Oblasni odbor aero-kluba „Naša krila” u Nišu (skraćeno OO AK „NK” Niš) osnovan je 1927. godine kao udruženje građana juga i istoka Srbije, čiji je cilj bio razvoj sportskog vazduhoplovstva u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji.[1]. Klub je nastao na inicijativu i svesrdno zalaganje članova Središnjeg upravnog odbora Kraljevskog Aero-kluba „Naša krila“ iz Beograda, kao jedan od Oblasni odbor Aero-kluba „Naša krila“, sa zadatkom da u oblasti sportskog vazduhoplovstva pokriva delatnost Aero-kluba na celoj teritoriji ondašnje niške oblasti, a nekon formiranjem Moravske banovine i na njenoj teritoriji. Pred Drugi svetski rat. i prestanak rada, rat tokom okupacije AK je u svom letačkom parku imao četiri aviona i desetak jedrilica.[2] Klupske prostorije, od osnivanja kluba nalazile su se u Nišu u ulici generala Milojka Lešjanina, u iznajmljeniom prostoru zgrade
na potezu između ulica Davidove i Skopljanske.
Osnivanju aero-klubova u Kraljevini Jugoslaviji začeto je krajem oktobra 1921. godine u Beogradu, u kafani „Kod belogorla“, kada je osnovan „Srpski aero-klub“ od vojnih vazduhoplovnih veterana
sa Solunskog fronta. Potom je 14. maja 1922. godine registrovan aeroklub pod nazivom Aero-klub Kraljevine SHS „Naša krila”, koji je od 1935. godine, pa sve do izbijanja Drugog svetskog rata u
Jugoslaviji, nosio naziv Kraljevski Jugoslovenski Aero-klub „Naša krila“. U okviru njega nalazila se Središnja uprava AK „Naša krila“ iz Beograda koja je do 1927. godine u ondašnjoj Kraljevini SHS imala osam oblasnih odbora.[3]
U periodu od kraja februara 1927. do održavanja Sedme redovne godišnje Skupštine AK Kraljevine SHS „Naša krila“, u Skoplju maja 1928. godine, formirana su 24 oblasna i 195 mesnih odbora AK, među kojima je bio i Oblasni odbor (OO) AK „NK“ u Nišu, osnovan u prvoj polovini 1927. godine.
Prvi predsednik OO AK u Nišu bio je general Milan Ječmenić, tada na dužnosti komandanta Moravske divizijske oblasti sa sedištem u Nišu, koji je u prvim godinama postojanja i rada AK, pokrenuo popularizaciju vazduhoplovstva, i organizaciju novih mesnih odbora po mestima Moravske banovine i omasovljavanju kluba prijemom novih članova.[3]
Kada je na čelo OO AK „NK“ u Nišu, 1933. godine došaoi divizijski general Dragoslav Miljković,[4] celokupna aktivnost AK je intenzivira u svim oblastima rada aero-kluba.[5][6]
Delatnost AK se pretežno u prvim godinama njegoovog rada odvijala kroz organizovanje predavanja sa
temama iz raznih oblasti vazduhoplovstva,[a] prikazivanje vazduhoplovnih filmova, organizovanje aerodana i aeromitinga, kao i priređivanje elitnih društvenih zabava.[3]
Klub je neprestano brojčano jačao, pa je 1936. godine omasovljavanjem formirana organizacija školskih vazduhoplovnih podmladaka po srednjim i srednjim stručnim školama, koja je na kraju 1936. dovela do toga da OO AK „NK“ u Nišu broji 1.105 članova podmlatka, pa je AK bio na petom mestu po veličini u ondašnjoj državi - Kraljevini Jugoslaviji, odmah posle aeroklubova iz Beograda, Novog Sada, Skoplja i Sarajeva.[7] Iste godine osnovana je i modelarska sekcija na čelu sa Životom Jankovićem, tada veroučiteljem Osnovne škole „Kralj Aleksandar“ u Nišu, a kasnije sveštenikom i dugogodišnjim starešinom crkve Svetog oca Nikolaja u Nišu.[3]
Za potrebe AK u Nišu, tokom 1936. godine, na severoistočnoj strani vojnog aerodroma u Medoševcu izgrađen je prvi, a ubrzo i drugi metalni klupski hangar.[b]).
