Patent
Patent je skup ekskluzivnih prava, koja pronalazaču garantuje država ili neki drugi autoritet, štiteći njegov pronalazak od upotrebe, iskorišćavanja i prodaje od strane drugih fizičkih i pravnih lica. Patenti se dodeljuju za nove mašine, značajno poboljšanje već postojećih, industrijske proizvode, procese industrijske proizvodnje ili značajno poboljšanje već postojećih. Takođe se dodjeljuju za nove hemijske smjese, hranu, medicinske i farmaceutske proizvode, kao i procese za njihovu proizvodnju. U nekim zemljama, kao SAD, patenti se dodjeljuju i za nove forme genetičkim inženjeringom modifikovanih, biljki i životinja.[1]:17
Postupak za dodelu patenata, zahtevi koji se postavljaju pred vlasnikom patenta i opseg isključivih prava uveliko se razlikuju od zemlje do zemlje u skladu sa nacionalnim zakonima i međunarodnim sporazumima. Tipično, međutim, prijava patenta mora da sadrži jedan ili više zahteva koji definišu obim zaštite koji se traži. Patent može uključivati mnoge zahteve, od kojih svaki definiše određeno pravo svojine. Ove tvrdnje moraju zadovoljiti različite zahteve patentibilnosti, koji u SAD uključuju novinu, korisnost i neočiglednost.[2][3]
Prema TRIPS sporazumu Svetske trgovinske organizacije (STO), patenti bi trebali biti dostupni u državama članicama STO za bilo koji pronalazak, u svim oblastima tehnologije, pod uslovom da su novi, da sadrže inventivni korak i da su podobni za industrijsku primenu.[4] Ipak, postoje varijacije o tome šta je predmet patentiranja od zemlje do zemlje, takođe među zemljama članicama STO. TRIPS takođe predviđa da bi raspoloživi rok zaštite trebao biti najmanje dvadeset godina.[5]
Definicija
urediReč patent potiče od latinske reči patere, što znači „otvoriti” (tj., Učiniti dostupnim za javnu inspekciju). To je skraćena verzija termina patentno pismo, koji je bio otvoreni dokument ili instrument koji je izdao monarh ili vlada kojim su dodeljena ekskluzivna prava osobi, prethodivši savremenom patentnom sistemu. Slična odobrenja su uključivala zemljišne patente, koji su bili odobrenja ranih državnih vlada u SAD, i patent štampanja, preteču modernih autorskih prava.
U savremenoj upotrebi, termin patent se obično odnosi na pravo dato svakom ko izmisli nešto novo, korisno i neočigledno. Patent se često naziva oblikom prava intelektualne svojine,[6][7] izraz koji se takođe koristi u kontekstu žigova i autorska prava,[7] i koji ima zagovornike i protivnike (vidi takođe Intelektualna svojina § član „intelektualna svojina”). Neke druge vrste prava intelektualne svojine se u nekim jurisdikcijama isto tako nazivaju patenti: prava na industrijski dizajn se u SAD zovu patenti na dizajn,[8] prava oplemenjivača biljaka ponekad se nazivaju biljni patenti,[9] a pomoćni modeli i Gebrauchsmuster se ponekad nazivaju sitni patenti ili inovacioni patenti.
Prinudna licenca
urediRazlog odobravanja prinudne licence je upotreba patenta u privredne svrhe od strane zainteresovanih lica, kojima je nosilac prava uskratio saglasnost za korišćenje patenta. Ove licence se nazivaju zakonskim licencama, za razliku od licenci koje nastaju na dobrovoljnoj bazi, zaključivanjem ugovora o licenci između nosioca prava i trećeg lica. Propisi većine zemalja predvidđaju ograničenja u obliku prinudne licence samo za patente. Ostala prava industrijske svojine ne mogu da budu predmet iskorišćavanja na osnovu zakona.
Prinudna licenca se može odobriti u u dva slučaja:
- Ako nosilac prava ne iskorišćava patent a ne želi da ustupi svoje pravo
- Ako postoje dva zavisna patenta
- Smatra se da se patent ne koristi ako nosilac patenta odbija da drugim licima ustupi pravo korišćenja zaštićenog pronalaska ili im postavlja neopravdano teške uslove, odnosno ako odbija da zaključi ugovore o licenci na dobrovoljnoj bazi.
