Orden za zasluge Nemačkog orla

Orden za zasluge Nemačkog orla
Orden za zasluge Nemačkog orla
Zemlja	Nemačka
Tip	Orden
Dodeljuje se	Vojnim i civilnim licima
Dodeljuje se za	Nemačke i strane državljane
Status	Ukinut

Orden za zasluge Nemačkog orla (nemački:Verdienstorden vom Deutschen Adler) bio je nagrada nemačkog nacističkog režima, pretežno stranim diplomatama. Orden je ustanovio 1. maja 1937. Adolf Hitler.^[1] Prestala je da se dodeljuje nakon sloma nacističke Nemačke na kraju Drugog svetskog rata u Evropi. Nošenje Ordena za zasluge Nemačkog orla bilo je zabranjeno u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Kriterijumi

Orden za zasluge Nemačkog orla bio je diplomatska i počasna nagrada koja se dodeljuje istaknutim strancima, posebno diplomatama, koji su smatrani naklonjenim nacizmu.

Pored nagrada državljanima drugih zemalja, ministar spoljnih poslova Rajha i zaštitnik Rajha Češke i Moravske dobili su „posebnu diplomu“ (Sonderstufe), sa identičnim oznakama Velikog krsta Reda. U skladu sa tim, ministar spoljnih poslova Konstantin fon Nojrat, dobio je specijalni stepen Ordena, dodatnom nagradom Joahim fon Ribentrop nagrađen je pri njegovom imenovanju za ministra spoljnih poslova 1938. godine.^[2] Godine 1943. dr Vilhelm Frik dobio je Specijalnu diplomu nakon što je postao Rajh zaštitnik Češke i Moravske.^[3]

Izgled i klase

Krst je zasnovan na Malteškom krstu sa nemačkim orlovima na svakom uglu koji nose kukasti krst. Za vojne primaoce Red je takođe sadržavao ukrštene mačeve. ^[1] Krst je bio okačen na 46 mm dugu crvenu traku sa prugama u crnoj, crvenoj i beloj boji. Nagrada je, u prva dva razreda, takođe došla u obliku srebrne ili zlatne osmokrake zvezde, sa odgovarajućim belim malteškim krstom i zlatnim orlovima u centru. Ukupan izgled i naziv Reda predstavljali su imitaciju pruskog reda Crnog orla, Reda Crvenog orla i Reda Svetog Jovana (Bailivik iz Brandenburga) .

Od 1937. do 1943. godine Orden je predstavljen u šest odeljenja:^[2]

Veliki krst reda nemačkog orla sa zvezdom ( Grosskreuz des Deutschen Adlerordens )
Orden nemačkog orla sa zvezdom (Deutscher Adlerorden mit Stern )
Orden nemačkog orla 1. klase ( Deutscher Adlerorden, Erste Stufe )
Orden nemačkog orla 2. klase ( Deutscher Adlerorden, Zweite Stufe )
Orden nemačkog orla 3. klase ( Deutscher Adlerorden, Dritte Stufe )
Nemačka medalja za zasluge ( Deutsche Verdienstmedaille)

Jedinstveni Veliki krst Ordena zasluga nemačkog orla u zlatu sa dijamantima ( Grosskreuz des Deutschen Adlerordens in Gold und Brillanten) was also awarded to Benito Mussolini on 25 September 1937)^[2]

Dana 27. decembra 1943. Red je reorganizovan u devet klasa:^[2]

Veliki krst reda nemačkog orla u zlatu sa zvezdom ( Goldenes Grosskreuz des Deutschen Adlerordens )
Veliki krst reda nemačkog orla sa zvezdom ( Grosskreuz des Deutschen Adlerordens )
Orden nemačkog orla 1. klase ( Deutscher Adlerorden, Erste Stufe )
Orden nemačkog orla 2. klase ( Deutscher Adlerorden, Zweite Stufe )
Orden nemačkog orla 3. klase ( Deutscher Adlerorden, Dritte Stufe )
Orden nemačkog orla 4. klase ( Deutscher Adlerorden, Vierte Stufe )
Orden nemačkog orla 5. klase ( Deutscher Adlerorden, Fünfte Stufe)
Srebrna medalja za zasluge (Silberne Verdienstmedaille)
Bronzana medalja za zasluge ( Bronzene Verdienstmedaille )

Primaoc

Veliki krst Ordena za zasluge nemačkog orla u zlatu sa dijamantima

Benito Musolini

Veliki krst Ordena za zasluge nemačkog orla u zlatu sa zvezdom

Veliki krst Ordena za zasluge nemačkog orla u zlatu dodeljen je najmanje petnaest puta:^[2]

