Oto Rajzinger
Oto (Oton) Rajzinger (hrv. Oto (Oton) Reisinger),[1] Rankovci kod Murske Sobote, 4. oktobar 1927 — Zagreb, 6. april 2016) bio je hrvatski arhitekta i karikaturista. Iako po struci diplomirani arhitekta za više od 60 godina rada objavio je preko 70.000 najvećim delom karikatura i karikaturalnih vinjeta, ali i ilustracija, stripova i crteža. Radove je objavio u mnogim novinama u tadašnjoj Jugoslaviji i inostranstvu (Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji). Karikature u kojima je najčešće ilustrovao dnevno-politička i druga društvena zbivanja (pretežno u liku popularnog Pere) odlikuju se britkim humorom sa elementima gega.[2] Objavio je i više knjiga, plakata, reklama, ilustracija za knjige i crtanih filmova. Bio je član Hrvatskog udruženja karikaturista.[3]
| Oto Rajzinger | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Oto (Oton) Rajzinger |
| Datum rođenja | 4. oktobar 1927. |
| Mesto rođenja | Rankovci (Tišina), Dravska banovina, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 6. april 2016. (88 god.) |
| Mesto smrti | Zagreb, Hrvatska |
Život i karijera uredi
Rođen je u Rankovcima kod Murske Sobote, Slovenija, 4. oktobra 1927. Crtanjem i objavljivanjem nekoliko karikatura počeo je da bavi kao srednjoškolac u nedeljniku „Šilo” 1942/43. godine. Kako je potom otišao u partizane, nastavio je da crta pretežno portrete u gvašu. Nakon Drugog svetskog rata upisao je arhitekturu. Kao student sarađivao je u Studentskom listu i Kerempuhu, ilustrovao knjige, radio reklame, plakate, radio za crtane filmove i strip, i bavio se sportom (skijanjem i tenisom). Ove aktivnosti ometale su ga u studijama pa je tek nakon 10-to godišnjeg apsolventskog staža diplomirao arhitekturu na Arhitektonski fakultet u Zagrebu 1960. godine.[3]
U „Kerempuhu” u kome se definitivno afirmisao kao karikaturista, bio je stalni saradnik od 1946. do prestanka izlaženja lista 1958. godine. Od 1950. bio je i stalni saradnik Vjesnika i brojnih časopisa u tadašnjoj Jugoslaviji i inostranstvu (Punch, Quick, Panorama).
Saradnju sa Vjesnikom započeo je 1950. i u njemu radio sve do odlaska u penziju 1986. godine. U Vjesnik je trideset i tri godine, počev od 31. januara 1961, pa sve do 1993. svakodnevno objavljivao karikature sa stalnim likom „Perom”, stresnim ribolovcem, običnim malim čovekom, koji se bori sa svakodnevnim problemima, a kasnije i Perinom ženom Klarom i sinom Štefekom. Peru ili njegovog sinčića, Oto Rajzinger je „koristio” da preko njih govori o ozbiljnim stvarima i mnogim problemima koji su vladali u Jugoslovenskom i Hrvatskom društvu. Prema nekim proračunima, objavio je više od 12.000 karikatura sa likom Pere i njegove porodice.[4]
Sa suprugom Pavicom sa kojom je živeo do kraja života, ima dva sina. Preminuo je u Zagrebu 6. aprila 2016. u 89 godini života.
Likovno stvaralaštvo uredi
Kao izvanredan crtač, bavio se ilustracijom, opremom knjiga, oblikovanjem plakata, reklamnim crtežom, pa čak i crtanim filmom. U svojim delima pokazao je svestranost istinskoga likovnog umetnika koji je odlično poznavao umetnost i tehniku crtanja.
Kao, jedan od retkih, karikaturista Rajzinger podjednako dobro vlada portretnom i situacionom karikaturom. Njegovu portretnu karikaturu karakterišu bitne individualne specifičnosti svakog lika, dobro izučiog i pedantno preneotog na papir. Pri tome su proporcije pojedinih delova lica na Rajzingerovim portretnim karikaturama, drugojačije od onih stvarnih, jer u njima ne samo da je zadržana prepoznatljivost lika ,već je istaknuto i karakteristično izražajno obeležje portretisane osobe.[3]
Pored crtanja karikature Rajzinger se bavio i raznim drugim žanrovima, crtajući karikaturalne portrete i putopisne impresije, sa pre svega ličnim tzv. „čistim humorom”, prikazujući najrazličitije komične situacije, bilo apstraktne, bilo preuzete iz života.[5]
Izložbe uredi
Pored učešće na brojnim grupnim izložbama, Rajzinger je često izlagao i samostalno, u zemlji i inostranstvu (Zagreb, Amsterdam, Murska Sobota, Dortmund, London, Ankara ...),
Nagrade i priznanja uredi
Oto Rajzinger je dobitnik mnogih nagrada na festivalima karikature u Hrvatskoj, ali i u Holandiji, Belgiji, Španiji, Portugalu, Turskoj, Japanu i Južnoj Koreji. Kao doajenu hrvatske karikature dodeljena su mu brojna društvena i stručna priznanja, među kojima se ističu:
- Državna Nagrada za životno delo "Vladimir Nazor" (1984), Nagrada grada Zagreba, te Nagrada za životno delo Hrvatskog novinarskog društva. Godine 2013. ULUPUH mu je dodelio Nagradu za životno delo.
- Nagrada „Vladimir Nazor” za životno delo (1983),
- Nagrada grada Zagreba,
- Nagrada za životno delo Hrvatskog novinarskog društva,
- ULUPUH-ova Nagrada za životno delo (2013).
Izvori uredi
- ^ „Reisinger, Oto (Oton) (1927–2016)”. LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD MIROSLAV KRLEŽA 2008. Pristupljeno 15. 4. 2018.
- ^ Pero priredio i uredio Mladen Pavković. . Zagreb. 1997. ISBN 978-953-6301-04-1.
- ^ а б в (језик: хрватски) Tema broja: Otto Reisinger, Retrospektiva. „Karika”, glasilo Hrvatskog društva karikaturista, 065, rujan 2008 Приступљено 21.8.2017.
- ^ „Anton Oton Reisinger”. ULUPUH Zagreb, 2008. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2016.
- ^ Štefekove pustolovine Stripforum. . Zagreb. 2008. ISBN 978-953-95863-1-5.
Литература uredi
- Likovna Enciklopedija Jugoslavije, Knjiga 2, 1987 (ISBN 978-86-7053-001-0)
- Kurt Flemig, Karikaturisten-Lexikon, 1993 (ISBN 978-3-598-10932-4)
Spoljašnje veze uredi
- (jezik: hrvatski)Umro Oton Antun Rajzinger Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2016)