Википедија

Papa Bonifacije VIII

поглавар Римокатоличке цркве

Rođen kao Benedeto Kaetani (1235—1303) kardinal je postao 1281, a za papu je izabran 24. decembra 1294. pod imenom Bonifacije VIII pošto je Celestin V abdicirao. Posle njega za papu je izabran Benedikt XI.

Bonifacije VIII
Nadgrobna statua Bonifacija VIII
Lični podaci
Puno imeBenedeto Kaetani
Datum rođenja1235.
Mesto rođenjaAnanji, Papska država
Datum smrti11. oktobar 1303.(1303-10-11) (67/68 god.)
Mesto smrtiRim, Papska država
Papa
Redosled193.
Pontifikat24. decembar 1294 — 11. oktobar 1303.
PrethodnikCelestin V
NaslednikBenedikt XI

Život i karijera uredi

Familija uredi

Benedeto Kaetani je rođen u Ananjiju, nekih 50 km (31 mi) jugoistočno od Rima. Bio je mlađi sin Rofreda Kaetanija (Podesta od Todija 1274–1275), člana baronske porodice Papske države, Kaetani ili Gaetani dell'Aquila.[1]

Preko svoje majke, Emilije Patraso di Gvarkino, nećakinje pape Aleksandra IV (Rinaldo dei Konti di Segni, koji je i sam bio nećak pape Grgura IX), nije bio daleko od sedišta crkvene moći i pokroviteljstva. Mlađi brat njegovog oca, Atenolfo, bio je Podesta di Orvieto.[2]

Rana karijera uredi

Benedeto je napravio prve korake u religiozni život kada je poslat u manastir Manjih fratara u Veletriju, gde je stavljen pod brigu svog strica po majci fra Leonarda Patrasa.[3] Dobio je kanonstvo u katedrali u porodičnom uporištu Ananji, uz dozvolu pape Aleksandra IV. Najraniji zapis o njemu je kao svedok čina episkopa Pandulfa od Ananjija 16. oktobra 1250. godine.[4] Godine 1252, kada je njegov stric Pjetro Kaetani postao biskup Todija, u Umbriji, Benedeto ga je pratio u Todi i tamo započeo svoje pravne studije.

Njegov ujak Pjetro mu je 1260. dodelio kanonikat u katedrali Tode. Takođe je došao u posed malog obližnjeg kastela Sismano, mesta sa dvadeset i jednom vatrom (ognjišta, porodice). U kasnijim godinama, otac Vitalis, prior S. Egidio de S. Gemino u Narniju, svedoči da ga je poznavao i razgovarao sa njim u Todiju i da je Benedeto bio u školi koju je vodio Rušet, doktor prava, iz tog grada.[5]

Benedeto nikada nije zaboravio svoje korene u Todiju, kasnije je grad opisao kao „mesto svoje rane mladosti“, grad koji ga je „hranio dok je bio još u nežnim godinama“, i kao mesto za koje je „držao trajna sećanja“. Kasnije u životu više puta je izražavao svoju zahvalnost Ananjiju, Todiju i svojoj porodici.

Godine 1264, Benedeto je ušao u Rimsku kuriju, možda putem advokatske kancelarije.[6] Služio je kao sekretar kardinala Simona de Briona, budućeg pape Martina IV, na misiji u Francuskoj. Papa Urban IV (Žak Pantaleon) je imenovao kardinala Simona između 25. i 27. aprila 1264. da se uključi u pregovore sa Karlom Anžujskim, grofom de Provansa, o kruni Napulja i Sicilije. Dana 1. maja 1264. dobio je dozvolu da za svoju misiju imenuje dva ili tri tabeliona (sekretara), od kojih je jedan bio Benedeto.[7]

Dana 26. februara 1265, samo jedanaest dana nakon krunisanja, novi papa, papa Klement IV, pisao je kardinalu Simonu, rekavši mu da prekine pregovore i odmah otputuje u Provansu, gde će dobiti dalja uputstva. Istog dana, Kliment je pisao Karlu Anžujskom, obaveštavajući ga da papa ima 35 uslova na koje Karlo mora da pristane pri prihvatanju krune; takođe je pisao Henriju III Engleskom i njegovom sinu Edmundu da oni nikada nisu bili posednici Kraljevine Sicilije.[8] Takođe je pohvalio kardinala sijenskih bankara koji su radili za Urbana IV na prikupljanju sredstava za Karla Anžujskog, i da on treba da prenese oko 7.000 funti turskih iz decima (poreza od deset odsto) Francuske. Dana 20. marta 1265. godine, da bi ubrzao posao sa Karlom Anžujskim, kardinal Simon je bio ovlašćen da petorici svojih sveštenika daje beneficije iz katedrala ili na drugi način unutar svoje provincije.[9] Ovo je možda bila prilika kojom je Benedeto Kaetani stekao bar neke od svojih francuskih beneficija. Dana 9. aprila 1265. godine, na molbu kardinala Simona de Briona, legacija koju mu je dodelio papa Urban proglašena je da nije istekla posle smrti Urbana IV.[10] Ne bi imalo smisla donositi takvu odluku da je kardinal Simon već prestao da bude legat.

