Тренчин

Тренчин
Trenčín
Тренчин; Trenčín
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Словачка
Крај	Тренчински
Округ	Тренчин
Регија	Поважје
Становништво
Становништво	‍
— 31.12.2006.	56.760
— густина	692,28 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	48° 53′ 39″ С; 18° 02′ 26″ И / 48.894167° С; 18.040556° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	211 m
Површина	81,99 km2
	Тренчин Тренчин на мапи Словачке
Остали подаци
Градоначелник	инг. Бранислав Целер (СДКУ-ДС)
Поштански број	911 XX
Позивни број	0 32
Регистарска ознака	TN

Тренчин (слч. Trenčín, мађ. Trencsén, нем. Trentschin, лат. Laugaricio) је девети по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Тренчинског краја.

Тренчин је познат по две ствари. Над градом доминира средњовековна тврђава тзв. Тренчински град, а сам град води порекло још од Римљана о чему сведочи уклесани натпис „Laugaricio“ из 179. године.

ГеографијаУреди

Тренчин је смештен у западном део државе, недалеко од границе са Чешком (12 км). Престоница државе, Братислава, налази се 120 км јужно.

Рељеф: Тренчин се развио у истоименој Тренчинској котлини, коју прави река Вах. Надморска висина града је око 210 m. Оближње планине припадају планинском венцу Карпата. Западно од града је издижу се Бијели Карпати, док се источно издижу Стражовске врхи.

Клима: Клима у Тренчину је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче највећа река у Словачкој, Вах, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

ИсторијаУреди

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. У време старог Рима овде је била граница царства, увек нестабилна и са сукобима. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 7. веку, а статус слободног града добија крајем 11. века. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.

За време Првог светског рата помрло је много интернираних Срба, широм Аустроугарске монархије. У Тренчину су 1924. године постојала два српска гробља, и то у лошем стању. Ту је због тога грађена од стране Краљевине СХС велика спомен-костурница, у коју су положене кости српских мученика. Тренчинани су током тог рата такође страдали, и то у Србији, у Крагујевцу где су се нашли као српски заробљеници. Срби су им подигли достојни споменик, а и Чеси су намеравали да код костурнице, подигну споменик Србима јер су се жртвовали за слободу свих Словена.^[1]

Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде. Старо градско језгро је обновљено последњих година.