Википедија

Oslobođenje Niša od Turaka

Oslobođenje Niša od Turaka se zbilo 11. januara 1878. (30. decembra 1877. j.k.), kada se posle nešto manje od pet vekova na bedemima Niške tvrđave zavijorila srpska trobojka.

Oslobođenje Niša od Turaka
Deo srpsko-turskih ratova

Srpska vojska na čelu sa knezom Milanom ulazi u oslobođeni Niš, ilustracija Feliksa Kanica objavljena u velikom islustrovanom kalendaru „Orao“ (1879).
Vreme3.—29. decembar 1877.
Mesto
Niš
Ishod Srpska pobeda
Sukobljene strane
Kneževina Srbija Otomanska carevina
Komandanti i vođe
Milojko Lešjanin Halil Zija-paša
Jačina
15.000 vojnika i 102 topova; 5.000 i 267 topova
Žrtve i gubici
120 poginulo, 791 ranjeno

Hronologija uredi

3. decembar uredi

Prema operacionom planu srpska vojska je započela akciju protiv Turaka 3. decembra 1877. godine. Toga dana su staru srpsku granicu iz 1833. godine prešle sledeće divizije:

  1. Moravska divizija — aleksinačka 4 bataljona (dva 1. klase i dva 2. klase) sa 1. poljskom i kruševačkom lakom baterija prešla je granicu kod katunske karaule. Nastupala je preko Draževca na toponički vis. Jagodinska brigada 1. klase sa 4. poljskom batarijom spustila se do Dobrujevca i takođe se uputila toponičkim visovima. Njima su prethodili eskadroni, koji su vršili rekognosciranje terena. Preko Katuna sledovala je Ćuprijska brigada 1. klase sa 3. poljskom baterijom. Na toponičkim visovima bile su samo neprijateljske traže, koje su odstupile pred nastupajućim srpskim kolonama. Aleksinačka na desnom, a jagodinska brigada na levom krilu posele su položaj na desnoj obali reke Topolnice. Ćuprijska brigada zadržala se pozadi kao rezerva. Na tom položaju utvrđivale su se trupe.
  2. Ibarska divizija — od kruševačke brigade 1. klase, koja se sa 2 poljske baterije, 1. eskadronom i 1. pionirskom četom skoncentrisala između Supovca i Grejača, jošanički kombinovani bataljon sa 1 vodom konjice oko 11 časova pre podne prešao je granicu kod Supovca i poseo Sečanički položaj. U isto vreme oba moravska bataljona su nastupila kod Golešnice na turskom zemljište i došli su u jednu visinu sa jošaničkim bataljonom. Ostale trupe ostale su na položaju kod Supovca.
  3. Dunavska divizija — uoči toga dana ova divizija se grupisala u prostoru Gramada—Derven, a 3. decembra braničevska brigada sa eksadronom je prešla je granicu kod Gramade u zoru i zauzela sledeće položaje na Gramadi, sa 3 bataljona, 4. teškom baterijom, pola eskadrona i četom pionira; i na Kurilovu, sa 2 bataljona i brigadnom braničevskom baterijom. Požarevačka brigada sa 5. teškom baterijom ostala je pozadi u rezervi. Dva konjička odreda poslata su odmah na posmatranje. Išli su preko Oreovice, Sićeva i Niškim putem do Donjeg Matejevca, gde su se sa turskom patrolom od 9 konjanika sukobili. Razmenili su s njima nekoliko puščanih metaka i zadobili jednog turskog konja. Oko 9 časova redut iznad sela Matejevca bio je zaposednut.

4. decembar uredi

 
Ante Orešković, ilustracija iz velikog islustrovanog kalendara „Orao“ (1877).

