Padež
Gramatička kategorija padeža imenskih reči su različiti nastavci iste imenske reči koji označavaju različite odnose u koje imenska reč stupa u rečenici. Po odnosu tih nastavaka i gramatičke osnove jedne imenske reči ona se svrstava u jednu od vrsta promene (deklinacije). Srpski književni jezik razlikuje sedam padeža za jedninu i množinu.
Gramatički padež je u lingvistici termin koji se odnosi na način kategorizacije imenica, zamenica, prideva, participa i brojeva prema njihovim tradicionalno odgovarajućim gramatičkim funkcijama u datoj frazi, klauzuli ili rečenici. U nekim jezicima imenice, zamenice, pridevi, odrednice, participi, predlozi, brojevi, članci i njihovi modifikatori imaju različito modulirane oblike, u zavisnosti od njihovog padeža. Kako se jezik razvija, padeži se mogu spajati (na primer, na starogrčkom, lokativ je stopljen sa dativom), što je fenomen koji se formalno naziva sinkretizam.[1]
Engleski jezik je u velikoj meri izgubio svoj fleksibilni sistem padeža, mada lične zamenice i dalje imaju tri padeža, a to su pojednostavljeni oblici nominativa, akuzativa i genitiva. Oni se upotrebljavaju sa ličnim zamenicama: subjektivni padež (ja, ti, on, ona, ono, mi, oni, ko, kogod), objektivni padež (ja, ti, on, ona, ono, mi, oni, ko, ko god) i posesivni padež (moj, moj; vaš, vaš; njegov; njen, njen; njegov; naš, naš; njihov, njihov; čiji; kogod[2]).[3]
Istorija uredi
Opšte je prihvaćeno da su Stari Grci imali određenu predstavu o formama imena na svom jeziku. Jedan fragment Anakreona donekle to potvrđuje. Ipak, ne može se zaključiti da su stari Grci zaista znali šta su gramatički padeži. Gramatičke slučajeve prvi su prepoznali stoici i neki filozofi Peripatetičke škole.[4][5] Napredke tih filozofa kasnije su koristili filolozi Aleksandrijske škole.[6][4]
Morfološki i apstraktni padež uredi
Izraz padež u tradicionalnim deskriptivnim gramatikama pojedinih jezika uglavnom se upotrebljava kada se misli na morfološki padež, deklinacijski oblik reči koji označava službu ili odnose imenske reči (imenice, prideva, zamenice, broja) u rečenici. Prema tome za jezike koji nemaju razvijenu morfologiju, poput engleskog, kaže se da imaju malo ili uopšte nemaju padeža.
U nekim se savremenijim teorijama, međutim, pretpostavlja da u svim jezicima postoje tzv. apstraktni padeži, koji su izraženi na razne načine — morfološki, sintaktički (na primer redom reči ili predlogom) ili kako drugačije. Pritom se na jedan način može izraziti nekoliko apstraktnih padeža.
U standardnom srpskom jeziku tako tradicionalne gramatike navode sedam morfoloških padeža. Od toga se dativ od lokativa razlikuju kod imenica samo naglaskom i to samo kod veoma malog broja reči, npr. dativ je gradu, a lokativ gradu. Jasnije se da se lokativ od dativa razlikuje po predlozima s kojima se redovito koristi: na, o, po, pri, prema i u. Razlika dativa i lokativa je i u veznicima pridevskih reči muškog i srednjeg roda (dativ -om, -omu, ređe -ome, lokativ -om, -ome). Lokativ nikada ne može biti bez svojih predloga, što znači da je lokativ predložni izraz („pri” samo s lokativom, „na, o, po, u” i s lokativom i akuzativom), a dativ može biti sam ili s prijedlozima „k, prema, nasuprot, usprkos, nadomak” (starije gramatike definisale su: „k(a), prama, proć, proti(-v, -va), suproć, suproti”). U srpskom u dativu jednine prednost ima duži nastavak (—omu, —emu) a u lokativu jednine kraći (—om), dok je —ome stilski obeležena.[7][8] Moglo bi se reći i da se po predlozima razlikuje i komitativ od instrumentala te ablativ od genitiva (reč je o apstraktnim padežima):
- Pišem olovkom. (instrumental)
- Razgovaram s prijateljem. (komitativ)
- Zagreb je glavni grad Hrvatske. (genitiv)
- Dolazim iz Hrvatske. (ablativ)
U engleskom ili italijanskom jeziku još se više apstraktnih padeža razlikuje pomoću predloga ili redom reči:
- John (NOM) gives a book (AK) to Bill (DAT).
- „Džon daje knjigu Bilu.”
- Gianni (NOM) ha bevuto un bicchiere (AK) d'acqua (GEN).
- „Đijani je popio čašu vode.”
