Ovce

Ovce (lat. Ovis) su rod iz porodice šupljorožaca (Bovidae), odnosno potporodice koza i ovaca (Caprinae). Pored domaće ovce u ovaj rod spadaju i divlje ovce.

Ovce
Američki muflon
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Artiodactyla
Porodica:	Bovidae
Potporodica:	Caprinae
Rod:	Ovis Linnaeus, 1758
Vrste
Ovis aries Ovis gmelini Ovis vignei Ovis ammon Ovis nivicola Ovis dalli Ovis canadensis

Karakteristike

Ovce su zdepastije od drugih šupljorožaca, a njihovi rogovi su obično savijeni unazad i spiralni. Ovce imaju mirisne žlezde na glavi i na nogama. Ovnovi (mužjaci) mogu da osete da su ženke (ovce) spremne za parenje na osnovu njihovog mirisa, a svoju teritoriju obeležavaju tako što ostavljaju svoj miris trljanjem o stenje. Kao i ostali preživari imaju želudac koji se sastoji od četiri komore.

Domaće ovce se uzgajaju zbog mesa, mleka i vune.

Vrste

Ovce u argentinskom delu Patagonije

Najznačajnije vrste:

	Ovis aries	Domaća ovca
	Ovis gmelini	Muflon
	Ovis vignei	Urijal
	Ovis ammon	Argali
	Ovis nivicola	Snežna ovca
	Ovis dalli	Dolova ovca
	Ovis canadensis	Američki muflon

Ponašanje

Divlje ovce obično naseljavaju staništa u planinskim predelima. U poređenju sa drugim ungulatnim sisarima relativno su male, kod većine vrsta ovaca odrasle jedinke teže manje od 100 kg. Biljojedi su i hrane se pre svega travom, ali i ostalim biljkama i lišajevima. Tela divljih ovaca su prekrivena gustim krznom (runom) koje ih štiti od hladnoće. Krzno (runo) sadrži dugačke čvrste dlake koje prekrivaju kraće vunaste dlake, a koje izrastaju u jesen i zatim opadaju na proleće.

Ovce su društvene životinje u žive u grupama koje se nazivaju stado. Na ovaj način se štite od grabljivaca. Kada je loše vreme one se zbijaju jedna uz drugu i na taj način uspevaju da očuvaju toplotu. Stada ovaca su stalno u pokretu zbog pronalaženja novih pašnjaka i pogodnijeg staništa s` promenom godišnjeg doba. U svakom stadu postoji ovan predvodnik.

Ovnovi se bore jedni protiv drugih zbog uspostavljanja dominacije i zbog prava na parenje sa ženkama. Obično ne dolazi do povreda u toku borbi, jer rogovi preuzimaju i amortiziraju silinu udaraca. Takođe ih štiti i debela koža i lobanja.

Divlje ovce imaju oštra čula vida i sluha. Kada primete grabljivce divlje ovce obično pobegnu uzbrdo. Mogu i da napadnu grabljivca rogovima, po tome je naročito poznata Dolova ovca za koju postoje zabeleženi slučajevi guranja vukova sa litica.

Literatura

• Grubb, P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D.A.M., ur. "Order Artiodactyla". "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. Arhivirano iz originala 04. 11. 2016. g. Pristupljeno 31. 10. 2016. 
• Nowak, R. M.; Paradiso, J. L. (1983). Walker's Mammals of the World. Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-2525-3. 
• Clutton-Brock, J. (1999). A Natural History of Domesticated Mammals. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-63495-4. 
• Voelker, W. (1986). The Natural History of Living Mammals. Medford, New Jersey: Plexus Publishing, Inc. ISBN 0-937548-08-1.