Obrazovanje u Norveškoj

Obrazovanje u Norveškoj je obavezno za decu od 6-16 godina. Školska godina u Norveškoj traje od sredine avgusta do kraja juna sledeće godine. Božićni praznik je od sredine decembra do početka januara i deli norvešku školsku godinu na dva dela. Trenutno drugi deo počinje početkom januara.

Zakonska regulativa

Vlada usvaja predloge za ciljeve i okvire obrazovanja, dok je Ministarstvo obrazovanja i istraživanja najviše administrativno telo u zemlji i odgovorno je za sprovođenje nacionalne školske politike. Zajednički nacionalni standard je osiguran kroz zakone, propise i nastavne planove i programe. Prosvetna inspekcija u svakoj oblasti je odgovorna za izveštavanje, nadzor i kontrolu poštovanja zakona, propisa, učešće u razvoju kvaliteta, informisanje, vođenje i tekuća administrativna pitanja. Direkcija za obrazovanje osnovana je 15. juna 2004. godine. Ona ima zadatke u okviru razvoja, procene, administracije i informisanja. Poslednjih godina došlo je do značajnog delegiranja odgovornosti i ovlašćenja za donošenje odluka sa države na opštine i okruge. Opštine su odgovorne za rad i upravljanje osnovnim školama, dok su okruzi odgovorni za više srednje škole. Zakoni i kurikulum pružaju obavezujući okvir, ali u njima opština, škola i nastavnici mogu uticati na kurikulum i metode rada. Pojedinačnu školu vodi direktor i ima različita veća i odbore. Država daje značajne finansijske subvencije za rad osnovnih i srednjih škola. Država je odgovorna za univerzitete i fakultete.

U 2016. godini, među zemljama OECD-a, Norveška je potrošila najviše novca na obrazovanje: 6,3% bruto domaćeg proizvoda.

Nivoi obrazovanja

U Norveškoj postoje sledeći nivoi obrazovanja, i to su:

Vrtić u Norveškoj

• Vrtići

Vrtići su ustanove za decu mlađu od šest godina..

• Osnovne škole

Osnovna škola u Norveškoj traje deset godina. Učenici počinju školovanje sa navršenih šest godina. Osnovni nivo škole sastoji se od 1. do 4. razreda, srednji nivo od 5. do 7. razreda osnovne škole. Viši srednji nivo obuhvata 8. do 10. razreda osnovne škole.

• Srednjoškolsko obrazovanje

  

  Osnovna škola Jessheim

Srednješkolsko obrazovanje je svo obrazovanje između osnovne škole i višeg/visokog obrazovanja. Učenici viših srednjih škola stiču studijske ili stručne kvalifikacije. Srednje obrazovanje u Norveškoj zasniva se prvenstveno na javnim školama: 2007. godine 93% učenika srednjih škola pohađalo je javne škole. Do 2005. godine, po norveškom zakonu privatne srednje škole su smatrane nelegalnim, osim ako nisu nudile „versku ili pedagošku alternativu“, pa su jedine postojeće privatne škole bile verske (hrišćanske), Steiner/Valdorf, Montessori škole i Danielsen. Prva „standardna“ privatna viša srednja škola otvorena je u jesen 2005. „Videregående skole” je ekvivalent srednjoj školi.

• Narodne srednje škole

  

  Narodna srednja škola u južnoj Norveškoj

Narodne srednje škole pružaju opšte obrazovanje iz različitih predmeta koji se razlikuju od škole do škole. Škole su uglavnom jednogodišnje i namenjene mladima i odraslima. Narodne srednje škole nemaju formalne ispite i obično su internati. Mnogi imaju nastavu subotom.

• Stručne škole

Stručne škole u Norveškoj pružaju stručno obrazovanje koje se može direktno koristiti u radnom životu. Obrazovanje se zasniva na višem srednjem obrazovanju ili ekvivalentnom prethodnom učenju, odnosno iskustvu. Školovanje se može odvijati uporedo sa punim ili nepunim radnim vremenom, ili se može organizovati kao obuka putem interneta.

• Više / visoko obrazovanje

  

  Univerzitet u Oslu

Više / visoko obrazovanje uključuje obrazovanje na univerzitetima i fakultetima.. Većinu visokoškolskih ustanova u Norveškoj vodi država, ali postoje i neki privatni fakulteti. Uz reformu kvaliteta, visoko obrazovanje ima drugačiju strukturu stepena nego ranije. Obim studija i sistem ocenjivanja na univerzitetima i fakultetima takođe su se promenili.

• Kontinuirana edukacija

Kontinuirano obrazovanje je obrazovanje koje se odnosi na obnavljanje, proširivanje ili ažuriranje znanja. Takvo kontinuirano obrazovanje može se pohađati u redovnim obrazovnim institucijama ili, na primer, kao obrazovanje odraslih ili učenje na daljinu.

Statistički podaci

U 2007. godini 79,1% stanovništva u Norveškoj starije od 16 godina nastavilo je obrazovanje,nakon osnovne škole 43,1% imalo je srednje obrazovanje, a 25,9% univerzitetsko ili fakultetsko obrazovanje. U akademskoj 2006/2007. godini 198.800 studenata je diplomiralo na norveškim univerzitetima i visokim školama, a 60% svih studenata u 2007. godini bile su žene.

Finansiranje

• Državni fond za obrazovne zajmove daje stipendije i zajmove učenicima i studentima u redovnim višim srednjim školama, narodnim školama, fakultetima i univerzitetima. . Državni fond takođe podržava učenike biblijskih škola, umetničkih škola, informatičkih škola, kratkog, stručnog obrazovanja u privatnim školama, kao i osnovno i srednje obrazovanje za odrasle koji imaju pravo na takvo obrazovanje. Pozajmice se odobravaju na osnovu imovinskog stanja.