Objekat 279
Objekat 279 je sovjetski eksperimentalni teški tenk, razvijen krajem 1959.[1] Ovaj tenk je namenjen za borbu na prelaznom terenu nepristupačnom konvencionalnim tenkovima delujući kao teški probojni tenk, a po potrebi izdržavajući čak i udarni talas nuklearne eksplozije. Planiran je kao tenk Vrhovne komande.
| Objekat 279 | |
|---|---|
 Objekat 279 u Muzeju Kubinka | |
| Tip | teški tenk |
| Mesto porekla | Sovjetski Savez |
| Proizvodnja | |
| Proizvodnja | 1959 |
| Broj proizvedenih | 3 |
| Specifikacije | |
| Težina | 60 metričkih tona |
| Dužina | 6,77 m (22 ft 3 in) |
| Dužina | 11,085 m (36 ft 4,4 in) sa topom |
| Širina | 3,400 m (11 ft 1,9 in) |
| Visina | 2,639 m (8 ft 7,9 in) |
| Posada | 4 (vozač, punilac, nišandžija, komandant) |
| Oklopna zaštita | 319 mm – 217 mm (kupola napred i sa strane) (na 30°–50° vertikalno) 269 mm – 93 mm (frontalno) (na 45°–75° vertikalno) 258 mm – 121 mm (donja kupola ) (na 45°–70°) 182 mm – 100 mm (telo sa strane) (na 45°–65° vertikalno) |
Glavno oružje | 130 mm M-65 mitraljez L/60 (24 metka) |
Pomoćno oružje | 14,5 × 114 mm KPVT koaksijalni mitraljez (800 metaka) |
| Mašina | 2DG-8M dizel motor 1.000 KS (750 kW) |
Operativni raspon | 300 km (190 mi) |
| Brzina | 55 km/h (34 mph) |
.jpg)
Dizajn uredi
Tenk je razvijen u fabrici Kirov u Lenjingradu od grupe koja je predvođena inženjerom Trojanovim. Radovi na tenku su počeli 1957. na osnovu teških operativnih potreba razvijenih 1956, a predprodukcija tenka završena je krajem 1959.[2]
Ovaj jedinstveni tenk imao je povećanu brzinu, imao je i četiri gusenice koje su montirane na uzdužne prave grede koje su takođe korišćene kao rezervoar za gorivo. Vešanje tenka je se sastojalo od hidro pneumatika sa složenim hidrotransformatorom i trostepenim menjačem. Specifični pritisak na tlu teškog vozila nije prelazio 0.6kg/cm na kvadrat. Gusenice su se protezale duž čitave dužine tenka, i omogućavale su veće mogućnosti na močvarnim terenima, mekom tlu, površinama punih isečenim drvećem i rastinjem, na protivtenkovskim preprekama i slično.
Tenk je opremljen sa moćnim dizel motorom od 1000 konjskih snaga, koji je omogućio brzinu od 55km/h sa aktivnim dometom od 300 km(186 milja) sa jednim rezervoarom. Takođe je imao automatske protivpožarne sisteme, opremu za dim, sistem grejanja i hlađenja.
