Olena Pčilka
Olga Petrivna Kosač (ukr. Ольга Петрівна Косач; 29. jun 1849 — 4. oktobar 1930), poznatija pod pseudonimom Olena Pčilka (ukr. Олена Пчілка), je bila ukrajinski izdavač, pisac, etnograf, tumač i građanski aktivista. Smatra se najpoznatijom ukrajinskom pesnikinjom. Bila je sestra Mihaila Dragomanova i majka Lesje Ukrainke, Olge Kosač Krivinjuk, Mihajla Kosača, Oksane Kosač, Mikole Kosača, Isidore Kosač Borisove i Jurija Kosača.[1]
| Olena Pčilka | |
|---|---|
 Olena Pčilka 1896. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 29. jun 1849. |
| Mesto rođenja | Gadjač, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 4. oktobar 1930. (81 god.) |
| Mesto smrti | Kijev, Ukrajinska SSR Sovjetski Savez |
| Umetnički rad | |
| Polje | Poezija |
Biografija uredi
Rođena je 29. juna 1849. u Gadjaču, u porodici lokalnog zemljoposednika Petra Jakimoviča Drahomanova. Osnovno obrazovanje je stekla kod kuće. Završila je internat u Kijevu 1866. godine. Udala se za Petra Antonoviča Kosača oko 1868. godine i ubrzo se preselila u Novograd-Volinski gde je on radio. Ubrzo su dobili svoje prvo dete Lesju Ukrainku. Beležila je narodne pesme, narodne običaje i obrede i sakupljala je narodne višivanke u Voliniji, a kasnije je objavila svoje istraživanje kao i brojne radove.
Krajem avgusta 1903. godine, zajedno sa ćerkom, prisustvovala je otkrivanju spomenika Ivanu Kotljarevskom u Poltavi, gde je upoznala Mihaila Kocjubinskog, Panasa Mirnog, Mihaila Starickog, Mikolu Lisenka, Vladimira Samilenka, Marka Kropivnjickog i druge ličnosti.[2] Godine 1913. Lesia Ukrainka je umrla, Olena Pchilka se preselila iz Kijeva u Gadiach, i živeće u kući u kojoj je provela detinjstvo.[3]
Bila je aktivna u feminističkom pokretu, posebno u saradnji sa Natalijom Kobrinskom sa kojom je objavila almanah Pershyi Vinok u Lavovu. Na ukrajinski jezik je prevodila mnoga dela, među kojima su radovi Nikolaja Gogolja, Adama Mickjeviča, Aleksandra Puškina i drugih. Preminula je u Kijevu 4. oktobra 1930.[4]
Publikacije uredi
Među najistaknutijim njenim radovima su:
- Tovaryshky, 1887.
- Svitlo dobra i lyubovi, 1888.
- Soloviovyi spiv, 1889.
- Za pravdoyu, 1889.
- Artyshok, 1907.
- Pivtora oseledsya, 1908.
- predstava Suzhena ne ohuzhena, 1881.
- predstava Svitova rich, 1908.
Reference uredi
- ^ Olga, Kosach-Kryvyniuk (1970). Lesя Ukraїnka: Hronologія žittя і tvorčostі. New-York.
- ^ „Bіlьš « Ukraїnsьkoї Ukraїni», яk tut, ne bačila: іstorія vulicі Lesі Ukraїnki v Gadяčі - poltava-future.com.ua” (na jeziku: ukrajinski). 2022-08-27. Pristupljeno 2022-08-29.
- ^ „Žittя gadяcьkoї іntelіgencії: яkoю bula Sadiba Dragomanovih ta kudi podіlasь ninі - ipoltavets.com” (na jeziku: ukrajinski). 2022-11-04. Pristupljeno 2022-11-08.
- ^ Aleksandr Mikhaĭlovich Prokhorov (1982). Great Soviet encyclopedia. Macmillan. str. 185.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Olena Pčilka na Vikimedijinoj ostavi