Komandant moravske divizije, pukovnik Ante Orešković, naredio je noći između 3. i 4. decembra pokret. Na Ljutom visu, Vrtištu, Popovoj glavi i Crnom vrhu bile samo turske straže, a toponičkim položajem se unekoliko moglo sa tih visova dominirati. Sa desnog krila usmereno je jedno odeljenje aleksinačke brigade prema Vrtištu i Popovoj glavi, a sa levog krila ka Crnom i Ljutom vrhu jedno odeljenje jagodinske. Prepadom oba odeljenja visovi su zauzeti. Turske straže odmah su odsutupile na Čumurliju, čim su primetila srpska nastupajuća odeljenja. Na Ljutom vrhu bilo je turskih šančeva, ali oni nisu branjeni. Na novom položaju aleksinačka i jagodinska brigada počele su se utvrđivati. Ćuprijska brigada razmestila se na toponičkom položaju.

Kruševačka brigada 1. klase i bugarmoravski bataljoni ostali su na istim položajima utvrđujući se i rekognoscirajući teren. Braničevska brigada razmestila se pred Kurilovom i u selu Grebavči. Požarevačka brigada sa rezervom na Gramadi je zauzela prostor od Debelog dela do sela Sećeva.

5. decembar uredi

Ujutro 5. decembra levački bataljon jagodinske brigade, po nalogu, zauzeo je brdo Lisinac (Čumurliju) sa kojeg su Turci, ugledavši srpske trupe, pobegli. U popodnevnim časovima jedno odeljenje neprijateljske pešadije i konjice, pod zaštitom artiljerijske vatre, pošlo je sa Vinika i iz Niša ka Licincu da ga povrati ili da osmotri srpske trupe. Međutim, srpska pešadija pustila ga je na blisko odstojanje i posle kratkog i žestokog puškaranja Turci su budu odbijeni i povuku se u grad. Srpske trupe su se na Licincu počele utvrđivati. Takođe je izdat nalog za dolazak opsadne artiljerije iz Aleksinca.

Ibarska divizija ovog dana ostala je u istom položaju.

Što se tiče dunavske divizije, braničevska brigada se usled sukoba kod jagodinske brigade spustila sa Kurilova na Kamenicu i Gornje Matejevce. To je uradila zato da lakše mogla potpomoći jagodinske trupe u borbi i izbacila predstraže pomenuta sela. Baterija je postavljena na na kameničkom brdu Temeni vrh, odakle se mogao tući Vinik. Požarevačka brigada takođe je izbačena u visinu braničevske brigade sa predstražama u Sićevu, Malči, Vrelu i Jasenovcu. Braničevska brigada došla je u vezu sa levim krilom jagodinske brigade.

Istog dana kruševačka brigada je s jednom brdskom i jednom pozicijskom lakom baterijom, kao i s 1. rezervnim eskadronom, prešla granicu kod Jankove klisure i zauzela položaj kod Čučala.

6. decembar uredi

 
Srpske trupe prodiru na Mramor, ilustracija iz velikog islustrovanog kalendara „Orao“ (1877).

U cilju da razdvoje turske snage ukoliko ove udare na Mramor, oba kombinovana bataljona kruševačke brigade (jošanički i trstenički) pod komandom kapetana Nikole Cvetkovića i oba bugarmoravska bataljona (1. i 2. klase) aleksinačke brigade pod komandom kapetana Jakova Maksića još pre zore su zauzeli položaj na ivici mramorske pozicije, kod sela Bresnice i Krajkovca. Izaslali su jake patrole napred za posmatranje okoline. Turci su primetili obuhvatajuće nastupanje srpskih odeljenja, pa su napustili ovaj važan položaj i povukli se preko mramorskog mosta u Niš. Tom prilikom su presekli dva raspona na mostu, što je po svoj prilici bilo odranije spremljeno.

Kako je napredovala izvidnica tako su napredovali i bataljoni koji su išli za njima. U 9½ časova kruševački i bugarmoravski bataljoni zaposeli su Mramor i dva velika utvrđenja na njemu, da bi posle izaslali odrede za posedanje mramorskog mosta i prokupljanskog druma. Za vreme izvršenja ovog dela vrhovni zapovednik srpske vojske, knez Milan Obrenović, posetio je trupe na Mramoru i izjavio im svoje zadovoljstvo za dobro držanje i red po novembru vremenu i u ozbiljnim časovima.