Potom je sredinom avgusta 1936. godine AK u Nišu dobio i prvi vazduhoplov preko Središnje uprave AK kao poklon Vojnog vazduhoplovstva i svoj prvi avion, „Fizir“ — oznake YU-PDN.[3]
Filip Baranov, ruski emigrant, koji je bio proslavljeni pilotski as, po dolasku u Srbiju radio je kao profesor letenja u Novom Sadu, a nakon dolaska u Niš početkom 1930-ih postajo je prvi i glavni sportski pilot motornih aviona Oblasnog odbora aerokluba „Naša krila” u Nišu.[8]
1937. godina
Aeroklub „Niš“ je 1937. godine organizovao pet modelarskih tečajeva sa 215 polaznika, manji broj članova podmlatka i poslao nekoliko članova u Jedriličarsku školu na Zlatiboru.[9]
Oblasni odbor aerokluba „Niš“ u toku 1937. godine imao najveći broj održanih aerodana od svih oblasnih odbora u zemlji i to ukupno 28,19.[3]
Takođe prema pisanje novinara lista Pravda, prvi seoski aeromiting u Moravskoj i Vardarskoj banovini održan je dana 26. juna 1937. godine u selu Bojniku blizu Lebana, a u organizaciji aerokluba iz Niša.[10]
1938. godina
Septembra meseca 1938. godine, kada je Oblasni odbor AK „Naša krila“ u Nišu je na vojnom aerodromu „Medoševac“, ispred svoja dva klupska hangara organizovao veliki aeromiting pred oko 15.000 posetilaca, izvršeno je krštenje drugog klupskog aviona, marke Meseršmit Bf 108 (nem.Meserschmitt Bf-108 B-1 Taifun) — oznake YU-PFC.[3][v]
Izložba aeroplanskih modela i jedrilica u Nišu 1938.
Povodom održavanja godišnje skupštine OO AK „Naša krila“ februara 1938. godine, u OŠ „Vožd Karađorđe“ u Nišu (na slici), otvorena je izložba aeroplanskih modela i jedrilica.
Na izložbi je su prikazana 34 razna modela, koja su izradili đaci Muške gimnazije, Železničke zanatlijske škole i Muške zanatske škole.
Izložbu je posetilo preko 7.000 zainteresovanih Nišlija, đaka svih niških osnovnih i srednjih škola i građana.[11]
1939. godina
OO AK „Niš“ U vremenu od 15. juna do 15. oktobra 1940. godine organizovao je prvu jedriličarsku školu u blizini Niša kod Korvingrada. Jedriličarska škola sa šatorskim logorom i
novosagrađenim drvenim barakama nalazila se na samoj desnoj obali Južne Morave između drumskog i železničkog mosta i to neposredno uz drumski most puta Niš - Leskovac.[3]
1940. godina
Dana 3. novembra 1940. godine, na centralnom niškom Trgu kralja Milana, održana je velika vazduhoplovna svečanost, na kojoj je kršteno osam novih jedrilica Oblasnog odbora aerokluba (šest tipa „Vrabac“, jedna tipa „Cepling“ i jedna tipa „Komar“).
Jedrilice su dobile sledeća imena: „Čegar“, „Orao“, „Sinđelić“, „Deligrad“, „Vojvoda Vuk“, „Kobac“, „Soko“, „Niš“. Njihovi kumovi su bili: predsednik Kraljevske vlade Dragiša Cvetković, general Predić, ministar za fizičko vaspitanje naroda Dušan Pantić, ban Moravske banovine Janićije Krasojević, komandant V armije general Vladimir Cukavac, potpukovnik, Čedomir Stojiljković, general Dragoslav Miljković, predsednik niške Opštine Dragi Živković.[12]
Izbijanje Drugog svetskog rata, nacistička okupacija i građanski Jugoslaviji|rat u Jugoslaviji prekinuli su rad aero-kluba u Nišu, 8. aprila 1947. godine ulaskom neprijateljske vojske u Niš.[13]
Susbina vazduhoplova Oblasnog odbor aero-kluba Naša krila u Nišu, nije potpuno razjašnjena, po jednoj pretpostavci bazduhoplovi su pred početak Drugog svetskog rata 1941. godine predati Vazduhoplovstvu vojske Kraljevine Jugoslavije, a po drugoj da su vazduhoplovi stradali tokom napada nemačkih aviona na niški aerodrom prvih dana rata.[14]
Ovaj (prvi) avion Oblasni odbora aerokluba „Naša krila“ u Nišu, dobio je na desetogodišnjica osnivanja i rada.