Prinudna licenca nije mera koja se izriče protiv nosioca patenta po službenoj dužnosti, već samo na zahtev preduzeća. Pri tome, firma koja je podnela zahtev za odobravanje prinudne licence, mora da dokaze da poseduje tehnološke mogućnosti i proizvodne kapacitete potrebne za iskorišćavanje patenta za koji se traži prinudna licenca. Kada Zavod za intelektualnu svojinu odobri licencu firmi, ona dobija pravo da privredno iskorišćava zaštićeni pronalazak. Za privredno korišćenje, firma je dužna da plaća naknadu nosiocu patenta.
- Prinudna licenca se može dodeliti i nosiocu patenta za patent koji se ne može koristiti, bez korišćenja pronalaska zaštićenog ranijim patentom na ime drugog lica. Pošto je rec o zavisnim patentima, nosilac kasnije odobrenog patenta, može da dobije prinudnu licencu za ranije zaštićen patent, kao i nosilac ranije zaštićenog patenta, može da dobije prinudnu licencu za kasnije zaštićen patent.
Iako je prinudna licenca predviđena u skoro svim nacionalnim zakonima o pravnoj zaštiti pronalazaka, ona se retko koristi. Osnovni razlog je u sve komplikovanijoj tehnologiji koju obuhvata zaštićeni pronalazak i nemogućnosti da se taj pronalazak koristi, bez tehničke pomoći nosioca patenta.
Prinudna licenca u javnom interesu
urediAko je korišćenje zaštićenog pronalaska od opštedruštvenog interesa za zdravstvo, narodnu odbranu, zaštitu i unapređenje čovekove sredine, ili je od posebnog značaja za određenu privrednu granu, može se izdati prinudna licenca u javnom interesu. Ona se može odobriti i pre roka predviđenog za izdavanje prinudne licence. O zahtevu za izdavanje prinudne licence u javnom interesu, odlučuje Savet ministara. Drugi slučaj izdavanja prinudne licence u javnom interesu je kada nosilac patenta zloupotrebljava svoj monopolistički položaj i ostvaruje neopravdano visoku zaradu zahvaljujući cenama koje on, kao isključivi proizvođač diktira.
Reference
uredi- ^ WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use. Chapter 2: Fields of Intellectual Property Protection Arhivirano 2013-05-20 na sajtu Wayback Machine WIPO 2008
- ^ „Patents: Frequently Asked Questions”. World Intellectual Property Organization. Arhivirano iz originala 20. 6. 2015. g. Pristupljeno 24. 6. 2015.
- ^ Lemley, Mark A.; Shapiro, Carl (2005). „Probabilistic Patents”. Journal of Economic Perspectives, Stanford Law and Economics Olin Working Paper No. 288. 19: 75. S2CID 9296557. doi:10.2139/ssrn.567883.
- ^ Article 27.1. of the TRIPs Agreement.
- ^ Article 33 of the Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights (TRIPS).
- ^ „What are intellectual property rights?”. World Trade Organization. Pristupljeno 2016-05-23.
- ^ a b Wall, Stuart; Sonal Minocha; Rees, Bronwen (25. 8. 2009). International Business. Financial Times Prentice Hall. str. 43. ISBN 978-0-273-72372-1. „(...) patents, trademarks and copyrights. These are often referred to as intellectual property rights (...)”
- ^ „1502 Definition of a Design [R-08.2012]”. Manual of Patent Examining Procedure. USPTO. Arhivirano iz originala 7. 1. 2015. g. Pristupljeno 7. 1. 2015.
- ^ „General Information About 35 U.S.C. 161 Plant Patents”. USPTO. Arhivirano iz originala 7. 1. 2015. g. Pristupljeno 7. 1. 2015.
Literatura
uredi- Wall, Stuart; Sonal Minocha; Rees, Bronwen (25. 8. 2009). International Business. Financial Times Prentice Hall. str. 43. ISBN 978-0-273-72372-1. „(...) patents, trademarks and copyrights. These are often referred to as intellectual property rights (...)”
- Vesna Besarović, Intelektualna svojina-Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Peto neizmenjeno izdanje, Beograd 2011
- Nacrt Zakona o patentima-Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije
- Leaffer, Marshall A. (1990). „Book Review. Inventing the Industrial Revolution: The English Patent System, 1660-1800”. Articles by Maurer Faculty (666); MacLeod, Christine (1988). Inventing the industrial revolution : The English patent system, 1660-1800. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521893992
- „Blackstone's Commentaries”. Pristupljeno 2008-02-24.