U oba jezika subjekt, u nominativu, stoji ispred glagola, a objekt, u akuzativu, iza njega. U navedenim je primerima u engleskom dativ izražen predlogom to (u, na, prema), a u italijanskom genitiv pomoću predloga di (od, iz).
Podela jezika prema upotrebi padeža uredi
Jezici se, s obzirom na to kojim se padežima u njima izražavaju subjekt i objekat dele na nominativno-akuzativne, ergativne i aktivne.
Ovo je samo jedan aspekt dublje osobine koja se zove morfosintaktički poredak.
Nominativno-akuzativni jezici uredi
Jezici u kojima se na isti način označava subjekt svih glagola, dok se za objekat koristi neki drugi način, nazivaju se nominativno-akuzativnim jezicima. Takav je i srpski te gotovo svi evropski jezici, ali i većina ostalih jezika sveta. Padež subjekta tu je uvek nominativ, a padež objekta akuzativ.
Srpski:
- Čovek (N) sedi.
- Čovek (N) čita knjigu (A).
- Video sam čoveka (A).
Engleski:
- A man is sitting.
- A man is reading a book.
- I have seen a man.
Subjekt je u engleskom uvek ispred, a objekat iza glagola.
Ergativni uredi
U ergativnim jezicima subjekt neprelaznog glagola stoji u istom padežu kao objekat prelaznog glagola, tzv. apsolutivu, dok se subjekt prelaznog glagola označava posebnim padežom, ergativom. Od evropskih jezika ergativan je samo baskijski. Ergativni su mnogi azijski, australski, te neki drugi jezici.
Baskijski:
- Otsoa etorri da.
- „vuk”-član-APS „doći”-particip „biti”-3sg.prez
- „Vuk je došao.”
- Ehiztariak otsoa harrapatu du.
- „lovac”-član-ERG „vuk”-član-APS „uloviti”-part. „imati”-3subj.3obj.prez
- „Lovac je ulovio vuka.”
„Vuk” je u prvoj rečenici subjekt, a u drugoj objekat, ali uvek je u apsolutivu (s članom -a- i nultim padežnim nastavkom). „Lovac”, subjekt prelaznog glagola, označen je ergativnim nastavkom -k.
Aktivni uredi
Aktivni jezici česti su u Americi. Glagoli se u tim jezicima dele na dve grupe — aktivne i stativne. Aktivni označavaju radnju kojom subjekt sam, svesno upravlja, na primer tući ili hodati. Stativni znače uglavnom stanja ili zbivanja te radnje na koje subjekt nema uticaja, na primer sediti, spavati ili bolovati, a često odgovaraju predikatima koji se u evropskim jezicima sastoje od pomoćnog glagola biti i prideva ili imenica (biti velik, dobar, čovek…).
Uz aktivne glagole (prelazne i neprelazne) ide nominativno-akuzativna sintaktička struktura, dok uz stativne (uglavnom su neprelazni) ergativna. Padež subjekta aktivnih glagola naziva se agentivom, a padež objekta aktivnih i subjekta stativnih glagola pacijentivom. Jedan primer iz američkog indijanskog jezika lakota (iz siuanske jezične porodice):
Aktivni glagoli:
- Wa-hí.
- 1sg.AGT-„doći”
- „Došao sam.”
- Na-yá-žin.
- 2sg.AGT-„stajati”
- „Stojiš.”
- Ma-khíze.
- (3sg.AGT-)1sg.PAC-„napasti”
- „Napao me je.”
- Ni-khíze.
- (3sg.AGT-)2sg.PAC-„napasti”
- „Napao te je.”
- Ma-yá-khize.
- 1sg.PAC-2sg.AGT-„napasti”
- „Napao si me.”
Subjekt je u ovim rečenicama agens i izražen je agentivnim ličnim afiksima wa- (1. lice), ya- (2. lice) i 0- (3. lice). Objekat je pacijens i označen je pacijentivnim afiksima ma- (1. lice) i ni- (2. lice).
Napomena: Glagol stajati u jeziku lakota glasi nážin, akle afiks -ya- u drugom primeru je infiks, a prvi slog, na, deo je glagolske osnove.
Stativni glagoli:
- Í-ma-púza.
- 1sg.PAC-„biti žendan”
- Žedan sam.
- Ni-wášte.
- 2sg.PAC-„biti dobar”
- Dobar si.
Subjekt glagola ípuza („biti žedan”) i wašté („biti dobar”) označen je pacijentivnim afiksima ma- (1. lice) i ni- (2. lice). Subjekt stativnih glagola u aktivnim se jezicima, dakle, tretira kao pacijens.
Pitanja uredi
| Padež | Pitanje |
|---|---|
| Nominativ | Ko? Šta? |
| Genitiv | Koga? Čega? |
| Dativ | Kome? Čemu? |
| Akuzativ | Koga (vidim)? Šta (gledam)? |
| Vokativ | Hej! |
| Instrumental | S kim(e)? Čim(e)? |
| Lokativ | O kome? O čemu? |
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Clackson 2007, str. 91.
