Nominativ
Primeri i perspektive u ovom članku možda ne predstavljaju svetski pogled na temu. |
Nominativ (lat. nominare = imenovati) je prvi padež u srpskom jeziku i njime se imenuje vršilac radnje, nosilac zbivanja, stanja ili osobine. Odgovara na pitanje Ko? ili Šta?
Nominativ u rečenici je:
- najčešće subjekat.
- deo imenskog predikata
- uz neke glagole (postati, zvati se, ostati, činiti se, biti i dr.), nominativ služi i kao dopunski predikativ (Postao je doktor.)
- zajedno sa veznicima kao i nego nominativ može biti priloška odredba za način (Odjeknulo je kao bomba.)
- kao pridevna dopuna (Dobar kao hleb.)
- zajedno sa veznikom kao može imati i službu priloške odredbe za vreme (Još kao dete nije voleo to da jede.)
- atribut i apozicija kad god se odnose na imenicu u nominativu (Bila je tu i Marija, Mitrova žena, vrlo ozbiljna osoba.)
Literatura
uredi- Stanojčić, Ž. Popović, Lj. (1992). „Gramatika srpskog jezika“, Zavod za izdavanje udžbenika: Novi Sad. ISBN 978-86-17-02288-2.