Čačanska brigada 1. klase bila je skoncentrisana između Vukanje i Grebca sa 1 poljskom i 1 brdskom artiljerijom, 1 eskadronom i 1 pionirskom četom pod komandom majora Ak. Jakovljevića. Po dobivenom nalogu Jakovljević je prešao granicu na Grebcu i naredio posmatranje ka Prokuplju, jer je doznao da u Prokuplju nije ostalo puno Turaka i da oni koji su ostali imaju nameru da vrše odmazdu nad srpskim življem. Kad je srpska izvidnica, koju su sačinjavala 2 bataljona i 2 brdska topa, bez borbe došla na vis iznad Prokuplja, Turci su zapalili već nekoliko kuća. Međutim, čim su ugledali srpska odeljenja, počeli su odstupati u pravcu Leskovca. Prokuplje je zauzeto bez ikakvih gubitaka.

Moravska divizija dobila je naređenje da se spusti sa Ljutog vrha i da kod sela Trupala dođe u vezu sa odredom, koji je bio na Mramoru.

Dunavska divizija — zauzimanje predstraža kod Matejevca i Kamenice između 5. i 6. decembra Turci su odgovorili puščanom vatrom, a zatim i topovskom paljbom. Međutim, braničevske trupe nisu im nijednim metkom odgovorile, nego su mirno obavljale svoj zadatak.

7. decembar uredi

Posada na Mramoru je iskopala 2 baterije i nekoliko streljačkih rovova na prednjoj ivici i izvršila posmatranje do Korvingrada. Nigde se nije naišlo na neprijatelja. Stoga je komandant moravskog kora izdao nalog komandantu kruševačke brigade da sa odredom od 1 bataljona i 2 topa zauzme Čečinski most i prekine između Niša i Leskovca.

Moravska divizija spustila se sa ljutog vrha i zauzela prema Viniku i Nišu sledeći položaj: od manastira sv. Nikole (levo krilo) na Hum, Lisinac (centar) do Trupalja (desno krilo) sa isturenim predstražana u Popovcu. Na levom krilu bila je jagodinska, u centru aleksinačka, a na desnom krilu ćuprijska brigada.

Dunavska divizija se utvrđivala i razmeštala po zauzetim položajima. Komandant ove divizije, potpukovnik Petar Topalović, promotrivši ceo teren između Vinka, Niša i Gramaden naredio je da se požarevačka brigada približi što više Nišu, te da bude što bliže putu za Ak-Palanku (danas Bela Palanka) i da dođe u što tešnju vezu sa braničevskom brigadom.

8. decembar uredi

Odred (kombinovani jočanički bataljon, dva topa 2. teške baterije i dva voda kruševačkog eskadrona) određen za Čečinski most, po komandom poručnika Ilije Ćirića, krenuo je u 6½ časova ujutru sa Mramora. Stigao je Kočanski vis u 12 sati u podne. Pred čečinskim mostom u dolini bilo je 400 Turaka sa jednim brdskim topom. Bili su raspoređeni za borbu. Srbi su se postrojili u bojni red na Kočanskom visu. Oko 1 časova popodne otvorena je protiv Turaka artiljerijska vatra. Pešadija je u razvijenom stroju bez pucanja nastupala. Turci su osuli plotunsku paljbu, i pošto su nekoliko metaka ispalili, zastrašeni slobodnim i pravilnim nastupanjem srpske pešadije, počeli su u najvećem neredu da se povlače. Veći deo je pobegao u Leskovac, a mnogo manji preko mosta u selo Čečinu. Srpska konjica ih gonila i tom prilikom je ranjen jedan konjanik. Ovo je bilo izvršeno do 3 sata popodne.

Pošto se most nije mogao s lakoćom braniti, načelnik štaba moravskog kora, major Jov. Petrović, naredio je da se na starom mostu jedan raspon pokvari. Što se tiče novog mosta, koji je bio nedovršen, naredio je da se uklone samo raspone gredice. Ovaj odred ostao je i dalje na Kočaničkom položaju, utvrđujući vis, a sa jednim odredom posedajući Čečinski most i Crkvište (Komnjiga) naspram Korvnigrada, na utoci reke Toplice.

Time je veza između Niša i Leskovca bila presečena.

