Nijasi
Nijasi su starosedeoci Nijasa, ostrva u blizini zapadne obale Severne Sumatre, u Indoneziji. Na nijaskom jeziku, Nijasi su poznati kao Ono Niha; što bukvalno znači „potomci čoveka”. Dok je ostrvo Nijas poznato kao Tano Niha, gde Tano znači „zemlja” na jeziku Nijasa.
Mesto je poznato širom sveta jer njegovi ogromni talasi stvaraju savršene uslove za surfovanje na ostrvu Nias. Ipak, osim što je vrhunska međunarodna destinacija za surfovanje, ovo ostrvo poseduje neprocenjivo kulturno nasleđe koje datira iz 10 000. godine pre nove ere. Niasi su zajednica koja i dalje aktivno živi po normama i praksi autohtone kulture. Običajno pravo Nijasa se obično naziva fondrako, reguliše sve aspekte života od rođenja do smrti.[1] Istorijski dokazi megalitskih struktura i rezbarenja kamena koji se nalaze u unutrašnjosti ostrva pokazuju da su drevni Nijasi praktikovali megalitsku kulturu. Sistem kasti je prepoznat i u društvu Nijasa.[2] Najviši nivo kaste naziva se Balugu,[3] a da bi došli do ovog nivoa kaste, moraju se održati veliki festivali pozivajući hiljade ljudi i klanje hiljada svinja na nekoliko dana.
Prema popisu iz 2010. ukupan broj Nijasa je 1.041.925.
Jezik uredi
Nijaski jezik je austronežanski jezik koji se govori na ostrvu Nijas i Batu ostrvima u blizini zapadne obale Sumatre u Indoneziji. Poznat je kao Li Niha svojim izvornim govornicima. Spada u podgrupu severozapadnosumatranskih jezika, koji takođe uključuje Mentavajski jezik i Batačke jezike. U 2000. godini bilo je oko 770.000 govornika.
Postoje tri glavna dijalekta:
- severni
- centralni
- južni
Arheološka opažanja uredi
Arheološka opažanja su sprovedena na ostrvu Nijas od 1999. godine. Zapažanja su otkrila da ljudi naseljavaju ostrvo Nijas od pre 12.000 godina. Naseljeno je migracijom iz kontinentalne Azije na ostrvo Nijas tokom perioda paleolita. U stvari, postoje indikacije ove migracije koji idu i do pre 30.000 godina. Tokom tog perioda postojala je samo Hoa Binh, vijetnamska civilizacija koja je slična onim koja se nalaze na ostrvu Nijas.[4]
Novo genetsko istraživanje je otkrilo da Nijasi iz Severne Sumatre vode poreklo od austronežanskih naroda. Smatra se takođe da su njihovi preci došli iz Tajvana preko Filipina pre 4.000 do 5.000 godina.[5][6]
U istraživanju koje je trajalo 10 godina sa uzorcima krvi od 440 Nijasa u 11 sela na ostrvu Nijas pokazalo je da su Y-hromozom i DNK mitohondrije Nijasa i tajvanskih starosedeoca i filipinskih naroda identični. Osmatranje je takođe otkrilo da genetika današnjih Nijasa više ne nosi nikakve tragove drevnih Nijasa, onih čiji su ostaci pronađeni u pećini Togi Ndrava u centralnom Nijasu. Arheološki nalazi pronađenih kamenih alata pokazali su da su ljudi koji žive u pećini stariji od 12.000 godina. Genetička raznolikost Nijasa je veoma niska u poređenju sa drugim narodima, naročito Y-hromozoma. Ovo ukazuje na to da je u istoriji populacije Nijasa došlo do pojave „efekta levka”. Studije su takođe utvrdile da Nijasi ne dele genetiku sa etničkim grupama koje žive na Andamanskim i Nikobarskim ostrvima u Indijskom okeanu, koja su geografski blizu. Iako je poznato da je došlo do migracije austronezijskih naroda između Tajvana i indonežanskog arhipelaga, uključujući Nijas, i dalje je neizvesno da li je migracija počela od Tajvana do Nijasa ili obrnuto.[7][8]
Ekonomija uredi
Ekonomija Nijasa zasnovana je na lovu, trgovini, poljoprivredi i uzgoju svinja. Nijasi su uglavnom bili ratnici. Zarobljavali bi robove i trgovali njima među sobom u različitim selima. Međusobni ratovi bili su konstantni na ostrvu, ovo je imalo važan uticaj na arhitekturu.
