Словаци у Мађарској

Словаци у Мађарској (словен. Maďarskí Slováci, мађ. magyarországi szlovákok и magyarországi tótok) су четврта мањинска популација у Мађарској, после Рома, Немаца и Румуна. Према микроцензусу из 2016. године, у мађарској држави живи 29.794 Словака. Број људи који говоре словачки језик износи 56.107, али то укључује и етничке Мађаре из Словачке.[1] Према проценама мањинских организација, број људи словачког порекла могао би да буде и до 100.000-110.000. Дакле, процењена популација Словака у Мађарској се креће од 0,18% до 1,1% укупног становништва, у зависности од критеријума.[.[1][3]

Словаци у Мађарској
слч. Maďarskí Slováci
мађ. magyarországi szlovákok
мађ. magyarországi tótok
Укупна популација
17.693 (2001.)[1]
29.794 (2016)[2]
Региони са значајном популацијом
углавном жупаније Бакеш, Пешта, Ђер-Мошон-Шопрон, Комаром-Естергом, Ноград и град Будимпешта
Бакеш5.482
Будимпешта5.482
Пешта5.184
Ђер-Мошон-Шопрон4.707
Комаром-Естергом2.086
Ноград1.847
Боршод-Абауј-Земплен1.788
Језици
мађарски и словачки
Религија
римокатолици, лутерани
Сродне етничке групе
Словаци, Мађари
Словачка фамилија у Шатораљаујхељу (1907, Мађарска)

Историја уреди

Рани средњи век уреди

Присуство словачке националности на територији данашње Мађарске датира још из средњег века.[тражи се извор] У 9. и 10. веку територије насељене Словенима биле су део Велике Моравске. Након тога, у 9. веку ове области су укључене у састав „Кнежевине Мађарске” из које је настала мађарска краљевина 1000. године нове ере.

Ренесанса уреди

У 16. веку, после Мохачке битке током турских ратова, Краљевина Мађарска је подељена на три дела, а региони насељени Словацима су углавном постали део Краљевине Мађарске контролисане од стране Хабзбуршке монархије. Након пораза Османлија крајем 17. века, сва подручја насељена Словацима су укључена у састав Хабзбуршке Краљевине Мађарска. У то време, Словаци су углавном живели у северним деловима земље, често називаним Горња Мађарска (данас углавном део Словачке).

Просветитељство уреди

У 18. и 19. веку, неки словачки мигранти почели су да се насељавају у друге жупаније (у северним деловима данашње Мађарске) и развили јак међусобни језички контакт са Мађарима, а касније су се такође населили у неким јужним регионима. Након периода словачког захтева за аутономијом у оквиру Хабзбуршке Краљевине Мађарске, дошло је до сукоба између Словака и Мађара.

После Тријанонског споразума уреди

Према Тријанонском уговору из 1920. године, већина словачких територија предратне Краљевине Мађарске постала је део Чехословачке.[4] Неки Словаци су, међутим, остали у границама пост−тријанонске Мађарске. Према аустроугарским подацима из 1900. године на територији данашње Мађарске било је 192.200 Словака (2,8% укупног становништва).[5] Према мађарском попису, 141.882 људи говорило је словачким језиком 1920. године.[6]

После Другог светског рата] уреди

Чехословачко-мађарска размена становништва која се догодила после 1920. године, поновила се после Другог светског рата када се око 73.000 Словака преселило из Мађарске у Словачку.[3]

Демографске промене уреди

Промене у броју словачке мањине
1949. 1960. 1970. 1980. 1990. 2001. 2011.
25 988 30 690 21 176 16 054 10 459 17 693 29 647
Пописни подаци сакупљени између 1920. и 2011.

Референце уреди

  1. ^ а б в „MINISTRY OF FOREIGN AFFAIRS BUDAPEST” (PDF). Mfa.gov.hu. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 05. 2013. г. Приступљено 10. 1. 2018. 
  2. ^ Микропопис ПДФ
  3. ^ а б „European Commission”. Ec.europa.eu. Архивирано из оригинала 12. 2. 2012. г. Приступљено 10. 1. 2018. 
  4. ^ Fawn, Rick; Hochman, Jiri (19. 11. 2009). Historical Dictionary of the Czech State. Scarecrow Press. стр. 263. ISBN 9780810870741. Приступљено 10. 1. 2018 — преко Google Books. 
  5. ^ Ethnic Groups and Population Changes in Twentieth-Century Central-Eastern Europe. M.E. Sharpe. стр. 335. ISBN 9780765618337. Приступљено 10. 1. 2018 — преко Google Books. 
  6. ^ Seton-Watson, Hugh (10. 1. 2018). Eastern Europe Between the Wars, 1918-1941. CUP Archive. стр. 431. ISBN 9781001284781. Приступљено 10. 1. 2018 — преко Google Books. 

Литература уреди

  • Gyivicsán Anna - Krupa András: A magyarországi szlovákok (Változó Világ 16., Budapest, 1997)

Спољашње везе уреди

Школе: