Oziris
Oziris je staroegipatski bog podzemlja.[2][3] Set je rastrgao Ozirisa i razbacao delove po celom Egiptu. Prema poznatom mitu, boginja Izida, Ozirisova žena, i njegova sestra Neftis pronašle su delove i dale Ozirisu novi život,pa je on postao vladar podzemlja. Izida i Oziris su onda začeli Horusa. U egipatskom konceptu božanskog kraljevstva, kralj na samrti je postajao Oziris a novi kralj se identifikuje sa Horusom. Oziris takođe predstavlja silu koja donosi život iz zemlje. Zato mu je lice prikazano u zelenoj boji simbolišući tako useve bez kojih nema života. Praznici u kojima se oživljavala njegova sudbina slavljeni su svake godine u gradovima širom Egipta.[4][5]
| Oziris | |
|---|---|
 | |
| Porodica | |
| Potomstvo | Horus[1] |
| Roditelji | Geb i Nut |
| Porodica | Izida, Set, Neftis |
Klasično je prikazivan kao božanstvo zelene kože sa faraonskom bradom, delimično omotanim mumijom na nogama, sa prepoznatljivom atef krunom i sa simboličnim kukom i mlatilom.[6] On je bio jedan od prvih koji je bio povezan sa omotom od mumije. Kada ga je njegov brat Set isekao na komade nakon što ga je ubio, Izida, njegova žena, pronašla je sve delove i umotala njegovo telo, omogućivši mu da se vrati u život. Oziris se povremeno smatrao najstarijim sinom boga zemlje Geba[7] i boginje neba Nut, kao i bratom i mužem Izide, a Horus se smatrao njegovim posthumno rođenim sinom.[7] U Starom kraljevstvu (2686—2181. p. n. e.) faraon se smatrao sinom boga sunca Ra koji se nakon njegove smrti popeo da se pridruži Rau na nebu. Sa širenjem Ozirisovog kulta, međutim, došlo je do promene verovanja.[8] Takođe je bio povezan sa epitetom Kenti-Amenti, što znači „najveći od zapadnjaka“, što se odnosilo na njegovo kraljevstvo u zemlji mrtvih.[9] Kroz sinkretizam sa Iohom, on je i bog Meseca.[10]
Oziris se može smatrati bratom Izide, Seta, Neftide i Horusa Starijeg i ocem Horusa Mlađeg.[11] Prvi dokaz obožavanja Ozirisa pronađen je sredinom Pete egipatske dinastije (25. vek pre nove ere), iako je verovatno da je obožavan mnogo ranije;[12] epitet Kenti-Amentij datira barem iz Prve dinastije, a korišćen je i kao faraonska titula. Većina dostupnih informacija o mitu o Ozirisu izvedena je iz aluzija sadržanih u tekstovima piramida na kraju Pete dinastije, kasnijim izvornim dokumentima Novog kraljevstva kao što su kamen Šabaka i „Prepirke Horusa i Seta“, i mnogo kasnije, u naraciji stil iz spisa grčkih autora uključujući Plutarha[13] i Diodora Sikulusa.[14]
Oziris je bio sudija mrtvih i podzemnog sveta, i agencija koja je dala sav život, uključujući bujnu vegetaciju i plodnu poplavu reke Nil. Opisan je kao „Onaj koji je trajno dobroćudan i mlad“[15] i „Gospodar tišine“.[16] Kraljevi Egipta su bili povezani sa Ozirisom u smrti – pošto je Oziris ustao iz mrtvih, kako bi bili u jedinstvu sa njim i nasledili večni život kroz proces imitativne magije.[17]
Kroz nadu u novi život nakon smrti, Oziris je počeo da se povezuje sa ciklusima uočenim u prirodi, posebno sa vegetacijom i godišnjim poplavama Nila, kroz njegove veze sa helijakalnim izdizanjem Oriona i Sirijusa na početku nove godine.[15] Oziris je bio široko obožavan sve do opadanja drevne egipatske religije tokom uspona hrišćanstva u Rimskom carstvu.[18][19]
Neki egiptolozi veruju da je Oziris možda bio bivši živi vladar - verovatno pastir koji je živeo u predinastičko doba (5500—3100. p. n. e.) u delti Nila, čija je blagotvorna vladavina dovela do toga da je poštovan kao bog. Odeća pastira, kuka i mlatilo - nekada obeležja boga Delta Anđetija, sa kojim je Oziris bio povezan - podržavaju ovu teoriju.[8]
Etimologija imena
urediOziris je latinska transliteracija starogrčkog Ὄσιρις, što je zauzvrat grčka adaptacija originalnog imena na egipatskom jeziku. U egipatskim hijeroglifima ime se pojavljuje kao wsjr, koje neki egiptolozi umesto toga radije da transliteruju kao ꜣsjr ili jsjrj.
Dato je nekoliko predloga za etimologiju i značenje prvobitnog imena; kao što egiptolog Mark J. Smit primećuje, nijedan nije potpuno ubedljiv.[20] Većina uzima wsjr kao prihvaćenu transliteraciju, nakon Adolfa Ermana:
- Džon Gvin Grifits (1980), „imajući u vidu Ermanov naglasak na činjenici da ime mora da počinje sa v”, predlaže izvođenje iz wsr sa originalnim značenjem "Moćni".[21]
- Kurt Sete (1930) predlaže složenicu st-jrt, što znači „sedište oka”, u hipotetičkom ranijem obliku *wst-jrt; ovo je Grifits odbacio na fonetskim osnovama.[21]
- Dejvid Lorton (1985) uzima ovo isto jedinjenje, ali objašnjava da st-jrt označava „proizvod, nešto napravljeno“, pri čemu Oziris predstavlja proizvod procesa ritualne mumifikacije.[20]
- Volfhart Vestendorf (1987) predlaže etimologiju od wꜣst-jrt „ona koja nosi oko”.[22][23]
- Mark J. Smith (2017) ne daje definitivne predloge, ali tvrdi da drugi element mora biti oblik jrj („učiniti, napraviti“) (umesto jrt („oko“)).[20]
Međutim, nedavno su predložene alternativne transliteracije:
- Joši Mučiki (1990) preispituje Ermanov dokaz da se tronski hijeroglif u reči treba čitati ws i smatra ga neubedljivim, sugerišući umesto toga da ime treba čitati ꜣsjr na osnovu aramejskih, feničanskih i starojužnoarapskih transkripcija, čitati drugim rečima, prestoni znak i poređenje sa ꜣst („Izida“).[24]
- Džejms P. Alen (2000) čita reč kao jsjrt [25] ali revidira čitanje (2013) u jsjrj i izvodi ga od js-jrj, što znači „generalni (muški) princip“.[26]
Izgled
uredi
Oziris je predstavljen u svojoj najrazvijenijoj formi ikonografije noseći Atef krunu, koja je slična Beloj kruni Gornjeg Egipta, ali sa dodatkom dva uvijena nojeva pera sa svake strane. On takođe nosi kuku i mlatilicu. Smatra se da kuka predstavlja Ozirisa kao boga pastira. Simbolika mlatilice je neizvesnija sa pastirskim bičem, mušicom ili asocijacijom na boga Anđetija iz devetog noma Donjeg Egipta.[15]
Obično je prikazivan kao faraon sa tenom zelene (boja ponovnog rađanja) ili crne (aludirajući na plodnost poplavne ravnice Nila) u mumiformnom obliku (koji nosi zamke mumifikacije od grudi nadole).[27]
Reference
uredi- ^ Hart 2006, str. 100
- ^ „Coptic Dictionary Online”. corpling.uis.georgetown.edu. Pristupljeno 2017-03-17.
- ^ Allen, James P. (2010). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 9781139486354.
- ^ „Osiris Egyptian god”. Britannica. 19. 10. 2023. Pristupljeno 31. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Osiris”. Ancient History Encyclopedia. Pristupljeno 31. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Egyptian Mythology - Osiris Cult”. www.touregypt.net (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2018-10-26.
- ^ a b Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt
. London: Thames & Hudson. str. 105. ISBN 978-0-500-05120-7.
- ^ a b Strudwick 2006, str. 118–119
- ^ Collier & Manley 1998, str. 41
- ^ Quirke, S.; Spencer, A. J. The British Museum Book of Ancient Egypt. 1992.. London: The British Museum Press.
- ^ Kane Chronicles
- ^ Griffiths, John Gwyn (1980). The Origins of Osiris and His Cult.. Brill. p. 44
- ^ "Isis and Osiris", Plutarch, translated by Frank Cole Babbitt, 1936, vol. 5 Loeb Classical Library. Penelope.uchicago.edu
- ^ "The Historical Library of Diodorus Siculus", vol. 1, translated by G. Booth, 1814.
- ^ a b v The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology, Edited by Donald B. Redford, pp. 302–307, Berkley. 2003. ISBN 0-425-19096-X.
- ^ "The Burden of Egypt", J. A. Wilson, p. 302, University of Chicago Press, 4th imp 1963
- ^ "Man, Myth and Magic", Osiris, vol. 5, pp. 2087–2088, S.G.F. Brandon, BPC Publishing, 1971.
- ^ „Catholic Encyclopedia: Theodosius I”. Newadvent.org. 1912-07-01. Pristupljeno 2012-05-01.
- ^ John Bagnell Bury (1958). „The Suppression of Paganism”. History of the Later Roman Empire from the Death of Theodosius I. To the Death of Justinian. Courier Dover Publications. str. 371. ISBN 0-486-20399-9.
- ^ a b v Smith, Mark (2017). Following Osiris: Perspectives on the Osirian Afterlife from Four Millennia. str. 124—125.
- ^ a b Griffiths 2018, str. 89–95
- ^ Mathieu 2010, str. 79 : Mais qui est donc Osiris ? Ou la politique sous le linceul de la religion
- ^ Westendorf, Wolfhart (1987). „Zur Etymologie des Namens Osiris: *wꜣs.t-jr.t "die das Auge trägt"”. Form und Mass: Beiträge zur Literatur, Sprache und Kunst des Alten Ägypten: Festschrift für Gerhard Fecht zum 65. Geburtstag Am 6. Februar 1987 (na jeziku: nemački): 456—461.
- ^ Muchiki, Yoshi (1990). „On the transliteration of the name Osiris”. The Journal of Egyptian Archaeology (na jeziku: engleski). 76: 191—194. S2CID 194037367. doi:10.1177/030751339007600127.
- ^ Allen, James P. (2010). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 9781139486354.
- ^ Allen, James P. (2013). „The Name of Osiris (and Isis)”. Lingua Aegyptia (na jeziku: engleski). 21: 9—14.
- ^ "How to Read Egyptian Hieroglyphs", Mark Collier & Bill Manley, British Museum Press. 1998. ISBN 0-7141-1910-5. str. 42.
Literatura
uredi- Assmann, Jan (2001) [German edition 1984]. The Search for God in Ancient Egypt. Translated by David Lorton. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3786-1.
- Baines, John (1996). „Myth and Literature”. Ur.: Loprieno, Antonio. Ancient Egyptian Literature: History and Forms. Cornell University Press. str. 361—377. ISBN 978-90-04-09925-8.
- Collier, Mark; Manley, Bill (1998). How to Read Egyptian Hieroglyphs. British Museum Press. str. 41. ISBN 0-7141-1910-5.
- Hart, George (2006-04-21). A Dictionary of Egyptian Gods and Goddesses (na jeziku: engleski). Routledge. str. 100. ISBN 978-1-134-93012-8.
- Strudwick, Helen (2006). The Encyclopedia of Ancient Egypt. New York: Sterling Publishing Co., Inc. str. 118—119. ISBN 978-1-4351-4654-9.
- Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt . London: Thames & Hudson. str. 105. ISBN 978-0-500-05120-7.
- Bremmer, Jan N. (2014). Initiation into the Mysteries of the Ancient World. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-029955-7.
- Brenk, Frederick (2009). „'Great Royal Spouse Who Protects Her Brother Osiris': Isis in the Isaeum at Pompeii”. Ur.: Casadio, Giovanni; Johnston, Patricia A. Mystic Cults in Magna Graecia. University of Texas Press. str. 217—234. ISBN 978-0-292-71902-6.
- David, Rosalie (2002). Religion and Magic in Ancient Egypt. Penguin. ISBN 978-0-14-026252-0.
- Englund, Gertie (1989). „The Treatment of Opposites in Temple Thinking and Wisdom Literature”. Ur.: Englund, Gertie. The Religion of the Ancient Egyptians: Cognitive Structures and Popular Expressions. S. Academiae Ubsaliensis. str. 77—87. ISBN 978-91-554-2433-6.
- Faulkner, Raymond O. (avgust 1973). „'The Pregnancy of Isis', a Rejoinder”. The Journal of Egyptian Archaeology. 59: 218—219. JSTOR 3856116. doi:10.2307/3856116.