Tim povodom, na trkalištu Moravskog kola jahača „Knez Mihajlo“ (hipodrom) u Čairu,[g] tadašnji ministar Dragiša Cvetković kumovao je krštenju ovog aviona pod imenom „Niš“.
Ovaj model niškog Meseršmita Tajfun, u momentu doleta, bio je prvi i jedini avion te marke u Kraljevini Jugoslaviji. Vojni avioni istog tipa stigao je u Jugoslaviju 1939.[15]
Oblasni odbor AK u Nišu kupio je ovaj avion uz veliku finansijsku pomoć Moravske banovine i bana Marka Novakovića i Predraga Lukića.
Avion je kršten imenom „Morava“ od strane kuma, bana Moravske banovine Janićija Krasojevića.
Avion je prvi put upotrebljen na velikom zemaljskom aeromitingu u Nišu 4. juna 1939. godine.
Po završenom crkvenom obredu, ministar finansija i član središnje uprave Vojin Đuričić razbio je flašu šampanjca o osovinu elise aviona i krstio ga imenom „Timok.“
Članovi jedriličarske sekcije i jedriličarske grupe „Sinđelić“ izrađivali su ručno sami ovaj tip jedrilice u svojoj (klupskoj) radionici u Šumatovačkoj ulici u Nišu.
Konstruisan je za startovanje pomoću gumene praćke (užeta), uobičajenog načina startovanja između Prvog i Drugog svetskog rata. Konstruktor je bio nemac Aleksandar Lipiš, a proizvedena je u Ikarbusu.
OO AK „Niš“ je ovu jedrilicu koristio 1940. u prvoj jedriličarsku školi u blizini Niša, za poletanje sa brda kod Korvingrada.
Jedrilicu je konstruisao poljski konstruktori Antoni Kocjan i Apolinarski Sobierajski 1933. godine. Dizajniran je kao jedrilica visoke performanse za obuku i trening pilota u naprednom letenju.
Aero-klubovi u Kraljevini Jugoslaviji, uključujući i Niški su je koristili sve do 1941. U NDH su je za vreme Drugog svetskog rata koristili u Bosni i Hrvatskoj.
^Ostalo je zabeleženo da je u toku 1933. godine
AK u Nišu organizovao 12 predavanja sa ukupno 5000 slušalaca i po tim rezultatima rada zauzeo peto mesto među aeroklubovima ondašnje Kraljevine Jugoslavije, odmah iza aeroklubova u Banjoj Luci, Beogradu, Zagrebu i Ljubljani
^To je danas prostor stajanke i kontrole leta današnjeg civilnog aerodroma „Konstantin Veliki“
^Do izbijanja Drugog svetskog rata to je bio najboljeg aviona Oblasnog odbora AK
^Današnje mesto autoparkirališta pored Zetske ulice i Gradskog stadiona u Čairu.
^ Živomir R. Podovac, Branislav Tikić, Istorija niškog aerodroma – 95 godina postojanja, Peščanik. Časopis za istoriografiju, arhivistiku i humanističke nauke, broj 5. (2007), Niš, 80.
^ abvgdđežz Branislav Tikić Sportsko vazduhloplovstvo u Nišu 1927 – 2004. Zbornik Narodnog muzeja Niš, Grafika Galeb, Niš, 2014. pp. 192–213
^Inž. Nenad Mirosavljević, Akcija Aero-kluba KJ u 1933 godini, Godišnjak AK „Naša krila“ za 1933/34.
Kraljevina Jugoslavija
