Бекешчаба
Бекешчаба (мађ. Békéscsaba, слч. Békešská Čaba) је значајан град у Мађарској, смештен у југоисточном делу државе. Бекешчаба је управно средиште жупаније Бекеш. Град има 64.852 становника према подацима из 2008. године. Бекешчаба је средиште словачке националне мањине у Мађарској. Један од градова побратима је и Зрењанин.
Бекешчаба мађ. Békéscsaba | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Регија велике јужне равнице |
Жупанија | Бекеш |
Срез | Бекешчаба |
Становништво | |
Становништво | |
— | 66.377 |
— густина | 342,26 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 40′ 45″ С; 21° 05′ 28″ И / 46.6791° С; 21.0912° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 193,94 km2 |
Поштански број | 5600 |
Позивни број | 66 |
Веб-сајт | |
www.bekescsaba.hu |
Географија
уредиГрад Бекешчаба се налази у југоисточном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 220 километара југоисточно.
Град Бекешчаба се налази у источном делу Панонске низије Град нема реку, али је река Кереш близу — 10 км северније. Клима у граду је умерено континентална.
Историја
уредиПрви трагови људског насеља на територији Бекешчабе везани су за праисторију. Ту су живели Скити, Келти и Хуни.
Године 1330. село под именом Чаба први пут је споменуто, али у наредним вековима ово насеље није имало важнију улогу. У 16. веку Бекешчаба пада под Османлије и ускоро била напуштена. у ово време долази до процвата калвинизма у околини.
Године 1693. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Бекешчабу турске власти и град ускоро добија градска права. Са хабзбуршком влашћу враћа се и католичка црква. Град у 18. веку се развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.
Током Револуције 1848-49. Бекешчаба није имала значајну улогу, па није значајније страдала. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом 1858. године. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.
После Првог светског рата Бекешчаба се прво нашла у власти румунске војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град постаје погранични што успорава развој града. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва. Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на граници са слабије развијеним суседом, град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.
Становништво
уредиПо процени из 2017. у граду је живело 59.732 становника.
1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
---|---|---|---|
67.609 | 67.664 | 62.050 | 59.732 |
Становништво Бекешчабе махом чине махом Мађари (92%), али су у граду присутни и Словаци (6%). Некадашње бројно јеврејско становништво нестало је у Другом светском рату.
Вероисповест
уредиПо вероисповести Бекешчаба је веома хетерогена:
- католици — 24,2% (махом мађарско порекло)
- лутерани — 20,5% (махом словачко порекло)
- калвинисти — 10,9% (само мађарско порекло)
- други — 2,1% (махом остали хришћани)
- атеисти — 30,5%
Партнерски градови
уредиГалерија
уреди-
Градска гимназија
-
Католичка катедрала
-
Лутеранске цркве
-
Градско позориште