Papa Kaj
Papa Kaj (preminuo 22. aprila 296.) naziva se još i Gaj, bio je papa od 17. decembra 283. do smrti 296. godine.[1] Prema hrišćanskoj tradiciji rođen je u Dalmaciji u gradi Salona, današnji Solin u blizini Splita, sin čoveka po imenu Kaj, bio je pripadnik plemićke porodice u rodu sa carom Dioklecijanom.[2] Bio je Ilir.[3]
| Kaj | |
|---|---|
 Papa Sveti Kaj | |
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Dalmacija, |
| Datum smrti | 22. april 296 |
| Mesto smrti | Rim, Rimsko carstvo |
| Papa | |
| Pontifikat | 17. decembar 283 — 22. april 296. |
| Prethodnik | Euticijan |
| Naslednik | Papa Marcelin |
Raspolaže se sa malo informacija o Kaju, osim što daje Liber pontificalis, koja se oslanja na legendarno mučeništvo Svete Suzane za informacije. Prema legendi, Kaj je krstio muškarce i žene koje je preobratio Sveti Tiburtije (koji je poštovan sa Sv. Suzanom) i Sveti Kastul.[4] Legenda kaže da se Kaj sklonio u katakombama Rima i umro smrću mučenika.[5]
Kuća Kaja uredi
Oko 280, ranohrišćanski hram osnovan je na mestu Svete Suzane, koji, kao i mnogi od najranijih hrišćanskih mesta sastanka bio u kući. Dom je pripadao, prema aktu iz šestog veka, braći po imenu Kaj i Gabinus, uglednim hrišćanima. Kaj može biti ovaj papa, ili Kaj Prezviter. Gabinus je ime dato ocu Svete Suzane. Stoga, izvori tvrde da je Kaj stric Svete Suzane.[6]
Pontifikat uredi
Kao papa, on je objavio da pre pristupanja na mesto biskupa moraju pre toga biti portiri, lektori, egzorcisti, oltarski pomagači, dekani i seštenici. On je podelio Rimske distrikte dekanima.[5][7] Tokom njegovog pontifikata hrišćanofobija je u porastu iako je građenje crkava i groblja u porastu. Sveti Kaj možda nije bio mučenik jer je Deoklecijanovo proterivanje hrišćana počelo 303. godine, posle Kajeve navodne smrti, a Deoklecijan ije bio nasilan prema hrišćanima odmah po krunisanju.[2][5]
Grobnica i pogreb uredi
Kaj se pominje u Depositio Episcoporum (ne kao mučenik): X kl maii Caii in Callisti iz četvrtog veka.[8]
Kajeva grobnica, sa originalnim epitafom, otkrivena je u katakombama Kalista i u njoj prsten sa kojim je on koristio za zaptivanje njegovih pisama (vidi Arringhi, Roma subterr., 1. iv. c. xlviii st. 426.). Godine 1631, njegova navodna kuća u kojoj je boravio u Rimu je pretvorena u crkvu. Međutim, ona je srušena 1880. kako bi napravili mesto za Ministarstvo rata, tokom zauzimanja Rima, a njegove mošti su prenete u kapelu porodice Barberini.[2]
Kanonizacija uredi
Praznik Svetog Kaja slavi se 22. aprila, zajedno sa Svetim Soterom. Oni su se zajedno slavili u Tridentinskom kalendaru i u narednim verzijama Opšteg rimskog kalendara sve do 1969. godine, od kada su izostavljeni. Oba su pomenuta pod 22. aprilom u rimskom Martirologiju, zvaničnoj liste priznatih svetaca. Unos za Svetog Kaja glasi: "U Rimu, na groblju Kaliksta na Apijskom putu, sahranjen je Sveti Kaj, pape, koji je, bežeći od progona Dioklecijana, umro kao ispovednik vere"[9]
Sveti Kaj je prikazan u umetnosti noseći papsku krunu zajedno sa Svetim Nerom. On je poštovan u Dalmaciji i Veneciji. U Firenci, Crkva San Gađio na Senesenskom putu posvećena je njemu.[10]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Chapman, John (1908). "Caius and Soter, Saints and Popes" in The Catholic Encyclopedia. Vol. 3. Njujork: Robert Appleton Company.
- ^ a b v Sveti Kaj u Santi i Beati
- ^ Hefele, C.J.; Clark, W.R. (2007). A History of the Councils of the Church: from the Original Documents, to the close of the Second Council of Nicaea A.D. 787. Wipf & Stock. str. 1—251. ISBN 9781556352478. Pristupljeno 16. 8. 2015.
- ^ „San Castulo, Mártir | ACI Prensa – Santos”. aciprensa.com. Pristupljeno 10. 10. 2015.
- ^ a b v „Sv. Kaj”. Arhivirano iz originala 01. 11. 2007. g. Pristupljeno 10. 10. 2015.
- ^ „Santa Susanna”. santasusanna.org. Arhivirano iz originala 28. 07. 2015. g. Pristupljeno 10. 10. 2015.
- ^ Svetac dana 22. aprila: Sveti Kaj Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. октобар 2013) SaintPatrickDC.org. Приступљено 2015-10-10.
- ^
Herbermann, Charles, ур. (1913). „Caius and Soter, Saints and Popes”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
- ^ Martyrologium Romanum (Libreria Editrice Vaticana 2001 ISBN 978-88-209-7210-3)
- ^ „Firenze la città nuova – Galerija”. Arhivirano iz originala 24. 03. 2007. g. Pristupljeno 10. 10. 2015.
Literatura uredi
- Hefele, C.J.; Clark, W.R. (2007). A History of the Councils of the Church: from the Original Documents, to the close of the Second Council of Nicaea A.D. 787. Wipf & Stock. str. 1—251. ISBN 9781556352478. Pristupljeno 16. 8. 2015.
- Hefele, C.J.; Clark, W.R. (2007). A History of the Councils of the Church: from the Original Documents, to the close of the Second Council of Nicaea A.D. 787. Wipf & Stock. str. 1—251. ISBN 9781556352478. Pristupljeno 16. 8. 2015.