Dana 4. maja 1265. godine kardinal Otobono Fieski je imenovan za apostolskog legata u Engleskoj, Škotskoj, Velsu i Irskoj od strane novog pape Klimenta IV.[11] Zapravo, on je poslat kao naslednik kardinala Gaja Folkesa, koji je 5. februara 1265. izabran za Klimenta IV.[12] Dana 29. avgusta 1265. kardinala je na francuskom dvoru primio kralj Luj IX. Tamo je saznao da su Simon de Monfor i njegov sin Henri ubijeni u bici kod Evešama ranije tog meseca. Kardinal Otobono je stigao u Bulonju tek oktobra 1265. Pratio ga je Benedeto Kaetani.[13] Bio je u Engleskoj do jula 1268, radeći na suzbijanju ostataka barona Simona de Monfora koji su još uvek bili pod oružjem protiv engleskog kralja Henrija III. Da bi finansirali svoju pobunu, baroni su nametnuli porez od 10% na crkvenu imovinu, koji je papa želeo nazad jer je desetina bila nekanonska. Ova prepreka je bioa glavna briga kardinala Otobona i njegove pratnje.[14] Dok je bio u Engleskoj, Benedeto Kaetani je postao rektor crkve Svetog Lorensa u Tosteru, Northemptonšir.[15][16]

Reference uredi

  1. ^ His elder brother, Roffredo or Goffredo, was the first Conte di Caserta from 1288, Signore di Calvi, Vairano e Norma in 1282, Senator of Rome 1290–1292, Signore di Vairano by decree of the King of Sicily on 1 April 1291, Podestà of Todi (1282/5–1283), Signore di Caserta (1290). He had a younger brother, Giovanni, and three sisters.
  2. ^ Finke, p. 9. Tosti, p. 37.
  3. ^ Tosti, p. 37, citing Teuli, History of Velletri, Book 2, chapter 5.
  4. ^ Pascal Montaubin (1997), „Entre gloire curiale et vie commune: le chapitre cathédral d'Anagni au XIIIe siècle”, Mélanges de l'école française de Rome, 109 (2): 303—442 , at 345–46.
  5. ^ Pierre Dupuy, Histoire du differend d'entre le Pape Boniface VIII. et Philippes le Bel, Roy de France (Paris 1655), pp. 527–528.
  6. ^ Ptolemaeus of Lucca Historia ecclesiastica XXIII. 26 (Muratori Rerum Italicarum Scriptores XI, p. 203). Tosti (p. 37) believed that Caetani held the office of Advocatus before he set out with Cardinal Ottoboni on the English legation.
  7. ^ August Potthast, Regesta Pontificum Romanorum II (Berlin 1875), p. 1543, nos. 18858, 18859, 18867. Pope Urban IV had held a Consistory on 25 April, at which the matter of naming Charles of Anjou as Senator of Rome was discussed. It was after this meeting that Cardinal Simon was given his Legation.
  8. ^ August Potthast, Regesta Pontificum Romanorum II (Berlin 1875), p. 1543, nos. 19037-19039.
  9. ^ Potthast, no. 19065. These were benefices which in the course of things were in the hands of the Pope.
  10. ^ Potthast, 19089.
  11. ^ Registres de Clément IV I, nos. 40–78.
  12. ^ Fieschi later became Pope Adrian V, in 1276. Another member of the embassy was Theobaldus of Piacenza, Archdeacon of Liège, who became a friend of Prince Edward, and went on Crusade with him; he later became Pope Gregory X in 1272. Francis Gasquet, Henry the Third and the English Church (London 1905), p. 414.
  13. ^ This derives from a statement of Pope Clement V in 1309, during the agitation for a posthumous trial of Boniface VIII: A. Theiner (ed.), Caesaris Baronii Annales Ecclesiastici Tomus 23 (Bar-le-Duc 1871), under year 1309, §4, p. 429. Rose Graham, "Letters of Cardinal Ottoboni," English Historical Review 15 (1900) 87–120.
  14. ^ Francis Gasquet, Henry the Third and the English Church (London 1905), pp. 403–416.
  15. ^ „George Baker, The History and Antiquities of the County of Northamptonshire Vol. III (London: J.B.Nicholas & Son 1836), pages 312–338”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 08. 07. 2022. 
  16. ^ Tosti, p. 38, n. 15