Moravska divizija ostala je u starom položaju kod Čumurlije. Istog dana knez Milan je obilazio je ovu diviziju. Izlazeći do najisturenijih predstraža imao je prilike da izbliza posreduje granatiranju. Neprijatelj je u tom trenutku prosipao vatru na onaj deo srpske vojske gde se u tom trenutku nalazio knez. Dejstovanje turske artiljerije bilo je tako slabo da na srpskoj strani nije bilo nužno ni da se odgovori na to tursko izazivanje. Municija se štedele za važnije trenutke.

Kod dunaveske divizije požarevačka brigada zauzela je sledeći novoodređeni položaj: Sićevo, Malča, Pasjak, Vrelo, Jasenovac s predstražama do Knez-sela i visa Detljak. Odaslate su patrole do sela Gor. Vrežine. 5. teška baterija i jedan i po bataljon ostao je na Gramadi kao opšta rezerva.

9. decembar uredi

Odred kod Čečinskog mosta izvršio je sa konjicom posmatranje do Leskovca i nigde nije naišao na neprijatelja. Bugarmoravski bataljoni su sa Mramora otišli u Žitorađu, gde su imali da osiguraju leđa čačanske i kruševačke brigade 1. klase od Arnauta, koji su zbegli u planinu Pasjaču. Kod moravske divizije nameštana je pozicijska artiljerija na Lisincu (Čumurlija). Tom prilikom Turci su izbacili nekoliko topovskih metaka. Komandant dunavske divizije dobio je nalog da požarevačku brigadu uputi na Babinu glavu preko Pandirala.

10. decembar uredi

Na Mramoru je započeto podizanje mostobrana, a produženo je opravljanje mosta i utvrđivanje mramorske pozicije. Jedno odeljenje Turaka pošlo je u osmatranje iz Niša leskovačkim putem ka Čečini, ali je dospelo samo do Korvingrada. Tamo je razmenilo vatru sa srpskim odeljenjem, koje je na suprotnoj obali Morave bilo postavljeno kod Crkvišta, na brdu Komnjigi.

Požarevačka brigada otišla je ujutru sa Gramade putem za Babinu glavu. Posle njenog odlaska, komandant dunavske divizije imao je pod svojom komandom sledeće trupe: braničevsku brigadu 1. klase (5 bataljona), 4. i 5. tešku bateriju, laku braničevsku bateriju i braničevski eskadron. Braničevska brigada bila je iznova raspoređena. U Knez-selu, Gornjim Matijevcima i Kamenici bila je postavljena glavnina snaga, a manja odeljenja u Malči i Sićevu.

11. decembar uredi

Dolaskom srpskog izvidničkih odreda sa Mramora i Kočana u Leskovac počeo se organizovati ustanak u leskovačkom i vlasotinačkom kraju. Zbog toga što su se vršile pripreme za napad na Ak-Palanku koji je bio predviđen za 12. decembar, Vrhovna komanda je izdala nalog da se otpočne pucanje iz pozicijskih topova na Niš i Vinik. Ono je izvršeno sa Lisinaca (Čumurlija) i to u prisustvu kneza Milana.

Komandant dunavske divizije prešao je štabom u Knez-selo da bi bio bliže u domašaju svojih trupa.

12. decembar uredi

Napad na Ak-Palanku je preduzet 12. decembra. Ne bi li zadržali turske postrojbe u Nišu i time im onemogućili da šalju pomoć u Ak-Palanku, Vrhovna komanda je naredila da se pojača demonstracija protiv Niša i Vinika. U skladu stim dovučena je smederevska divizija 1. klase, koja je dotle boravila u Aleksincu. Međutim, zbog velike magle kanonada je bila slaba, a smederevska brigada se istoga dana uveče vratila u Aleksinac. Istoga dana na dve strane srpska vojska je izvojevala pobedu: kod Ak-Palanke, koja je zauzeta, i kod Kuršumlije, iz koje su se Arnauti preko noći povukli, tako da je sutradan grad bio u srpskim rukama.