- „The 18th century”. Intellectual Property Office. Arhivirano iz originala 2014-04-22. g. Pristupljeno 2010-06-14.
- MacKintosh, Alan (2016). „Authority and ownership: The growth and wilting of medicine patenting in Georgian England”. The British Journal for the History of Science. 49 (4): 541—559. PMID 27881194. S2CID 13532613. doi:10.1017/S0007087416001114.
- „History of Copyright”. UK Intellectual Property Office. 2006. Arhivirano iz originala 2007-09-29. g. Pristupljeno 2007-08-12.
- James W. Cortada, "Rise of the knowledge worker, Volume 8 of Resources for the knowledge-based economy", Knowledge Reader Series, Butterworth-Heinemann. 1998. ISBN 978-0-7506-7058-6. str. 141.
- Editors, Time-Life (1991). Inventive Genius . New York: Time-Life Books. str. 11. ISBN 0-8094-7699-1.
- Chap. CCCLVII. 5 Stat. 117 from "A Century of Lawmaking for a New Nation: U.S. Congressional Documents and Debates, 1774 -1875". Library of Congress, Law Library of Congress. Retrieved Oct. 19, 2009.
- „National Portrait Gallery Building Chronology”. Arhivirano iz originala 2007-04-25. g. Pristupljeno 2007-04-27.
- Johns, Adrian: Piracy. The Intellectual Property Wars from Gutenberg to Gates. The University of Chicago Press. 2009. ISBN 978-0-226-40118-8.
- W.R. Grove: Suggestions for Improvements in the Administration of the Patent Law, The Jurist n.s. 6 (January 28, 1860) 19-25 (online copy at Google Books)
- B. Sherman, L. Bently: The Making of Modern Intellectual Property Law (CUP 1999), 50-56
- Gabriel Galvez-Behar, La République des inventeurs. Propriété et organisation de l'innovation en France, 1791-1922, Presses universitaires de Rennes. 2008. ISBN 978-2-7535-0695-4..
- Kham, Zorina B. (1996). „Married Women's Property Laws and Female Commercial Activity: Evidence from United States Patent Records, 1790-1895” (PDF). The Journal of Economic History. 56 (2): 356—388. S2CID 154441953. doi:10.1017/S002205070001648X — preko JSTOR.
- Kenneth W. Dobyns, The Patent Office Pony; A History of the Early Patent Office, Sergeant Kirkland's Press 1994. [1]
- Howard B. Rockman, Intellectual Property law for Engineers and Scientists.
- Bugbee, Bruce W. Genesis of American Patent and Copyright Law. Washington, D.C.: Public Affairs Press (1967).
- Christine MacLeod, Inventing the Industrial Revolution: The English patent system, 1660–1800, Cambridge University Press.
- Galvez-Behar, G. La République des inventeurs. Propriété et organisation de l'innovation en France, Presses universitaires de Rennes, 2008.
- Lemley, Mark A.; Shapiro, Carl (2005). „Probabilistic Patents”. Journal of Economic Perspectives, Stanford Law and Economics Olin Working Paper No. 288. 19: 75. doi:10.2139/ssrn.567883.
- „Patents; Limelight Networks, Inc. v. Akamai Technologies, Inc., No. 12-786 Indirect Patent Infringement”. Arhivirano iz originala 2015-02-25. g. Pristupljeno 2015-02-25.
- Kesan, Jay P. and Ball, Gwendolyn G., How Are Patent Cases Resolved? An Empirical Examination of the Adjudication and Settlement of Patent Disputes (2005). University of Illinois Law & Economics Research Paper
- Heath, Christopher; Petit, Laurence (2005). Patent Enforcement Worldwide: A Survey of 15 Countries, Writings in Honour of Dieter Stauder. IIC Studies in Industrial Property and Copyright Law (Second izd.). Oxford: Hart Publishing.
Spoljašnje veze
uredi- Directory of Intellectual Property Offices, maintained by World Intellectual Property Organization (WIPO)
- Useful links, maintained by the European Patent Office
- OECD Patent statistics
- Henderson, David R. (2002). „Patents”. Concise Encyclopedia of Economics (1st izd.). Library of Economics and Liberty. OCLC 317650570, 50016270, 163149563
- An Economic History of Patent Institutions
- French Patent History
- Patents Research Guide (Australian)
- Phillips For the Federal Circuits most recent opinion regarding claim construction (United States patent law).