Jon Antonesku, načelnik generalštaba rumunske vojske
Kralj Boris III iz Bugarske
Galeazo Ciano Konte di Kortelazo, Italija
Roberto Farinaci, Italija
Francisko Franko, španski diktator, de fakto regent Španije i general (poslednji nosilac Velikog krsta u vreme njegove smrti 1975. godine).
Dr Vilhelm Frik, Rajhministar
Hajnrih Himler, Rajhkomandant SS
Admiral Mikloš Horti, Mađarska
Feldmaršal Karl Gustaf Emil Manerheim, vrhovni komandant finskih oružanih snaga
Konstantin Freiher fon Nojrot, ministar spoljnih poslova Rajha
General Hideki Todžo, japanski premijer
General Hiroši Ošima, japanski ambasador
Admiral Isoruku Jamamoto, vrhovni komandant kombinovane flote
Joahim fon Ribentrop, ministar spoljnih poslova Rajha
Risto Riti, predsednik Finske

Veliki krst

Luang Praditmanutham ( Pridi Banomiong), ministar spoljnih poslova Tajlanda, 1938.^[4]
Phia Rajavangsan, tajlandski izaslanik i opunomoćeni ministar u Nemačkoj (sa sedištem u Londonu), 1938.^[4]
Princ Van Vaithaiakon od Sijama, 1938 ^[4]
Henri Ford dobio je Veliki krst Nemačkog orla na svoj 75. rođendan, 30. jula 1938.^[2]^[5]
General Ljubomir Marić, jugoslovenski ministar odbrane, 21. novembra 1938.^[6]
Ivi Andriću dodeljen je Veliki krst nemačkog orla, 19. aprila 1939.^[7]
Japanski maršal Admiral Isoroku Jamamoto odlikovan je velikim krstom Ordena nemačkog orla 9. februara 1940.
Švedski istraživač Sven Hedin odlikovan je velikim krstom Ordena nemačkog orla na svoj 75. rođendan 19. februara 1940.^[8]
General Olof Tornel, vrhovni komandant švedskih oružanih snaga, odlikovan je velikim krstom reda nemačkog orla 7. oktobra 1940.^[2]
Švedski bankar i industrijski vođa Jakob Valenberg, odlikovan velikim krstom Ordena nemačkog orla, Berlin 1941. Vašington Nacional Rekords Center, Suitland, Meriland; VNRC, RG 84, Poverljivi dosijei Stokholmske delegacije 1946-1947, Okvir 4, Američka delegacija, Stokholm, Državnom ministarstvu (br. 7447), 1946-10-09.
Ahile Starak, sekretar Fašističke partije Italije
Jozef Tiso, rimokatolički sveštenik, predsednik Prve Slovačke Republike ^[9]
Serafino Mazolini, ministar spoljnih poslova, Fašistička partija Italije 1943. godine

Ostale klase

Broj dodeljenih odlikovanja je nepoznat.

Emil Kirdof, direktor industrijskog konzorcijuma Gelsenkirchen (dodelio ga Hitler 8. aprila 1937). ^{[traži se izvor]}
Tomas J. Vatson, predsednik IBM-a, 1937. Vatson je takođe bio predsednik Međunarodne trgovinske komore 1937; medalja je dodeljena dok se te godine ICC sastajao u Nemačkoj.^[10]
Ernest G. Liebold, privatni sekretar Henrija Forda, odlikovan je Ordenom nemačkog orla 1. klase septembra 1938.^[11]
Plaek Fibunsongkhram, premijer Tajlanda. Odlikovan je ordenom nemačkog orla 1. klase 1939. godine ^[12]
Čarls Lindberg odlikovan je Ordenom nemačkog orla sa zvezdom 19. oktobra 1938.^[2]
Džejms Mone, izvršni direktor General Motors -a za inostrane operacije, odlikovan je Ordenom nemačkog orla 1. klase.^[2]
Đovani Đentile, vitez reda nemačkog orla II klase (jul 1940).
Ing. Ugo Konte (1884–1951), glavni inženjer Rima, odlikovan je Ordenom nemačkog orla 2. klase 16. decembra 1938. godine za vodeći tim u izgradnji prvog nemačkog autoputa.
Finski ministar odbrane Rudolf Valden odlikovan je Velikim krstom reda nemačkog orla.^[13]
Finska vođa organizacije Lota Svard Fani Lukonen odlikovana je Ordenom nemačkog orla sa zvezdom 1943. godine. Bila je jedina žena koja nije Nemica, a primila je medalju.^[14]
Karlos de Aimerih i Munoz de Baena (1896-1980), španski oficir, odlikovan ordenom II klase 1. juna 1939. ^{[traži se izvor]}

