Википедија

Пегава сова

Pegava sova (lat. Strix occidentalis) vrsta je sove iz porodice pravih sova. Naseljava stare šume zapadne Severne Amerike, gde se gnezdi u šupljinama u drveću, starim gnezdima drugih ptica ili u pukotinama u stenama. Gnezdo može biti smešteno na visini između 12 i 60 metara i obično sadrži dva jaja (mada ponekad može sadržati i do četiri jaja). Noćna je ptica koja se hrani mahom malim sisarima i pticama. Trenutno su definisane tri podvrste, koje se protežu na arealu od Britanske Kolumbije do Meksika. Pegava sova je trenutno pod sve većim pritiskom zbog konstante degradacije šuma u njenom arealu, pa se, shodno tome, nalazi na spisku skoro ugroženih vrsta.[2][3]

Pegava sova
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Aves
Red:
Strigiformes
Porodica:
Strigidae
Rod:
Strix
Vrsta:
S. occidentalis
Binomno ime
Strix occidentalis
Podvrste

3, vidi tekst

Rasprostranjenost pegave sove

Opis uredi

Pegava sova prosečno je visoka 43 centimetara, sa rasponom krila od oko 114 centimetara i prosečne težine 600 grama. Jaja pegave sove nešto su veća od 50 milimetara, bele su boje i glatka sa neznatnom zrnastom strukturom. Ova sova slična je po izgledu šarenoj sovi, ali za razliku od nje ima krstaste šare na donjem delu tela, dok je šarena sova naizmenično prošarana na grudima i prugasta na stomaku. Šarena sova je takođe veća i tamnija od pegave sove. Poslednjih godina kalifornijska i severna pegava sova raseljene su od strane šarene sove, koja je agresivnija od pegave sove, ima širu ishranu i javlja se u više različitih staništa. Iako hibridizacija ovih vrsta može da se desi u oblastima u kojima se dešava raseljavanje, ove dve vrste su prilično genetski različite.[3]

Podvrste uredi

  • Strix occidentalis caurina – severna pegava sova
  • Strix occidentalis occidentalis – kalifornijska pegava sova
  • Strix occidentalis lucida – meksička pegava sova

Rasprostranjenost uredi

Severna pegava sova ima gotovo neprekidan areal od jugozapadne Britanske Kolumbije južno kroz zapadni Vašington i Oregon do Okruga Marin. Areal kalifornijske pegave sove poklapa se sa prethodnim u oblasti južnog dela Kaskadskih planina, a prostire se južno kroz zapadnu Sijera Nevadu do okruga Tuleri, sa malim populacijama u planinskim oblastima priobalne i južne Kalifornije od okruga Monterej do severne Donje Kalifornije. Meksička pegava sova javlja se u izdvojenim populacijama u planinskim vencima i kanjonima Jute, Kolorada, Arizone i Novog Meksika, kao i na krajnjem zapadu Teksasa u SAD-u i u Sonori, Čivavi, Nuevo Leonu i istočnoj Koavili kroz Istočne u Zapadne Sijera Madre u Meksiku.[4][5][6]

Stanište uredi

Pegava sova živi u raznim listopadnim i četinarskim šumama koje obiluju starim i granatim drvećem. Meksička podvrsta može da se naseli i u borovim i čestarskim šumama, uključujući i područja u dubokim, stepenastim kanjonima.[3][5][7]

Veliko drveće predstavlja poželjnije stanište za sve tri podvrste,[3] s tim da krošnjin pokrivač treba da bude veći od 40% (najčešće >70%).[8][9] Pegava sova se može naći na visini između 21 i 2.012 metara, kada je reč o severnoj podvrsti, 300-2.590 metara, kada je u pitanju kalifornijska, odnosno 1.800-2.600 metara nadmorske visine, kada je reč o meksičkoj podvrsti. Sve tri podvrste ,po mogućnosti, za naseljavanje biraju ono mesto koje je bliže izvoru vode.[3]

Ponašanje uredi

Gnežđenje uredi

Pegava sova ne pravi gnezdo, već koristi šupljine u drveću ili stara gnezda drugih ptica i veverica. Nekada se jedno gnezdo koristi više puta tokom godina.[3] Ova sova obično bira isto drvo i za gnežđenje i za dnevno odmaranje, odnosno, kada odabere drvo na kome se gnezdi, ona tokom dana ne ide daleko od svog gnezda, već vreme provodi na nekoj od obližnjih grana.[10]