Arhitektura uredi
Nijas ostrvo ima izuzetnu tradiciju u arhitekturi. Omo Sebua je ime koje se dodeljuje posebnim Nijaskim konstrukcijama. Klasične kuće su izgrađene za poglavice sela i posebno su dizajnirane u odbrambene svrhe: ne samo protiv neprijatelja, već i od mogućih zemljotresa, jer su kuće izuzetno fleksibilne. Možete da pristupite samo kroz usko stepenište koje ima skrivena vrata sa zamkom. Njihova glavna vidljiva karakteristika su dramski konveksni i oštri opečeni krovovi. Strukture su bile zasnovane na stubovima ispunjenim bambusovom korom kao još jedan vid odbrane.
Važan deo ostrva je muzej Pusaza Nijas. Muzej poseduje važnu zbirku praistorijskih objekata predstavnika kulture i istorije ostrva.
Kultura uredi
Ishrana: uredi
- Govi Nihandro ili Govi Nitutu
- Harinake: mlevena svinjetina
- Godo-godo: Iseckana kasava napravljena u obliku kuglice za kuvanje, a kasnije dodate kokosove ljuspice
- Kofo-kofo: Mleveno riblje meso napravljeno u obliku kugle za sušenje ili dimljenje
- Ni'ovuru: Slano svinjsko meso za duže skladištenje
- Rakigae: Pohovana banana
- Tamboio
- Lema
- Gae Nibogo: Banane na žaru
- Kazimone
- Gulo-Gulo Faro: bombone napravljene od kokosovog mleka
- Nami: Slana jaja jaja za duže skladištenje
Piće: uredi
- Tuo nifaro: Palmovo vino
- Tuo mbanua: Sirovo palmino vino i koren različitih biljaka da daju određenu količinu alkohola
Rituali uredi
Većinu rituala predstavljaju ratni plesovi. Najpoznatija od ovih ceremonija je preskakanje kamena, izvorno Hombo Batu. Ovo je bio ritual veštine koji je ukazivao na trenutak kada je dečak postao čovek i bio je spreman da postane ratnik. Ovaj inicijalni korak bio je u stvari skok preko kamena od 2 m ukrašen oštrom bambusovom trskom na vrhu.
Druge ceremonije: uredi
- Fahombo: Skok nad stenom
- Fatele ili Faluia: Ratni ples
- Maena: Grupni ples
- Tari Moio: Orao ples
- Fangovai: Pozdrav gostovanja
- Slava Ono Nihalo: Venčanja
- Fasoso Levuo: Bambu takmičenje među mladićima da testiraju snagu
Reference uredi
- ^ Suhadi Hadiwinoto (2008). "Nias, dari masa lalu ke masa depan."
- ^ "Anthropos," Volume 79. (1984)
- ^ „Native People of Nias Island”. Pleasure Surf Camp. 18. 10. 2014. Pristupljeno 14. 12. 2016.
- ^ „Jejak Manusia Pertama Sumatera Utara Ada Di Pulau Nias”. Tempo.Co. Arhivirano iz originala 02. 06. 2013. g. Pristupljeno 12. 7. 2014.
- ^ „Unexpected island Effects At An Extreme: Reduced Y-Chromosome And Mitochondrial DNA Diversity In Nias”. Oxford Journals. Pristupljeno 12. 7. 2014.
- ^ „Asal-Usul Orang Nias Ditemukan”. Kompas.Com. Pristupljeno 12. 7. 2014.
- ^ „Merunut Asal-Usul Orang Nias Berdasarkan DNA/Gen”. Nias Online. Arhivirano iz originala 19. 05. 2013. g. Pristupljeno 12. 7. 2014.
- ^ „MTidak Ada Kepentingan Komersial dan Tidak Ada Hak Paten Yang Akan Diajukan”. Nias Online. Pristupljeno 12. 7. 2014.
Literatura uredi
- Hadiwinoto, Suhadi (2008). Nias, dari masa lalu ke masa depan. Badan Pelestarian Pusaka Indonesia. ISBN 978-979-18019-1-1.
- Österreichische Leo-Gesellschaft, Görres-Gesellschaft, Anthropos Institute (1984). Anthropos, Volume 79. Zaunrith'sche Buch-, Kunst- und Steindruckerei.
- NATIVE PEOPLE OF NIAS ISLAND
- Nias of Indonesia
- Unexpected Island Effects at an Extreme: Reduced Y Chromosome and Mitochondrial DNA Diversity in Nias, Oxford Journals
