Obrenovačka banja
Obrenovačka Banja se nalazi na samom ulasku u Obrenovac ili 28 km od Beograda. Nadmorska visina banje je 78 metara. Voda spada u grupu hipotermi, temperature 21,5 °C i bogata je natrijumom i sumporom.[1]
Istorija uredi
Mineralne vode u Obrenovcu su otkrivene sasvim slučajno, davne 1898. godine. Stari Obrenovac je imao velikih problema s pijaćom vodom, pa je Timotije Novaković, tadašnji predsednik opštine, pokrenuo inicijativu za kopanje arteskog bunara i umesto pijaće vode, voda koja je potekla je zaudarala na pokvarena jaja odnosno na sumpor. Tada je doktor Marko Leko, poznati hemičar uradio prve analize, posle kojih je obrenovačka voda zvanično promovisana kao[2] alkalno-supomporovite vode.[1] Obrenovačko mineralno kupatilo izgrađeno je 1900, Obnovljeno je 1928. godine, kada je imalo 25 porcelanskih kadi.[3] Utvrđeno je da bunar može da izdaje 435 litara vode u minuti.1900. godine opština je napravila kade za kupanje u zgradi koju je poklonio bogati Obrenovački trgovac Đuka Marković.
Hemijski sastav vode uredi
Da bi dokazao lekovito svojstvo vode, Marko Leko je uporedio vodu sa hemijskim sastavom vode iz čuvene banje Vajlbah u Nemačkoj, banje koja se nalazi u okolini Visbadena u Majnskoj dolini. I tada su zabeležene reči Dr. Marka Leka najpoznatijeg hemičara tog doba,”Obrenovac je srećno mesto!Ovde će biti banja bolja od mnogih u Nemačkoj. Glavni sastojci su: natrijum-bikarbonat i sumpor-vodonik (joni natrijuma i hlora).[4] Po hemijskom sastavu obrenovačka arteska voda dolazi u grupu tzv. alkalno-sumporovitih voda. Poznate Evropske banje imaju mnogo manje sumpora od obrenovačke Trenčin ima samo 0,0021gr. po litru, Baden 0,0025, Landek 0,0016, a obrenovačka voda 0,0053 gr sumpora u jednom litru vode.
Lečilišno dejstvo uredi
Institut zamedicinskuhidrologiju i klimatologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu 1956. godine postavio je sledeće indikacije koje se mogu lečiti u banji:
- hronična reumatična oboljenja lokomotornog aparata
- hronična ginekološka oboljenja
- trovanje metalima
- bolesti jetre i žučnih puteva
- neuralgije
- posledice osteoartikularnog traumatizma
Reference uredi
- ^ a b „Obrenovačka banja”. obrenovac24h.org. Obrenovac turistička prezentacija. Pristupljeno 29. 9. 2013.[mrtva veza]
- ^ „Dobrodošli u srpski Vizbaden”. glas-javnosti.rs. Glas javnosti. 13. 8. 2007. Pristupljeno 29. 9. 2013.
- ^ „Banje u našoj oblasti” (pdf). Glas Valjeva. Valjevo. 3: 3. 14. 7. 1928. Pristupljeno 29. 9. 2013.
|first1=zahteva|last1=u Editors list (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:|year=, |year= / |date= mismatch(pomoć) - ^ Sektor Održavanje, JKP Obrenovac