Vidi još

Red crvenog orla (pruski)
Red crnog orla (pruski)
Orden Svetog Jovana (Bailivik od Brandenburga) (pruski)

Reference

^ ^a ^b Australian War Memorial, Birkhäuser Basel, 2008, str. 106—133, ISBN 978-3-7643-7957-5, Pristupljeno 2020-12-11
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z Nordhoff, Heinrich, (6 Jan. 1899–12 April 1968), Grand Cross of German Federal Order of Merit, with Sash and Star, 1964; Grand Cross, Distinguished Service Order, with Star, 1955; Chairman, Administrative Council, Deutsche Automobil Gesellschaft; President of the Volkswagen enterprise, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2020-12-11
^ Orders, Decorations, Medals and Badges of the Third Reich. 1968.
^ ^a ^b ^v „Bookshelf, Straits Times Annual, 194”. Manchuria Daily News Online. doi:10.1163/9789004326972_meao_24. Pristupljeno 2020-12-13.
^ Cabadas, Joseph (2004). River Rouge. Motorbooks International. ISBN 978-0-7603-1708-2.
^ Bojić, Dušica (2012). Memoari generala i ministra Ljubomira Marića (1878-1960). Udruženje potomaka ratnika 1912-1920. "Ljubomir Marić". ISBN 9788691539702.
^ Glišović, Dušan. Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći Rajh 1939-1941.
^ Wennerholm, Eric (1978). En biografi. Bonnier. ISBN 978-9100436216.
^ John Paul Newman (2016). The Slavonic and East European Review. 94 (1): 179. ISSN 0037-6795. doi:10.5699/slaveasteurorev2.94.1.0179 http://dx.doi.org/10.5699/slaveasteurorev2.94.1.0179. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
^ Thomas J. Watson, IBM and Nazi Germany.
^ The Public Image of Henry Ford: An American Folk Hero and His Company. ISBN 0814318924.
^ Royal Thai Government Gazette (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 02. 2020. g. Pristupljeno 13. 12. 2020.
^ Rudolf Walden 1872-1946. str. 621.
^ Luukkonen, Fanni (1882 - 1947.

[:0-1] Australian War Memorial, Birkhäuser Basel, 2008, str. 106—133, ISBN 978-3-7643-7957-5, Pristupljeno 2020-12-11

[:1-2] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z Nordhoff, Heinrich, (6 Jan. 1899–12 April 1968), Grand Cross of German Federal Order of Merit, with Sash and Star, 1964; Grand Cross, Distinguished Service Order, with Star, 1955; Chairman, Administrative Council, Deutsche Automobil Gesellschaft; President of the Volkswagen enterprise, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2020-12-11

[3] Orders, Decorations, Medals and Badges of the Third Reich. 1968.

[:2-4] v „Bookshelf, Straits Times Annual, 194”. Manchuria Daily News Online. doi:10.1163/9789004326972_meao_24. Pristupljeno 2020-12-13.

[5] Cabadas, Joseph (2004). River Rouge. Motorbooks International. ISBN 978-0-7603-1708-2.

[6] Bojić, Dušica (2012). Memoari generala i ministra Ljubomira Marića (1878-1960). Udruženje potomaka ratnika 1912-1920. "Ljubomir Marić". ISBN 9788691539702.

[7] Glišović, Dušan. Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći Rajh 1939-1941.

[8] Wennerholm, Eric (1978). En biografi. Bonnier. ISBN 978-9100436216.

[9] John Paul Newman (2016). The Slavonic and East European Review. 94 (1): 179. ISSN 0037-6795. doi:10.5699/slaveasteurorev2.94.1.0179 http://dx.doi.org/10.5699/slaveasteurorev2.94.1.0179. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

[10] Thomas J. Watson, IBM and Nazi Germany.

[11] The Public Image of Henry Ford: An American Folk Hero and His Company. ISBN 0814318924.

[12] Royal Thai Government Gazette (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 02. 2020. g. Pristupljeno 13. 12. 2020.

[13] Rudolf Walden 1872-1946. str. 621.

[14] Luukkonen, Fanni (1882 - 1947.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]