Острво (film iz 2006)
Ostrvo (rus. Ostrov) je ruski film iz 2006. Priča filma prati pravoslavnog monaha iz 20. veka.
| Ostrvo | |
|---|---|
| Žanr | drama |
| Tvorac | Pavel Lungin |
| Režija | Pavel Lungin |
| Scenario | Dmitrij Sobolev |
| Glavne uloge | Petr Mamonov Viktor Suhorukov Dmitrij Djužev |
| Muzika | Vladimir Martinov |
| Direktor fotografije | Andrej Žegalov |
| Producentska kuća | Studio Pavla Lungina |
| Godina | 2006. |
| Trajanje | 112 minuta |
| Zemlja | Rusija |
| Jezik | ruski, nemački |
| Budžet | 1 500 000 dolara |
| Zarada | 2 600 000 dolara |
| Nagrade | Nagrada "Nika" i nagrada "Zlatni orao" |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Film je zatvorio Venecijanski filmski festival 2006, pokazao se umerenim uspehom na blagajnama i osvojio i nagradu „Nika” i nagradu kineske televizije „Zlatni orao” kao najbolji ruski film 2006. Mesto snimanja bio je grad Kem, u Kareliji, na obali Belog mora.[1] Dobio je uglavnom pozitivne kritike od kritičara.
Zaplet uredi
Tokom Drugog svetskog rata, mornara Anatolija i njegovog kapetana Tihona, Nemci su zarobili kada su se ukrcali na svoj šlep, koji je prevozio pošiljku uglja. Nemački oficir koji vodi raciju nudi Anatoliju – koji se plaši smrti – izbor da bude streljan ili da ubije Tihona i ostane živ, što Anatolij uzima; puca, a Tihon pada preko broda. Nemci su digli brod u vazduh, ali ruski pravoslavni monasi sledećeg jutra pronalaze Anatolija na obali. On preživljava i postaje lomač u manastiru, ali ga neprestano savladava krivica.
Prođe trideset godina. Anatolij sada ima darove proroštva i isceljenja. Ali ostali monasi ga baš i ne razumeju. Ljudi dolaze da vide Anatolija radi lečenja i uputstva, ali čak i sada, on ostaje u stalnom stanju pokajanja. Često ulazi u čamac i odlazi na nenaseljeno ostrvo gde se moli za milost i oproštaj i za Tihonovu dušu.
Prođe mnogo godina, a u manastir stiže admiral Severne flote. On dovodi svoju ćerku koja je opsednuta demonom, ali Anatolij ga isteruje. Ispostavlja se da je admiral Tihon. Otkriva se da ga je Anatolij samo ranio u ruku. Tihon oprašta Anatoliju.
Anatolij objavljuje svoju smrt do srede; monasi obezbeđuju kovčeg. Obučen u belu odeću kakvu je nosio Isus ili kao pravoslavna krsna odeća, on leži u kovčegu, sa raspećem. Monasi, od kojih jedan nosi veliki krst koji predstavlja vaskrslog Hrista, vide se kako veslaju po kovčegu dalje od ostrva.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Pjotr Mamonov | Otac Anatolij |
| Viktor Suhorukov | Otac Filaret |
| Dmitrij Djužev | Otac Iov |
| Jurij Kuznjecov | Tihon |
| Viktorija Isakova | Nastja |
| Nina Usatova | Udovica |
| Jana Esipovič | Mlada žena |
| Olga Demidova | Žena sa detetom |
| Timofej Tribuncev | Mladi Anatolij |
| Aleksej Zelenski | Mladi Tihon |
| Griša Stepunov | Dete |
| Sergej Burunov | Ađutant |
Tema uredi
Film je fokusiran na pokajanje oca Anatolija za svoj greh (dakle, praktično neprekidno pojanje Isusove molitve); ali prestupi prikazanog lika (Jurodivost) i njihov uticaj na druge su sredstva kojima se razvija stvarna radnja. Režiser filma Pavel Lungin, govoreći o samosvesti centralnog lika, rekao je da ga ne smatra pametnim ili duhovnim, već blagoslovenim „u smislu da je otkriven nerv, koji se povezuje sa bolovima ovog sveta. Njegova apsolutna moć je reakcija na bol onih ljudi koji joj dođu;“ dok „obično, kada se čudo desi, laici koji traže čudo uvek budu nezadovoljni“.
Scenarista Dmitrij Sobolev dalje objašnjava: „Kada čovek nešto traži od Boga, često greši jer Bog bolje razume šta je čoveku u tom trenutku potrebno.[1] Pjotr Mamonov, koji igra glavni lik, nekada jedan od retkih rok muzičara u SSSR- u, prešao je u pravoslavlje 1990-ih i sada živi u izolovanom selu. Pavel Lungin je za njega rekao da je „u velikoj meri igrao samog sebe“. Mamonov je dobio blagoslov od svog ispovednika za igranje lika.[1]
Bivši Patrijarh moskovski Aleksije II ( koji je bio na toj funkciji od 1990-2008) pohvalio je Ostrvo zbog njegovog dubokog prikaza vere i monaškog života, nazvavši ga „živim primerom nastojanja da se zauzme hrišćanski pristup kulturi“.[2]
Kritički prijem uredi
Na veb lokaciji Rotten Tomatoes, film ima ocenu odobravanja od 63% na osnovu 19 recenzija i prosečnu ocenu od 5,8/10.[3] Derek Adams iz Time Out opisao je film kao „i iskren i na kraju optimističan“ u generalno pozitivnoj recenziji.[4] Vesli Moris , koji je pisao za The Bostong Globe, dao je filmu 2 i po zvezdice, nazvao film „otežavajućom kombinacijom pobožnosti, umetničkog samosažaljenja i svesne gluposti koja treba da govori o višim duhovnim istinama“.[5]
Nagrade uredi
- 2006 — Najbolji film na festivalu „Moskovska premijera”
- 2007 — Šest nagrada na petoj nacionalnoj dodeli nagrada Zlatni orao – „Najbolji film“, „Najbolja muška sporedna uloga“ ( Viktor Suhorukov ), „Najbolja muška uloga“ ( Petr Mamonov ), „Najbolja režija“ ( Pavel Lungin ), „Najbolji scenario “ ( Dmitrij Sobolev ), „Najbolji rad operatera“ ( Andrej Žegalov ).
- 2007 - Nika nagrade za najbolji film, najbolju režiju, najboljeg glumca, najbolju sporednu mušku ulogu itd.
Izvori uredi
- ^ a b v Sigeй, Sergeй (2006). „Dokumentalьnый filьm Elenы Smeloй”. Russian Literature. 59 (2-4): 269—284. ISSN 0304-3479. doi:10.1016/j.ruslit.2006.06.008.
- ^ Brannan, Alex (2019-06-01). „‘The Film You Are about to See Is Shocking’”. Film International. 17 (2): 79—87. ISSN 1651-6826. doi:10.1386/fiin.17.2.79_1.
- ^ Villarreal, Eduardo; Zein, Joe (2018). „1441: ROTTEN TOMATOES OR ROTTEN EGGS? A CASE OF SALMONELLA SEPSIS”. Critical Care Medicine. 46 (1): 704—704. ISSN 0090-3493. doi:10.1097/01.ccm.0000529443.11746.21.
- ^ Jaehne, Karen (1991). „Review: Taxi Blues by Pavel Lounguine, Marin Karmitz”. Film Quarterly. 44 (3): 50—54. ISSN 0015-1386. doi:10.2307/1212796.
- ^ Eben Jordan Saves the Globe, Harvard University Press, 1971-12-31, str. 26—29, Pristupljeno 2022-03-26