Operacija Forstrat
Operacija Šumar (nem. Forstrat) je bila nemačka akcija u dolini Ibra radi hvatanja četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića, koji se tada sa svojim štabom skrivao na planini Goliji.
Događaji koji su prethodili operaciji uredi
Draža Mihailović je stigao sa svojim štabom na Goliju oko 9. aprila 1942. godine, gde je očekivao britansku isporuku. Naredbom generala Badera od 10. aprila 1942. godine svi legalizovani četnici, Mihailovićevi i Pećanca, stavljeni su pod komandu nemačkih posadnih divizija, kako bi ih bliže kontrolisali.[1] Kad su Nemci doznali iz srpskih izvora da se Mihailović krije na Goliji, 13. aprila šalju delove 739. puka iz 717. divizije da ga uhvate, ali se on 14. aprila povlači na jug. Gonjenje je obustavljeno 17. aprila posle saznanja da je Draža Mihailović prešao u italijansku okupacionu zonu. Dva dana potom, on se vraća na Goliju.[2]
Nedić je lično potpisao naredbu za napad na Goliju radi rasturanja pobunjeničkih četa. Napad će izvesti Nemci, Ljotićevci i Nedićeve trupe sa četiri strane. Napad će voditi nemački potpukovnik Frike. Povućiće se i javiti se docnije. Molim bacite pamflete u okrugu Raška, Ivanjica, Čačak napadajući izdajnički rad Nedića i bombardujte Goliju i Novi Pazar sledećih noći. Đeneral Mihailović.[3]
— Telegram Draže Mihailovića predsedniku jugoslovenske vlade od 28. aprila 1942. godine
Dana 30. aprila nemački general Bader upozorava da Mihailović hoće da preotme četnike verne vladi:
Znaci i izveštaji govore o tome da Mihailović hoće da privuče četnike verne Vladi. one koji mu se u prostoru Novog Pazara nisu hteli predati, u dva maha je napao i razoružao.[4]
Dana 9. maja 1942. godine general Mihailović je preko izbegličke vlade tražio bombardovanje vojnih ciljeva u Srbiji:
Potrebno hitno bombardovati vojne ciljeve ovamo. U prvom redu Savski most kod Beograda, Borski rudnik, Trepču sem električne centrale, pristanište Metković i električnu centralu Omiš. Umnogome bi diglo moral naših ljudi u narodu. Narod očekuje to. Treba izvršiti narodnu želju. Đeneral Mihailović.[5]
— Telegram Draže Mihailovića predsedniku jugoslovenske vlade od 9. maja 1942. godine
Tok operacije uredi
Sa pouzdane strane obavešteni smo Nemci spremaju napad na Goliju sa nekoliko divizija. Grupisani u Raški, Kraljevu, Čačku, Požezi i Užicu i od Bosne. U napadu učestvovaće samo Nemci. Molim hitno objavite preko radia ovu nameru uz slovo Z i skrenite pažnju da se narod čuva i skloni jer će ga odvesti na rad u Nemačku. Privremeno prekinućemo vezu. — Đeneral Mihailović.[6]
— Telegram Draže Mihailovića predsedniku jugoslovenske vlade od 16. maja 1942. godine
Akciju je, od 15. maja do 3. juna 1942. godine, izvodila 7. četa za specijalnu namenu 800. puka „Brandenburg“ pod komandom kapetana Milera, ali bez uspeha.
Nakon operacije uredi
Naredbom nemačkog generala Badera od 20. maja je zabranjeno primanje novih četnika u vladine odrede. Komanda Jugoistoka krajem maja 1942. godine zaključuje da Srbiji više ne preti opasnost od Mihailovićevog pokreta:
On će verovatno postati aktivan kad nastupi poraz bilo koje vrste.[7]
General Mihailović je početkom juna sa svojom grupom prešao u italijansku okupacionu zonu, Sandžak i Crnu Goru. Dana 13. jula 1942. godine Draža Mihailović je poslao uputstvo Zvonku Vučkoviću, komandantu Prvog Ravnogorskog korpusa, da stvori njegove obrijane dvojnike u Srbiji kako bi Nemcima zavarao trag.
Reference uredi
- ^ Nikolić 1999, str. 364.
- ^ Nikolić 1999, str. 365.
- ^ Zbornik NOR-a 1981, str. 353—354.
- ^ Nikolić 1999, str. 366.
- ^ Zbornik NOR-a 1981, str. 355.
- ^ Zbornik NOR-a 1981, str. 357.
- ^ Nikolić 1999, str. 367.
Literatura uredi
- Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije: dokumenti četničkog pokreta Draže Mihailovića 1941—1942. 1. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1981.
- Nikolić, Kosta (1999). Istorija ravnogorskog pokreta. 1. Beograd: Srpska reč. ISBN 86-491-0036-8.