Nordijski muzej
Nordijski muzej (šved. Nordiska museet) je muzej koji se nalazi na Djurgordenu, ostrvu u centralnom Stokholmu, u Švedskoj, posvećen kulturnoj istoriji i etnografiji Švedske od ranog modernog perioda (u švedskoj istoriji se kaže da počinje 1520) do savremenog perioda. Muzej je krajem 19. veka osnovao Artur Hazelijus, koji je osnovao i muzej na otvorenom Skansen. Skansen je bio dugo vremena deo muzeja, sve dok institucije nisu postale nezavisne jedna od druge 1963. godine.
| Nordijski muzej | |
|---|---|
| Nordiska museet | |
 | |
 | |
| Osnivanje | 1873 |
| Lokacija | Stokholm Švedska |
| Posetioci | 237 964 (2015) |
| Veb-sajt | nordiskamuseet.se/en |
Istorija
uredi
Muzej se prvobitno (1873) zvao Skandinavska etnografska zbirka (Skandinavisk-etnografiska samlingen), od 1880. Nordijski muzej (Nordiska Museum, sada Nordiska museet). Kada je Hazelijus osnovao muzej na otvorenom Skansen 1891. godine, to je bio drugi takav muzej u svetu.
Za muzej, Hazelijus je kupio ili dobio donacije predmeta nameštaja, odeće i igračaka iz cele Švedske i drugih nordijskih zemalja; isticao je seljačku kulturu, ali su njegovi naslednici sve više počeli da sakupljaju predmete koji odražavaju i građanski i urbani stil života. Za Skansen je prikupio čitave zgrade i farme.
Iako projekat u početku nije dobio vladina sredstva kojima se nadao, Hazelijus je dobio široku podršku i donacije i od 1898. godine, Društvo za promociju Nordijskog muzeja (Samfundet för Nordiska Museets främjande) imalo je 4.525 članova. Riksdag je izdvojio nešto novca za muzeje 1891. i udvostručio iznos 1900. godine, godinu dana pre nego što je Hazelijus umro.
Zgrada
uredi
Sadašnja zgrada, po projektu Isaka Gustafa Klasona, završena je 1907. godine nakon 19-godišnjeg procesa izgradnje. Prvobitno je zamišljeno da bude nacionalni spomenik u kome se nalazi materijalno nasleđe nacije. Međutim, za Stokholmsku izložbu 1897. bio je samo napola završen i nikada nije završen u obimu koji je prvobitno planiran, tri puta veći od aktuelne veličine. Svoj stil preuzima iz danske renesansne arhitekture pod uticajem Holandije (tj. zgrada kao što je palata Frederiksborg), a ne bilo kakvih specifično švedskih istorijskih modela. Jezgro zgrade zauzima ogromna glavna sala (dužine 126 metara) koja prolazi kroz sve spratove do krova i kojom dominira ogromna skulptura kralja Gustava Vase, švedskog tzv. kralja osnivača. Za izgradnju zidova korišćena je cigla i granit, a za krov beton.[1]
Zbirke
urediMuzej ima preko 1,5 miliona predmeta u svojim zbirkama, uključujući zgrade kao što su farma Julita u Sodermanlandu, Svindersvik u Naki, palata Tirese u Tireseu i farma kapelana kod Enćepinga. U arhivi muzeja nalazi se i obimna zbirka dokumenata i oko 6 miliona fotografija koje datiraju od 1840-ih do danas.[2][3] Muzejska istraživačka biblioteka sadrži 3.800 metara polica literature od 16. veka pa nadalje.[4]
Galerija
urediEksterijer
uredi-
Skulptura na zapadnom zabatu -
Toranj -
Kupola -
Pozlaćeni ukrasi -
Pogled sa ulice -
Pogled sa juga
Enterijer
uredi-
Ulaz sa skulpturom Gustava Vase -
Glavna hala -
Krovna lanterna -
Izložba istorije uređenja stolova
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Johansson, Bengt O H (1999). „Norra innerstaden”. Guide till Stockholms arkitektur (2nd izd.). Stockholm: Arkitektur Förlag AB. str. 42. ISBN 91-86050-41-9.
- ^ „Collections”. www.nordiskamuseet.se. Pristupljeno 11. 10. 2014.
- ^ „Fotografiska samlingar | Nordiska museet”. www.nordiskamuseet.se. Arhivirano iz originala 22. 11. 2016. g. Pristupljeno 2016-11-22.
- ^ „Bibliotekets samlingar | Nordiska museet”. www.nordiskamuseet.se. Pristupljeno 2016-11-22.
Spoljašnje veze
uredi- Zvanični veb-sajt
- Nordic Museum within Google Arts & Culture
Mediji vezani za članak Nordijski muzej na Vikimedijinoj ostavi
