Nutritivna povreda
Nutritivna povreda nasilno je oštećenje tela (zdravlja) koja nastaja nasilnim prekidom unosa hrane ili tečnosti (ili oba zajedno). Ona nastaje isključivo dejstvom spoljašnjih faktora (za razliku od oboljenja, kao prirodnog oštećenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljašnjih (egzogenih), tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca.[1]
| Nutritivna povreda | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | urgentna medicina, sudska medicina |
Vrste uredi
Prema načinu nastanka nutritivne povrede nastaju_
- Primarno, kao posledica nasilnog gladovanja, nasilnog žeđanja ili nasilnog gladovanja i žeđanja istovremeno
- Sekundarno, kao posledica gladovanja ili žeđanja usled suženosti lumena jednjaka, nakon trovanja jetkim otrovima bilo zadesno ili samoubilački.[2]
Nasilno gladovanje uredi
Prema kliničkom toku (trajanju) nasilno gladovanje (lat. Inanitio violenta) može biti:
- Akutno (kratkotrajno)
- Hronično (dugotrajno)
Prema poreklu nasilno gladovanje može biti:
- Zadesno, nastalo u posebnim okolnostima (izgubljenost u nenastanjenim predelima, zatrpanost u zatvorenim prostorima, jamama, snežnim smetovima i slično).
- Sekundarno, zbog suženosti lumensa jednjaka, nakon trovanja jetkim otrovima.[2]
- Samoubilačko, kod osoba lišenih slobode, koji odbijanjem hrane izražavaju protest prema režimu koji ih je zatvorio ili žele od režima ili vasti iznuditi neke ustupke.
- Ubilačko, koje se najčešće sprovodi nad malom decom i nemoćnim osobama i tipičan je primer nasilnog oštećenja zdravlja izvedenog nečinjenjem.
Nasilno žeđanje uredi
Nasilno žeđanje (lat. Sitis violenta) potpuni je prekid unosa tečnosti u organizam. Po poreklu može biti:[1]
- Zadesno žeđanje, koja nastaje u posebnim okolnostima, u posebnim okolnostima (izgubljenost u nenastanjenim predelima, zatrpanost u zatvorenim prostorima, jamama i slično)
- Sekundarno, kod obilnog traumatskog krvarenja, kombustija, ambustija i kod nekih trovanja.[2]
- Ubilačko žeđanje, kojim se vrši uskraćivanjem uzimanja tečnosti nemoćnim osobama ili osobama koje su na neki drugi način dovedene u zavisnost od drugih osoba.
Nadživnjavanje kod nutritivnih povreda uredi
Nadživljavanje kod potpunog prekida uzimanja hrane (bez prekida uzimanja tečnosti), traje različito. Kod novorođenčadi, smrt nastupa prosečno za 5 dana, smrt srednje uhranjenih individua za oko 3 nedelje, a gojaznih osoba znatno kasnije.[1]
Nadživljavanje kod potpunog prekida uzimanja vode hrane mnogo je kraće nego ono kod neuzimanja hrane. Na to utiče ogroman značaj tečnosti za funkcionisanje svih sistema u organizmu. Zato potpuni prekid uzimanja tečnosti, dovodi do smrti znatno brže nego kod gladovanja; nadživljavanje iznad tri dana izuzetno je retko.
Utvrđivanje smrti kod nutritivnih povreda uredi
Utvrćivanje smrti usled nutritivnih povreda težak i složen proces u kome se ocena težine nastalog oštećenja zdravlja vrši prema istim principima prema kojima se procenjuju i mehaničke povrede.[1]
Međutim za razliku od mehaničkih povreda kod nutritivnih povreda tokom veštačenja osim obdukcionog nalaza, veštak mora imati na raspolaganju i potpune podatke o okolnostima događaja, kako bi što pouzdanije utvrdio uzročno-posledičnih veza, štetnih posledica i faktora nasilnosti.[1]
Obdukcioni nalaz uredi
Obdukcioni nalaz pokazuje potpuni nestanak subkutanog masnog tkiva, edeme, gubitak mišićne mase i smanjenje mase svih organa osim mozga.
Gastrointestinalni trakt je prazan, bledih i anemičnih sluzokoža, a kod oko 50% slučajeva nalaze se plitke ulceracije po sluzokoži debelog creva.
Tanatološki nalaz kod smrti usled žeđanja nije karakterističan: krv kod umrlih tamno je crvena i gusta, mrtvačka ukočenost je jako izražena, a hlađenje leša je polagano.[2]
Izvori uredi
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
