna čeda ponovo sahranjena i samo je nekolicina znala gde su njegove mošti.
Kanonizacija uredi
Proslavljen je kao lokalno poštovani svetitelj 26. jula 1996. godine[3].
Ruska pravoslavna crkva kanonizovala ga je zajedno sa ostalih dvanaest optinskih staraca na Arhijerejskom Saboru 13-16. avgusta 2000. godine.
Izvori uredi
- ^ Nikon Optinskiĭ, ieromonakh (1994). Dnevnik poslednego start︠s︡a Optinoĭ pustyni, ieromonakha Nikona (Beli︠a︡eva) ; [otv. redaktor, A. Blinskiĭ]. A. Blinskiĭ, A. Blinskiй. Sankt-Peterburg: Satis. ISBN 5-7373-0003-X. OCLC 35212661.
- ^ Zhizneopisanie ieromonakha Nikona, poslednego start︠s︡a Optinoĭ pustyni. A. Blinskiĭ. Sankt-Peterburg: Satis. 1994. ISBN 5-7373-0004-8. OCLC 37666590.
- ^ „Kanonizaciя svяtыh v Russkoй Pravoslavnoй Cerkvi - Pravoslavnый portal «Azbuka verы»”. azbyka.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-12-19.