13. i 14. decembar uredi

13. i 14. decembra produženo je utvrđivanje položaja ispred Niša, naročito kod Mramora. Mostobran je izgrađen sa privremenim profilom i pred njim su iskopane streljačke rupe. Mramorski most je bio toliko opravljen da se preko njega moglo bezbedno preći na drugu obalu. Vršena su posmatranja oko Novog sela, Čokota i i Donjeg Međurova.

Dunavska komanda se po dobivenom nalogu od vrhovne komande rasporedila na sledećoj liniji: Gornja Vrežina, Matejevci, Kamenica, Brenica. To je učinjeno da bi došla u tešnju vezu sa jagodinskom brigadom. 5. teška baterija postavljena je na Brenički vis. Po nalogu komandanta timočkog kora Malča i Sićevo su zaposednuti ne bi li se sprečavalo defiliranje neprijateljskih trupa drumom od Niša u Ak-Palanku, jer toga dana trupe timočkog kora su se kretale od Ak-Palanke ka Pirotu te je bilo u interesu da njena pozadina bude sigurna. Radi toga istog i Gornja Vrežina je ojačana jednim bataljonom i lakom baterijom. Utvrđen je položaj i na samoj Nišavi, 1000 metara od puta Niš—Ak-Palanka. Time se Niš u potupnosti našao izložen topovskoj vatri. Za patroliranje u raznim pravcima ovoj tački pridodata su 3 voda konjice, koji su imali česte sukobe sa turskim patrolama.

15. decembar uredi

Dana 15. decembra braničevska brigada imala je dva sukoba sa Turcima. Na levom srpskom krilu stajali su 1 vod pešaka i 1 vod konjanika, a nasuprot njima nalazilo se 40 turskih konjanika i oko 100 pešaka. Gubici su bili neznatni. Turski pešaci odstupili su katunskom dolinom, a konjanici Nišu. Na centru je bilo takođe puškaranja između turskih predstraža i braničevske brigade. Da bi se predstražna linija skratila i levo krilo došlo u bolju vezu sa ostalim odeljenjima, brdo Baševa glava je utvrđeno sa streljačkim rovovima i posednuto je. Time je veza Gornje Vrežine i Gornjeg Matejevca dosta skraćena, ali je zato isto tako ojačana. Na Nišavi, kod sela Trupala, postavljen je pontonski most za vezu kruševačke brigade sa moravskom divizijom.

Zauzećem Čečinskog mosta, Ak-Palanke i Pirota Niš se našao opkoljen sa svih strana. Ranije se znala približna neprijateljeva snaga, ali tokom cerniranja dobili su se pouzdaniji izveštaji. Tako je komandant dunavske divizije saznao da u Nišu ima 6000 turskih vojnika. Komandant moravskog kora javio je da u Nišu ima 3000 pripadnika redovne vojske i oko 4000 erlija sa 6 krupovih topova. Uhvaćeno je pismo koje je Halil-paša, komandant Niša, upravio na Velikog vezira, rumelijskog komandanta, vilajetsku vlast i vojnog ministra. Ono je zasigurno poslato u pet različitih pravaca. Iz njega se videlo da posada u Nišu nije bila spremna da se bori do kraja, jer, izmeđi ostalog, Halil-paša u pismu veli: „Ako ne dobijemo dovoljno vojske, naše je stanje teško, rđavo.“ Ovo pismo je uticalo na kneza Milana. On je rešio da se Niš napadne i osvoji, čim se sa Pirotom raščisti. Istoga dana srpska vojska izvojevala je dve pobede (kod Suvodola i Budim-Dela), čime je sudbina Pirota bila rešena.

16. decembar uredi

Po odobrenju Vrhovne komande 16. decembra poslat je iz Kočana u Leskovac jošanički bataljon kruševske brigade, a iz Prokuplja aleksinačka brigadna artiljerija. Umesto jošaničkog bataljona, koznički bataljon je zaposeo kočanski položaj.

