Orlik (vazduhoplovna jedrilica)
Orlik je visoko sposobna jedrilica Standard klase. Jedrilica je jednoseda sagrađena od drveta i platna a proizvodila se u Poljskoj (Warsztaty Szybowcowe) i Jugoslaviji (UTVA) a namenjena je sportskim takmičenjima i trenaži pilota jedrilica.
| Orlik | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Visoko sposobna jedrilica Standard klase | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  Poljska i  Jugoslavija
| |
| Proizvođač | Warsztaty Szybowcowe & Utva | |
| Probni let | 1937. | |
| Uveden u upotrebu | 1937. | |
| Povučen iz upotrebe | krajem 50.-tih godina | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Vazduhoplovni savez Jugoslavije | |
| Broj primeraka | Poljska 18; Jugoslavija 8 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Projektovanje i razvoj
uredi
Jedrilicu Olik je projektovao poljski inž Antoni Kocijan sredinom tridesetih godina dvadesetog veka kao visoko sposobnu jedrilici. Jedrilica je bila kombinovane konstrukcije drvo i platno kako je to bilo uobičajeno u to vreme. Projektovanje ove jedrilice se odvijalo u tri faze. U prvoj fazi je konstruisana jedrilica Orlik I sa razmahom krila 14,4 metara. Ova jedrilica je prvi put poletela 1937. godine. Nakon ispitivanja izvršena je 1938. godine modifikacija, jedrilici je povećan razmah krila na 15,4 metara a nova jedrilica je dobila naziv Orlik II. Kada su 1938. godine objavljeni tehnički zahtevi za jednosedu jedrilicu koja će se koristiti na međunarodnim takmičenjima pre svega na Olimpijskim igrama 1940. u Helsinkiju. Antoni Kocijan je projektovao Orlik III koji je bio prilagođena verzije Orlik II uslovima konkursa. Bitni uslovi konkursa su bili: maksimalni razmah krila od 15 m, maksimalna težina prazne jedrilice 168 kg, aerodinamičke kočnice za ograničenje brzine (najveća brzina 200 km/h) i jednostavnost konstrukcije. Jedrilica Orlik III je u potpunosti ispunila sve ove uslove i učestvovala je na konkursu gde je rangirana na drugo mesto.
Tehnički opis
urediOrlik je bila jedrilica drvene konstrukcije. Trup joj je bio elipsastog oblika obložen oplatom od špera. Na kljunu je bila smeštena pilotska kabina sa poklopcem od pleksiglasa iz jednog dela. Otvarao se na stranu a imao je okove koji su omogućavali njegovo lako odbacivanje u slučaju vanredne opasnosti. Poklopac je bio armiran metalnim uzdužnim i poprečnim metalnim lajsnama koje su povećale krutost poklopca a time i bezbednost pilota u jedrilici. Jedrilica je bila opremljena najosnovnijim instrumentima za dnevno letenje, a to su: varijometar, kompas, visinometar, brzinomer i pokazivač nagiba. Iza kabine u trupu jedrilice se nalazila zavarena rešetkasta konstrukcija od tankozidih cevi za koju se pričvršćavala krila. Ujedno ova konstrukcija je znatno povećala čvrstoću jedrilice. Kao stajni trap ovoj jedrilici je služio metalni klizač pričvršćen amortizerima od tvrde gume. Na repu jedrilice nalazila se obična elastična drljača ili drljača sa točkićem.
Forma krila je bila blago izlomljena (galebova krila), dok je oblik bio trapezast sa zaobljenim krajevima. Samonoseća krila su postavljena na sredini trupa tako da je letilica bila klasifikovana kao srednjokrilni monoplan. Noseća konstrukcija krila je bila drvena sa dve ramenjače, sa prednje strane obložena drvenom lepenkom a zadnje ivice krila i upravljačke površine presvučene su impregniranim platnom. Kontrola brzine se ostvaruje pomoću neobičnog para vazdušnih kočnica smeštenih na donjoj strani krila, neposredno uz prednju ivicu, koje se protežu od korena krila do njegovog savijanja (galebova krila).
Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo.
Varijante jedrilica
uredi- Orlik I - Originalni projekt iz 1937. godine sa razmahom krila 14,4 m.
- Orlik II - Originalni projekt iz 1938. godine sa razmahom krila 15,4 m.
- Orlik III - Razvoj standardne jedrilice za Olimpijadu 1940. godine.
Karakteristike
urediKarakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Orlik a prema izvorima[1][2]
Tehničke i letne karakteristike
| Karakteristike | Orlik I | Orlik II | Orlik III |
|---|---|---|---|
| Finesa | 1 : 24 pri brzini km/h | 1 : 26,5 pri brzini 71 km/h | 1 : 26 pri brzini 69 km/h |
| Performanse |
|
|
|
| Dimenzije |
|
|
|
| Masa |
|
|
|
Operativno korišćenje
urediPosle učešća na svetskom šampionatu u jedriličarstvu 1937. godine i postignutih razultata, došlo je 1939. godine do dogovora da Jugoslovanska firma UTVA na osnovu otkupljene licence napravi dve jedrilice ovog tipa. Proizvodnja ovih jedrilica nije završena zbog izbijanja rata pa je nastavak proizvodnje morao da sačeka oslobođenje. Po oslobođenju završena su ova dva prototipa a prvi probni letovi ove dve jedrilice su obavljeni 1-maja .1947. godine. da bi već u junu-julu iste godine učestvovale na jugoslovenskom saveznom sletu jedriličara i zauzele peto mesto[3].
U Utvi je ukupno napravljeno 8 jedrilica ovog tipa, one su distribuirane u aeroklubove a dalja proizvodnja je obustavljena jer je počela proizvodnja jedrilica Vaja koje su bile bolje jedrilice.
Olimpijski odbor za selekciju jedrilica za potrebe olimpijskih igara, koji je zasedao u Rimu februara meseca 1939. godine, od ponuđenih dve nemačke, jedne poljske i dve italijanske jedrilice izabrao nemačku DFS-Olympia-Meise a na drugo mesto se plasirala poljska jedrilica Orlik III.
Jedna jedrilica Orlik II je bila izložena na Svetskoj izložbi u Njujorku 1939. godine i posle zatvaranja sajma jedrilicu je otkupilo privatno lice od koga ga je konfiskovala vojska kada je počeo rat za potrebe obuke pilota. Posle rata vojska je opet prodala jedrilicu i sa njom je 1948-49. amerikanac Pol Mk Kredi postavio svetski rekord visine od 9.600 m (31.500 ft). Jedrilica je promenila više vlasnika da bi ga 2011. godine tadašnji vlasnik potpuno restaurirao doveo u letno stanje i registrovao (N23727)[4] tako da ova jedrilica leti kao oldtajmer.
Sačuvani primerci
urediSem ovog oldtajmera koji se nalazi u SAD-u, za sada nema podataka koji bi ukazivali na to da se neki od primeraka jedrilice Olrik čuva u nekom muzeju ili privatnoj kolekciji
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu
uredi
Vidi još
urediReference
uredi- ^ jedrilica zračna
- ^ „The Polish Orlik III - 1939”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. Приступљено 28. 11. 2019.
- ^ Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (на језику: (језик: српски)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
- ^ „FAA REGISTRY”. Arhivirano iz originala 27. 09. 2020. g. Pristupljeno 29. 11. 2019.
Literatura
uredi- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
Spoljašnje veze
uredi- jedrilica zračna
- The History of Polish Sailplane Technology
- GLIDING - ORLIK, BREGUET 901 (58 ITEMS)
- The Polish Orlik III - 1939 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. novembar 2019)
- FAA REGISTRY Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2020)
- Antoni Kocjan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. novembar 2019)
- Kocjan Orlik I
- Kocjan Orlik II
- Kocjan Orlik III Olympic
- Типови једрилица и моторних једрилица