Literatura uredi

  • Bautz, Friedrich Wilhelm (1975). „Papa Bonifacije VIII”. Ur.: Bautz, Friedrich Wilhelm. Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon (BBKL) (na jeziku: nemački). 1. Hamm: Bautz. cols. 690–692. ISBN 3-88309-013-1. 
  • Boase, Thomas S. R. (1933). Boniface VIII. London: Constable. 
  • Celidonio, Giuseppe (1896). Vita di S. Pietro del Morrone, Celestino Papa V, scritta su documenti coevi (na jeziku: italijanski). 3 volumes. Sulmone: Angeletti. 
  • Ciochetti, Marco (2020). Racconti di un evento: l’"aggressione" a Bonifacio VIII. Anagni, 7–9 settembre 1303. Raccolta e critica dei testi contemporanei, Rome, UniversItalia, 2020, online.
  • Coppa, Frank J, ur. (2002). The Great Popes Through History. Connecticut: Greenwood Press. 
  • Coste, Jean, ur. (1995). Boniface VIII en procès. Articles d'accusation et dépositions des témoins (1303–1311) (na jeziku: francuski). Rome: L'Erma di Bretschneider. ISBN 978-88-7062-914-9. 
  • Denifle, H. (1889). „Die Denkschriften der Colonna gegen Bonifaz VIII. und der Cardinale gegen die Colonna”. Archiv für Literatur- und Kirchen- Geschichte (na jeziku: nemački). Freiburg im Breisgau. V. 
  • Finke, Heinrich (1902). Aus den Tagen Bonifaz VIII. Funde und Forschungen (na jeziku: nemački). Muenster. 
  • Frugoni, A. (1950). Il giubileo di Bonifacio VIII (na jeziku: italijanski). LXII. Bulletino dell'Istituto storico per il Medioevo. 
  • Gregorovius, Ferdinand (1906). History of the City of Rome in the Middle Ages. V. London: George Bell and Sons. 
  • Marrone, John and Charles Zuckerman (1975). „Cardinal Simon of Beaulieu and relations between Philip the Fair and Boniface VIII”. Traditio. 21: 195—222. doi:10.1017/S0362152900011326. 
  • Matheus, Michael / Lutz Klinkhammer (eds.): Eigenbild im Konflikt. Krisensituationen des Papsttums zwischen Gregor VII. und Benedikt XV. WBG, Darmstadt, 2009, ISBN 978-3-534-20936-1.
  • Morghen, R. (1929). „Una legazione di Benedetto Caetani nell'Umbria e la guerra tra Perugia e Foligno del 1288”. Archivio della Società Romana di Storia Patria. 52. 
  • Oestereic, Thomas (1907). „Pope Boniface VIII”. The Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 2. 
  • Paravicini Bagliani, Agostino (2003). Boniface VIII. Un pape hérétique? (na jeziku: francuski). Paris: Payot. 
  • Paravicini Bagliani, Agostino (2003). Bonifacio VIII. (na jeziku: italijanski). Torino: Einaudi. 
  • Rociglio, A. (1894). La Rinuncia di Celestino V: Celestino V ed il VI centenario della sua Incornazione (na jeziku: italijanski). Aquila. 
  • Rubeus (Rossi), Joannes (Giovanni) (1651). Bonifacius VIII e familia Caietanorum principum Romanus Pontifex (na jeziku: italijanski). Romae: Corbelletti. 
  • Schmidinger, H. (1964). „Ein vergessener Bericht über das Attentat von Anagni”. Mélanges Tisserant (na jeziku: nemački). Roma. V. 
  • Théry, Julien (2017). "The Pioneer of Royal Theocracy. Guillaume de Nogaret and the conflicts between Philip the Fair and the Papacy", in The Capetian Century, 1214–1314, ed. by William Chester Jordan, Jenna Rebecca Phillips, Brepols, 2017, p. 219-259, online.
  • Schmidt, Tilmann (1983). Bonifatius VIII. In: Lexikon des Mittelalters. Vol. 2, Munich/Zurich 1983, cols. 414–416.
  • Schmidt, Tilmann (1989). Der Bonifaz-Prozeß. Verfahren der Papstanklage zur Zeit Bonifaz' VIII. und Clemens' V (na jeziku: nemački). Cologne, Vienna: Böhlau. 
  • Scholz, Richard (1903). Die Publizistik zur Zeit Philipps des Schönen und Bonifaz' VIII (na jeziku: nemački). Stuttgart. 
  • Sestan, Ernesto (1970). Bonifacio VIII. In: Enciclopedia Dantesca, a cura di Umberto Bosco. A-CIL, Rome, 1970, pp. 675–679.
  • Souchon, Martin (1888). Die Papstwahlen von Bonifaz VIII bis Urban VI (na jeziku: nemački). Braunschweig: Benno Goeritz. 
  • Theseider, Eugenio Dupré: Bonifacio VIII. In: Massimo Bray (ed.): Enciclopedia dei Papi, Istituto della Enciclopedia Italiana, Vol. 2  (Niccolò I, santo, Sisto IV), Rome, 2000, OCLC 313581688
  • Tierney, Brian (1964). Crisis of Church and State . Totowa, New Jersey: Prentice-Hall. 
  • Tosti, Luigi (1911). History of Pope Boniface VIII and his times (na jeziku: engleski). Prevod: Donnelly, E. J. New York. 
  • Wenck, Karl (1905). War Bonifaz VIII. ein Ketzer? In: Historische Zeitschrift 94 (1905), pp. 1–66.
  • Wood, Charles, T. (1967). Phillip the Fair and Boniface VIII: State vs Papacy. New York: Holt, Rhinehart, and Winston. 
  • Xavier, Adro (1971). Bonifacio VIII. Barcelona, 1971.

Spoljašnje veze uredi

 
Papa Bonifacije VIII na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Бонифације_VIII&oldid=27551179”