Kod moravske divizije 1 vod pešaka izašao je na Komrenski vis. To je izazvalo topovsku vatru kod Turaka i sa Vinika i iz Niša. Protiv srpskih položaja oko Komrenskog visa poslat je 1 vod eskadronon turskih konjanika. Taj napad se završio bezuspešno. Četiri turska konjanika ostala su da leže na bojištu. Na srpskoj strani nije bilo nikakvih gubitaka, iako su Turci snažno pucali iz topova iz Niša i sa Vinika. Srpsko posmatrajuće odeljenje vratilo se na stari položaj, a artiljerija je dejstvovala sa Čumurlije.

Kod dunavske divizije bilo je sukoba kod patrolirajućih odeljenja. Na srpskoj strani bilo je dva ranjenika.

16—19. decembra uredi

Sledeća tri dana vladalo je zatišje oko Niša. Na srpskoj strani se očekivao dolazak trupa iz Pirota. Za odlučujući napad 17. decembra stigla je na Mramor rudnička brigada 2. klase.

Komandant moravskog kora razdelio je puške žiteljima sledećih sela: Denske, Barbeša, Grkinje, Belotinca, Čapljinca i Milošta. Odabrani vojnici poslati su sa podoficirima stajaće vojske da ustanike obučavaju u rukovanju oružjem, da formiraju ustaničke čete i sa njima uznemiravaju Turke.

19—20. decembar uredi

Dana 19. decembra na Brzom-brodu oko Nišave bilo je poduže puškaranje između srpskih 25 konjanika i 1 voda pešaka, sa jedne strane, i 1 turske čete i nešto konjanika, s druge strane. Oko 10 časova turski konjanici odstupili su Nišu, a pešaci Kutini. Glavna namera im je bila da osiguraju mlevenje brašna u vodenicama.

Pošto je pitanje o zauzeću Pirota bilo rešeno, jer su srpske trupe (šumadijskog i timočkog kora) još 16. decembra ušle u pomenuto mesto, Vrhovna komanda je uputila sledeće naloge:

  • pukovnik Horvatović imao je sa područnim trupama da ostane u Pirotu, utvrđuje isti i osigurava ga do daljeg naloga, a osim toga imao je da drži i Ak-Palanku, Babinu glavu i Sv. Nikolu. Pukovnik Zdravković sa svojom vojskom dolazi takođe pod njegovu komandu;
  • komandant šumadijskog kora imao je da sa svojim trupama krene ka Nišu, preko Ak-Palanke i zauzme postepeno sledeći položaj: Brzi brod, Denjska, Barbatovo i Knežice;
  • pukovnik Bučović sa smederevskom brigadom imao je da zauzme položaj Čaplinac—Knežica, i da dođe u vezu sa šumadijskim korom, od kojeg je primio beogradsku brigadu, konjicu i artiljeriju;
  • komandant moravskog kora imao je da sa kruševačkom brigadom 1. klase i rudničkom 2. klase nastupa od Mramora i otvori vezu 1. šumadijske divizije sa moravskim korom.
  • desno krilo šumadijskog kora (2. šumadijska divizija) imalo je da se preko Nišave poveže sa dunavskom divizijom, koja je potpala pod komandu moravskog kora.

Ovo pripremenje i koncentracisanje trupa bilo je naređena u cilju da se da se Niš ozbiljno napadne i osvoji, i to sa jugoistočne strane — Gorice. Istovremeno sa forsiranim napadom je trebalo da se čine demonstracije na ostalim tačkama, s tim da se akcenat stavi na Vinik. To je sve do 29. decembra bilo učinjeno.

Prema ovom planu šumadijski kor je imao odlučujuću ulogu — da izvrši pravi napad; a moravski kor (moravska i dunavska divizija) da igra pomoćnu ulogu — demonstruje.

Izvršenje ovog velikog i važnog zadatka — oslobođenje Niša, teklo je ovako:

Dana 20. decembra Turci su sa jednim odeljenjem konjice i pešadije prodrli su u okolinu selâ, u kojima je bilo razdeljeno oružje. Srpske ustaše i vojnici su ih odbili kod sela Čanlinca, pa su se Turci povukli u Niš. Tokom sukoba Turci su pomagali svoja odeljenja topovskom vatrom sa Gorice

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ослобођење_Ниша_од_Турака&oldid=27351086”