Oda radosti
Oda radosti (nem. Ode an die Freude) oda je koju je nemački pesnik Fridrih Šiler napisao 1785. godine, slaveći ideal bratstva i ujedinjenosti čovečanstva. Kompozitor Ludvig van Betoven ju je uvrstio u četvrti stav svoje Simfonije br. 9 iz 1823. godine, nakon čega je postala naročito poznata.
 Rukopis Ode radosti sa potpisom Fridriha Šilera iz 1785. godine | |
| Država | Nemačka |
|---|---|
| Jezik | nemački |
| Tekstopisac | Fridrih Šiler |
| Kompozitor | Ludvig van Betoven |
Oda radosti, instrumentalna verzija | |
Betovenova muzika, u adaptaciji Herberta fon Karajana, usvojena je 1972. godine kao himna Saveta Evrope, a 1986. godine kao himna Evropske unije. Nemački tekst ode, koji se pojavljuje u simfoniji, nije i zvanični tekst himne, zbog brojnosti evropskih jezika. Ipak, često se peva pri izvođenjima himne.
Stihovi
urediTekst pesme
uredi- Radost iskra sve lepote, kćeri iz Jeliseja
- Opojna ti moć krasote, uzvišena misija
REFREN
- Tvoje snove vežu niti što rastavi moda zla
- Svi će ljudi braća biti, krilo tvoje spajat zna.
Verzija teksta nezvanične Evropske himne
uredi- Radost krasi sve lepote,
- Kćeri iz Jeliseja!
- Opojna ti moć krasote,
- Uzvišena misija.
- Tvoje snove vežu niti,
- Što rastavi mnoga zla.
- Svi će ljudi braća biti,
- Krila tvoja spajat’ zna.
- (tiho)
- Tvoje snove vežu niti,
- Što rastavi mnoga zla
- (glasno)
- Svi će ljudi braća biti,
- Krila tvoja spajat’ zna.