- Goebs, Katja (2002). „A Functional Approach to Egyptian Myth and Mythemes”. Journal of Ancient Near Eastern Religions. 2 (1): 27—59. doi:10.1163/156921202762733879.
- Graindorge, Catherine (2001). „Sokar”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. str. 305—307. ISBN 978-0-19-510234-5.
- Griffiths, J. Gwyn (1960). The Conflict of Horus and Seth. Liverpool University Press.
- Griffiths, J. Gwyn, ur. (1970). Plutarch's De Iside et Osiride. University of Wales Press.
- Griffiths, J. Gwyn, ur. (1975). Apuleius, the Isis-book (Metamorphoses, book XI). E. J. Brill. ISBN 978-90-04-04270-4.
- Griffiths, J. Gwyn (1980). The Origins of Osiris and His Cult. E. J. Brill. ISBN 978-90-04-06096-8.
- Griffiths, J. Gwyn (2001). „Osiris”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. str. 615—619. ISBN 978-0-19-510234-5.
- Hart, George (2005). The Routledge Dictionary of Egyptian Gods and Goddesses, Second Edition. Routledge. ISBN 978-0-203-02362-4.
- Kaper, Olaf E. (2001). „Myths: Lunar Cycle”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. str. 480—482. ISBN 978-0-19-510234-5.
- Lichtheim, Miriam (2006a) [First edition 1973]. Ancient Egyptian Literature, Volume I: The Old and Middle Kingdoms. University of California Press. ISBN 978-0-520-24842-7.
- Lichtheim, Miriam (2006b) [First edition 1976]. Ancient Egyptian Literature, Volume II: The New Kingdom. University of California Press. ISBN 978-0-520-24843-4.
- Mathews, Thomas F.; Muller, Norman (2005). „Isis and Mary in Early Icons”. Ur.: Vassiliaki, Maria. Images of the Mother of God: Perceptions of the Theotokos in Byzantium. Ashgate Publishing. str. 3—11. ISBN 978-0-7546-3603-8.
- Meeks, Dimitri; Favard-Meeks, Christine (1996) [French 1993]. Daily Life of the Egyptian Gods. Translated by G. M. Goshgarian. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8248-9.
- Meltzer, Edmund S. (2001). „Horus”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. str. 119—122. ISBN 978-0-19-510234-5.
- Mettinger, Tryggve N. D. (2001). The Riddle of Resurrection: "Dying and Rising Gods" in the Ancient Near East. Almqvist & Wiksell. ISBN 978-91-22-01945-9.
- O'Connor, David (2009). Abydos: Egypt's First Pharaohs and the Cult of Osiris. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-39030-6.
- Pinch, Geraldine (2004) [First edition 2002]. Egyptian Mythology: A Guide to the Gods, Goddesses, and Traditions of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517024-5.
- Redford, Donald B. (2001). „The Contendings of Horus and Seth”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. str. 294—295. ISBN 978-0-19-510234-5.
- Roth, Ann Macy (2001). „Opening of the Mouth”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. str. 605—609. ISBN 978-0-19-510234-5.
- Smith, Mark (2008). Wendrich, Willeke, ur. Osiris and the Deceased. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Pristupljeno 5. 6. 2012.
- Smith, Mark (2009). Traversing Eternity: Texts for the Afterlife from Ptolemaic and Roman Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815464-8.
- te Velde, Herman (1967). Seth, God of Confusion. Translated by G. E. Van Baaren-Pape. E. J. Brill.
- Borghouts, J. F. (1978). Ancient Egyptian Magical Texts. Brill. ISBN 978-90-04-05848-4.
- Tobin, Vincent Arieh (1989). Theological Principles of Egyptian Religion. P. Lang. ISBN 978-0-8204-1082-1.
- Tobin, Vincent Arieh (2001). „Myths: An Overview”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. str. 464—469. ISBN 978-0-19-510234-5.
- Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05120-7.
- Broze, Michèle (1996). Mythe et roman en Egypte Ancienne: les aventures d'Horus et Seth dans le Papyrus Chester Beatty I (na jeziku: francuski). Peeters. ISBN 978-9068318906.
Spoljašnje veze
uredi
- Osiris—"Ancient Egypt on a Comparative Method"
- Plutarch: Isis and Osiris, on LacusCurtius. Full text of On Isis and Osiris as translated by Frank Cole Babbitt.