Papa Benedikt XII

Papa Benedikt XII (lat. Benedictus XII; preminuo 25. aprila 1342. godine), rođen kao Žak Furnije,[1] bio je poglavar Katoličke crkve od 20. decembra 1334. godine do smrti 1342. godine. On je bio treći avinjonski papa.

Papa Benedikt XII

Benedikt XII
Benedikt XII

Puno ime Žak Furnije
Datum rođenja 13. vek
Mesto rođenja Saverdun (Francuska)
Datum smrti 25. april 1342.
Mesto smrti Avinjon (Francuska)
Narodnost Francuz
Pontifikat 20. decembar 1334 — 25. april 1342.
Prethodnik Papa Jovan XXII
Naslednik Papa Kliment VI

Benoit XII.svg
Grb Benedikta XI

Detinjstvo i mladostUredi

Malo se zna o poreklu Žaka Furnije. Misli se je rođen u Saverdunu u Komte d Fou oko 1280. godine u porodici skromnih sredstava. Postaje cistercitski[2] monah i napušta selo kako bi studirao na Univerzitetu u Parizu. Godine 1311. postaje opat opatije Fontfroad, ubrzo nakon toga postaje poznat po svojoj inteligenciji i sposobnosti organizacije. Postaje biskup pamijerske biskupije 1317. godine. Tamo preduzima rigorozan lov na katarske jeretike,[3] poput Gijoma Belibaste, čime osvaja pohvale verskih vlasti, ali i otuđenje lokalnih ljudi.

Njegovi napori protiv Katara iz Montajua u departmanu Arjež su pažljivo zabeleženi u Furnijeovom registaru, koji je poneo u Rim i ostavio u Vatikanskoj biblioteci.[4] Ovo je dokumentovano od strane istoričara Emanuela le Roja Ladurijea u pionirskoj mikroistoriji (intenzivno istorijsko istraživanje), Montaju, oksitansko selo. Nakon uspošnog iskorenjivanja poslednjih, kako se verovalo, jeretika na jugu Francuske 1326. godine, postavljen je za biskupa u biskupiji Mirpoa u Arježu. Godinu dana kasnije, postaje kardinal.

Furnijerovo stupanje u papstvoUredi

Furnije je nasledio papu Jovana XXII na mestu pape 1334. godine. Izabran je u prvom krugu papske konklave. Uobičajena praksa u to vreme je bila da kardinali glasaju za kardinala za kog se ne smatra da postoji realna mogućnost izbora na prvom glasanju, kako bi se videlo kome su kardinali naklonjeni. Međutim, ovaj put, neobična stvar se dogodila: svaki kardinal osim kardinala Furnijea je glasao za njega. Kardinali nisu planirali ovo, te je stupanje nepoznatog Furnijea na prvom glasanju bilo potpuno slučajna stvar.

Benedikt XII je bio papa koji u reformisanju nije sprovodio politiku svojih prethodnika. Odlučuje da se pomiri sa carem Svetog rimskog carstva Ludvigom IV, i koliko je to moguće nagodio se sa franjevcima, koji su bili tada u sukobu sa Svetom stolicom. Pokušao je da suzbije luksuz monaških redova, ali bez mnogo uspeha. Takođe naređuje izgradnju papske palate u Avinjonu.

Najveći deo svog vremena, Benedikt, provodi radeći na pitanjima teologije. Odbacuje mnoge ideje koje je razvio Jovan XXII. U tom smislu, on izdaje apostolski ustav, Blagosloven Bog 1336. godine. Ova dogma definiše uverenje Crkve da duše preminulih idu u svoje večne nagrade odmah posle smrti, za razliku prethodnih koje tvrde da ostaju u stanju nesvesnog postojanja do Strašnog suda.[5][6] Iako neki tvrde da je on vodio kampanju protiv Bezgrešnog začeća, ovo je daleko od proverenog. Angažovao se u dugim teološkim raspravama sa drugim istaknutim figurama tog doba, kao što su Vilijam Okamski i Majstor Ekhart.

Iako rođen kao Francuz, Benedikt ne oseća patriotizam prema Francuskoj ili njenom kralju Filipu VI[7] Od početka njegovog papstva, odnosi između njega i Filipa su frigidni.[7] Nakon što je informisan o Filipovom planu da napadne Škotsku, Benedikt je nagovestio da bi Edvard III, kralj Engleske najverovatnije pobedio.[7]

 
Grob pape Benedikta XII, Avinjonska katedrala, Avinjon

Papska numeracijaUredi

Napomena o numeraciji: papa Benedikt X se sada smatra antipapom. U vreme izbora Benedikta ovaj status, međutim, nije bio priznat, tako da je čovek kojeg Katolička crkva službeno smatra za pravog jedanaestog papu Benedikta uzeo zvaničan broj XII umesto XI. Ovo je pomerilo numeraciju svih naknadnih papa Benedikta za jedan.

ReferenceUredi

  1. ^ Williams 1998, str. 42.
  2. ^ Sumption 1990, str. 152.
  3. ^ Kaelber 1998, str. 219.
  4. ^ Davies 1996, str. 411.
  5. ^ Benedictus Deus on Wikisource
  6. ^ „''Benedictus Deus'' on”. Papalencyclicals.net. Arhivirano iz originala na datum 31. 05. 2013. Pristupljeno 23. 6. 2013. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Sumption 1990, str. 153.

LiteraturaUredi

  • Davies, Norman (1996). Europe: A History. Oxford University Press. str. 411. 
  • Kaelber, Lutz (1998). Schools of Asceticism: Ideology and Organization in Medieval Religious Communities. The Pennsylvania State University Press. str. 219. 
  • Sumption, Jonathan (1990). Trial by Battle. I. Faber and Faber. str. 152. 
  • Williams, George L. (1998). Papal Genealogy: The Families and Descendants of the Popes. McFarland & Company Inc. str. 42. 

Spoljašnje vezeUredi