- ^ „Whosever | Definition of Whosever by Merriam-Webster”. Merriam-Webster. Pristupljeno 2021-02-22.
- ^ The Chambers Dictionary, 11th edition
- ^ a b „Linguaggio nell'Enciclopedia Treccani”.
- ^ Michael, Ian (2010-06-10). English Grammatical Categories: And the Tradition to 1800. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-14326-4.
- ^ Frede, Michael (1994). „The Stoic Notion of a Grammatical Case”. Bulletin of the Institute of Classical Studies. 39: 13—24. JSTOR 43646836. doi:10.1111/j.2041-5370.1994.tb00449.x
.
- ^ S. Stanojčić Živojin (2010). Gramatika srpskog književnog jezika. Kreativni centar. ISBN 9788677817572.
- ^ Ivana Gis: Dativ i lokativ u suvremenim gramatikama, Hrvatistika, studentski jezikoslovni časopis, str.48-51
Literatura uredi
- Stanojčić, Ž. Popović, Lj.. „Gramatika srpskog jezika”, Zavod za izdavanje udžbenika: Novi Sad. Stanojčić, Živojin (1992). Gramatika srpskoga jezika: Udžbenik za I, II, III i IV razred srednje škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-86-17-02288-2..
- Ivan G. Iliev. On the Nature of Grammatical Case … (Case and Vocativeness/Padež i vokativnost) On the Nature of Grammatical Case …
- Clackson, James (2007). Indo-European linguistics: an introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-46734-6.
- Ivan G. Iliev (2007) On the Nature of Grammatical Case … (Case and Vocativeness)
- Iliev, Iv. The Russian Genitive of Negation and Its Japanese Counterpart. International Journal of Russian Studies. 1, 2018
- Blake, B. (1992). The Case Hierarchy. La Trobe Working Papers in Linguistics, 5, 1-6. Retrieved from https://web.archive.org/web/20070929161614/http://www.latrobe.edu.au/linguistics/LaTrobePapersinLinguistics/Vol%2005/01Blake.pdf
- Caha, P. (2008). The Case Hierarchy as Functional Sequence. Linguistische Arbeitsberichte (LAB), 86, 247—276. Retrieved from https://linguistik.philol.uni-leipzig.de/research/working-papers-lab/lab-volumes
- Blake, B. J. (2001). Case (2nd ed.). New York, NY: Cambridge University Press.
- Drout, Michael. „Word Order and Cases”. King Alfred's Grammar. umass.edu. Архивирано из оригинала 2020-02-24. г. Приступљено 2021-05-22.
- Stolac, Diana. „Zagrebačka slavistička škola – Izražavanje prostornih značenja padežnim oblicima”. hrvatskiplus.org (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 2021-05-20. г.
- Frede, Michael (1994). „The Stoic Notion of a Grammatical Case”. Bulletin of the Institute of Classical Studies. 39: 13—24. JSTOR 43646836. doi:10.1111/j.2041-5370.1994.tb00449.x .
- Fowler, H.W. (2015). Butterfield, Jeremy, ур. Fowler's Dictionary of Modern English Usage. Oxford University Press. стр. 814. ISBN 978-0-19-966135-0.
- Huddleston, Rodney; Pullum, Geoffrey K. (2002). The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge; New York: Cambridge University Press. стр. 494. ISBN 0-521-43146-8.
- James Clackson (2007) Indo-European linguistics: an introduction, pp. 90
- Amba Kulkarni and Peter Scharf (eds), Sanskrit Computational Linguistics: First and Second International Symposia Rocquencourt, France, October 29-31, 2007 and Providence, RI, USA, May 15-17, 2008, Revised Selected Papers, Volume 5402 of Lecture notes in artificial intelligence, Springer. Huet, Gérard; Kulkarni, Amba; Scharf, Peter (2009). Sanskrit Computational Linguistics: First and Second International Symposia Rocquencourt, France, October 29-31, 2007 Providence, RI, USA, May 15-17, 2008, Revised Selected Papers. Springer. стр. 64—68. ISBN 978-3-642-00154-3.
- Pieter Cornelis Verhagen (2001). Handbook of oriental studies: India. A history of Sanskrit grammatical literature in Tibet, Volume 2. BRILL. стр. 281. ISBN 90-04-11882-9.
Спољашње везе uredi
- Grammatical Features Inventory — doi:10.15126/SMG.18/1.04
- World Atlas of Language Structures Online
- Andrews, Travis M. (28. 3. 2017). „The singular, gender-neutral 'they' added to the Associated Press Stylebook”. Washington Post.
- The Status of Morphological Case in the Icelandic Lexicon by Eiríkur Rögnvaldsson. Discussion of whether cases convey any inherent syntactic or semantic meaning.
- Optimal Case: The Distribution of Case in German and Icelandic by Dieter Wunderlich