Oklop uredi
Trup tenka, maksimalne debljine oklopa od 269 mm (10,6 in) bio je prekriven tankim, eliptičnim štitom ko ji ga štiti od eksplozije ili takozvanog eksplodiranja „amoraka”. Prednji deo trupa u celosti je zaobljen u obliku tankih oklopnih ploča koje su služile za odbijanje HEAT (zlatnih) granata, koje su se protezale oko ivica prednjeg i bočnog dela trupa koji su takođe bili izliveni i imali su slične zaštitne oklope. Potpuno livena kupola sa maksimalnom debljinom oklopa od 319 mm je zaobljena i imala je zaštitne ploče protiv granata. Takozvani "kupolin prsten" je takođe bio jako zaštićen. Tenk je bio opremljen hemijskom, biološkom, radiološkom i nuklearnom zaštitom.[3]
Naoružanje uredi
Tenk je bio naoružan puškomitraljezom M-65 dimenzija 130 mm. Sekundarno naoružanje je bio koaksijalni mitraljez sa 800 metaka.[4] Objekat 279 je nosio 24 granate sa posebnim odvojenim sistemom punjenja.[5] Pištolj ili cev je bila opremljena poluautomatskim sistemom punjenja brzinom od 5 do 7 metaka u minutu. Upravljački sistem za ispaljivanje je obuhvatao optički daljinometar navođenja i noćni nišan sa aktivnim infracrvenim svetlom. Poboljšana varijanta cevi je kasnije testirana na eksperimentalnom tenku Objekt 785 krajem 1970-ih. Posada teškog tenka se sastojala od četiri čoveka: komandanta, vozača, nišandžije, punioca.[6]
Istorija uredi
Jedan od razloga zašto je ovaj projekat tenkova napušten kao i drugi projekti teških tenkova je taj što je sovjetska vojska prestala delovati sa teškim borbenim vozilima tog tipa, i sličnim, još od 1960. godine od tada se tenkovi zadržavaju na oko 50 metričkih tona težine, bez računanja u dodatnoj opremi kao što su dodatni oklop, uređaji za uklanjanje mina 22. jula 1960. godine na demonstraciji nove tehnologije u asortimanu Cika Iar, Nikita Hruščov je strogo zabranio da vojska prihvati tenkove teže od 37 metričkih tona otpisujući tako celokupan program teških tenkova koji su se pokazali dosta uspešni.
Dodaci ovoj odluci je da je i sam Nikita Hruščov bio pristalica alternativnih vođenja raketnih tenkova od kojih je najistaknutiji bio IT-1. Sovjetska vojska je želela tenkove odgovarajuće težine za prelazak sopstvenih mostova u slučaju da brane svoju zemlju ili sličnih tokom Drugog svetskog rata, koje su se u to vreme činile nepouzdanim za prelaske teških vozila. Drugi razlog je taj što se tokom suđenja pojavio niz ozbiljnih nedostataka opreme za brzinu. Ti nedostaci su uključivali nisku slabu okretnost, gubitak efikasnosti tokom prelaza močvarnih područja, složenu i skupu proizvodnju, održavanje i popravku i nemogućnost smanjenja ukupne visine tenka.[7] Jedan primer opstaje kao nefunkcionalan prikaz u muzeju tenkova Kubinka.
Galerija uredi
Reference uredi
- ^ Pavlov, M.V. (21. 5. 2015). „OTEČESTVENNЫE BRONIROVANNЫE MAŠINЫ 1945-1965 gg.” [Domestic armored vehicles 1945-1965]. Tehnika i vooruženie (Arms and equipment).
- ^ A. Koщavcev, M. Barяtinskiй, M. Kolomiec. „OBЪEKT 279”. Pristupljeno 6. 11. 2016.
- ^ „Эksperimentalьnый tяželый tank "Obъekt 279"”. Arhivirano iz originala 13. 1. 2010. g. Pristupljeno 6. 11. 2016.
- ^ Astakhoff, Roman. „Opыtnый tяželый tank "Obъekt 279" (Object 279 heavy tank)”. Arhivirano iz originala 28. 9. 2011. g. Pristupljeno 6. 11. 2016.
- ^ „Russian tanks and armor - Object 279”. Pristupljeno 6. 11. 2016.
- ^ „Opыtnый tяželый tank "Obъekt 279"”. Arhivirano iz originala 12. 7. 2011. g. Pristupljeno 12. 2. 2011.
- ^ „Populяrnaя mehanika — novosti nauki i tehniki: novыe tehnologii, nauka, oružie, aviaciя, kosmos, avtomobili”. Arhivirano iz originala 5. 2. 2011. g. Pristupljeno 6. 11. 2016.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični sajt muzeja Kubinka
- Zvanični sajt grada Kirova Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. oktobar 2017)
- Drugi svetski rat Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. april 2020)