Novak Karaljuk
Novak Karaljuk (1404–10) je bio srpski plemić u službi despota Stefana Lazarevića (r. 1402–1427), za kojeg se znalo da je vodio gerilski rat protiv Osmanlija koji su naneli veliku štetu osmanskoj imovini[1].
Poznato je da je despot Stefan služio ugarskom kralju Sigismundu, a da je u isto vreme imao prijateljske odnose sa osmanskim knezom Sulejmanom Čelebijem[2]. Ovu političku igru nije razumeo deo srpskog plemstva, koji je neznajući za to napadao Osmanlije. Jedan takav slučaj bio je slučaj Novaka Karaljuka.
Karaljuka pominje hroničar Konstantin Kostenec (fl. 1427–31) u vezi sa ratom Stefana i njegovog brata Vuka († 1410)[3]. Poticao je iz „jedne od najboljih porodica“, a još pre podele zemlje između braće Lazarevića (posle Kosovske bitke) bio je postavljen u službu despota Stefana. Komandovao je odredom srpske vojske u Toplici, i vodio gerilski rat protiv Osmanlija[2]. Izvršio je upade na osmansku teritoriju[3], a naročito je 1404. godine, tokom prolaska Osmanske vojske Sulejmana kroz Srbiju (preko Toplice), sa planina napao zadnji deo osmanske poljske vojske i zauzeo celu riznicu vojske, koju je odneo Despotu u Kruševac[3]. Pošto je prolaz bio dozvoljen, Stefan je sam vratio plen Osmanlijama na molbu da preda Karaljuka, rekao mu je da je to čovek koji živi u šumama (kao hajduk)[2], i da mu se ništa nije moglo; Despot je vratio plen, ali nije predao Karaljuka[4]. Pobune protiv Osmanlija su ugušene, a sukob braće je okončan podelom zemlje[5]. Sulejman se vratio u Anadoliju u leto 1405.
Po oceni Bude Ilića, Karaljuk nije mogao biti pravi hajduk (razbojnik), pošto je vratio plen despotu Stefanu, niti je mogao biti pravi buntovnik protiv centralne osmanske vlasti. Bio je značajan plemić, jer je morao imati veliku vojnu snagu da bi uspeo da zauzme riznicu glavne osmanske vojske. Verovao je u potrebu i mogućnost proterivanja Osmanlija iz Srbije, i želeo je to da pokaže despotu Stefanu svojim zalaganjem.
Istoričar Miodrag Purković pretpostavljao je da je Novak Karaljuk isto što i vojvoda Novak koji je bio među srpskim potpisnicima mira sa Mletačkom Republikom u Svetom Srđu 12. avgusta 1423. godine. Istoričar Srđan Rudić povezao ga je sa „Novakom Debeljićem“ iz epske poezije, a porodica Debeljić pronađena u Ilirskom grbovniku[3].
Poznati hajdučki lik Starine Novaka („Stari Novak“) u srpskoj epskoj poeziji predstavlja spajanje nekoliko pojedinaca u srpskoj istoriji, uključujući Novaka Grebostreka iz 14. veka, Karaljuka iz 15. veka i Starinu (Babu) iz 16. veka. Novak.
Roman Vitez Novak Karaljuk („Vitez Novak Karaljuk“) Slobodana Stojanovića objavljen je 1949. godine i ponovo objavljen 2013. godine[6].
Izvori
uredi- ^ Kalić, Jovanka (1982). Istorija srpskog naroda: Doba borbi za očuvanje i obnovu države (1371–1537) Nemirno doba. str. 75—87.
- ^ a b v Ilić, Buda (1971). Istorija Kruševca: 1371-1941 (na jeziku: srpski). Odbor za proslavu šest vekova Kruševca.
- ^ a b v g Novaković, Stojan (1893). Srbi i Turci XIV i XV veka: istorijske studije o prvim borbama s najezdom turskom pre i posle boja na Kosovu (na jeziku: srpski). Štampano u Državnoj štampariji.
- ^ Urednik (2017-03-06). „Srbi kroz istoriju: 'ajduk Novak Karaljuk | Laktaši - Glas Laktaša - Nezavisni online magazin”. www.glaslaktasa.com (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2023-10-12.
- ^ Kastritsis, Dimitris J. (2007). The Sons of Bayezid: Empire Building and Representation in the Ottoman Civil War of 1402-1413 (na jeziku: engleski). BRILL. ISBN 978-90-04-15836-8.
- ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Hram na okuci reke. Deo 3,Vitez Novak Karaljuk :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-10-12.