Обала бескраја

Obala beskraja (engl. Infinity's Shore) je naučnofantastični roman Dejvida Brina iz 1996. To je peta knjiga u seriji od šest knjiga o tzv. „naprednom univerzumu“ koji je osmislio sam pisac (prethodni roman je „Blistavi sprud“, a sledeći „Nebeski doseg“).

Obala beskraja
korice knjige
Nastanak
Orig. naslov	Infinitys Shore
Autor	Dejvid Brin
Jezik	engleski jezik (original)
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	fantastika
Lokalizacija	planeta Jijo
Izdavanje
Izdavač	Spectra
Datum	1996.
Prevod
Prevodilac	Aleksandar B. Nedeljković

Radnja

Vreme radnje ovog romana je smešteno u budućnosti na planeti zvanoj Jijo, koja je po galaktičkim zakonima „ostavljena na ugar“. To znači da su njeni prethodni zakupci napustili planetu kako bi ostavili prostora i vremena prirodi te planete da se oporavi. Međutim, iz raznih razloga, što bežeći od odmazde ili u potrazi za životom van strogih galaktičkih zakona, na planetu je tajno pristiglo čak sedam razumnih rasa, među kojima i ljudska. Te prve izbeglice su se odrekle svoje napredne tehnologije, bacajući je sa svojim svemirskim brodovima u more, ostavljajaću svojim potomcima život nalik na srednjovekovni i „svete spise“ u kojima zahtevaju od njih da se brižljivo (ekološki) odnose prema planeti na kojoj njihovo prisustvo nije odobreno.
Sudbine stanovnika ove planete postaju veoma teške kada planetu okupiraju Jofuri koji teže da potpuno unište celu jednu razumnu rasu, ali i da potčine sve ostale. Ipak, njihov glavni motiv je da zarobe brod sa zemlje koji je utekao njihovoj poteri i koji nosi vredan tovar; tajnu koja bi mogla da promeni sve postojeće odnose među razumnim vrstama u pet galaksija. Taj brod, sa ljudskom i delfinskom posadom, krije se u moru ove planete i na sve načine pokušava da utekne progoniteljima. Očajni, stanovnici Jijoa takođe pokušavaju da se suprotstave Jofurima svojom primitivnom tehnologijom, ali i sklapanjem saveza sa Rothenima koji su još pre Jofura dospeli na Jijo i čije su namere nedvosmisleno loše...

Prevodi

• francuski: „Le Chemin des bannis“ & „Les Rives de l′infini“ 1998.
• nemački: „Ring der Sonnen“ („Sunčev prsten“), 1999.
• poljski: „Brzeg nieskończoności“ („Obala beskraja“), 2001.
• ruski: „Bereg beskonečnosti“ („Obala beskraja“), 2003.
• španski: „La costa del infinito“ („Obala beskraja“), 1999.

Literatura

• Brin, D. 1998. Obala beskraja. Polaris. Beograd.