Razmnožavanje uredi

Period razmnožavanja pegave sove traje uglavnom od ranog proleća do kasnog leta ili jeseni, dok pripremne aktivnosti, poput čišćenja perja, gnežđenja i udvaranja, počinju u februaru ili martu.[3]

Pegava sova je monogamna vrsta i retko kada se ponovo gnezde nakon neuspelog pokušaja uzgoja mladih.[4] Vrsta se obično ne razmnožava svake godine, pa prosečna godišnja verovatnoća razmnožavanja iznosi 62%. Mlade sove mogu da počnu sa reproduktivnim životom kada navrše godinu dana, ali je starost od dve ili više godina uobičajeni period za početak reproduktivnog života.[10] Ženka uglavnom polaže dva jaja, mada se ponekad dogodi da ih bude i četiri, ali znatno ređe. Ženka leže na jajima i stara se o mladima, dok mužjak obezbeđuje hranu kako za ženku, tako i za mladunce. Period inkubacije traje oko mesec dana,[10] dok od perjanja do osamostaljenja mladunaca prođe između tri i četiri meseca.[3] Kada jednom postanu nezavisni, mladunci napuštaju gnezdo u kasno leto ili početkom jeseni i zimu provedu sami, da bi u proleće počeli da traže priplodne teritorije. Opseg disperzije mladih uglavnom nije veći od 30ak kilometara.[11]

Životni vek i smrtnost uredi

Ova vrsta je dugovečna — može da doživi starost između 16 i 17 godina. Prosečna godišnja stopa preživljavanja iznosi oko 80% kod odraslih, dok je kod mladunaca ista znatno niža, sa prosečnom stopom preživljavanja 21—29%.[3] U Novom Meksiku, stopa preživljavanja za mladunce meksičke pegave sove može da se spusti na svega 11%.[3] Najčešći uzroci smrtnosti su predatori, glad i eventualno bolesti.[3]

Brojne ptice i sisari, kao što je kuna ribolovac (Martes pennanti), predstavljaju predatore jaja i mladunaca. Jastrebi kokošari (Accipiter gentilis) i vrane takođe mogu da napadnu mladunce pegave sove, dok američka buljina, crvenorepi mišar i suri orao mogu da napadnu kako mladunce, tako i odrasle jedinke. Američka buljina i prugasta sova često se takmiče sa pegavom sovom oko hrane i staništa u nekim oblastima. Prugasta sova često negativno utiče na opstanak i plodnost severne pegave sove u nekim oblastima.[3]

Ishrana uredi

Konzervacija uredi

Reference uredi

  1. ^ BirdLife International (2015). „Strix occidentalis”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2015: e.T22689089A85096847. Pristupljeno 26. 11. 2015. 
  2. ^ Gutiérrez, R. J.; Franklin, A. B.; Lahaye, W. S. (1995). „Spotted Owl”. bna.birds.cornell.edu. Birds of North America Online. Pristupljeno 12. 09. 2016.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Strix occidentalis”. US Forest Service. Pristupljeno 25. 11. 2015. 
  4. ^ a b Gutierrez, R. J.; Franklin, A. B.; LaHaye, W. S. 1995. Spotted owl (Strix occidentalis). In: Poole, A.; Gill, F., eds. Birds of North America. No. 179. Philadelphia, PA: The Academy of Natural Sciences; Washington, DC: The American Ornithologists' Union: 1–28
  5. ^ a b Gutierrez, R. J.; Harrison, Susan (septembar 1996). „Applying metapopulation theory to spotted owl management: a history and critique”. Ur.: McCullough, Dale R. Metapopulations and wildlife conservation. Washington DC: Island Press. str. 167—185. ISBN 978-1-55963-458-8. 
  6. ^ Ward, James P., Jr.; Franklin, Alan B.; Rinkevich, Sarah E.; Clemente, Fernando. 1995. Distribution and abundance of Mexican spotted owls. In: U.S. Department of the Interior, Fish and Wildlife Service. Mexican spotted owl recovery plan. Volume 2—Technical supporting information. Albuquerque, NM: U.S. Department of the Interior, Fish and Wildlife Service
  7. ^ Gutierrez, R. J.; Verner, Jared; McKelvey, Kevin S.; Noon, Barry R.; Steger, George N.; Call, Douglas R.; LaHaye, William S.; Bingham, Bruce B.; Senser, John S. 1992. Habitat relations of the California spotted owl. In: Verner, Jared; McKelvey, Kevin S.; Noon, Barry R.; Gutierrez, R. J.; Gould, Gordon I., Jr.; Beck, Thomas W., tech. coords. The California spotted owl: a technical assessment of its current status. Gen. Tech. Rep. PSW-GTR-133. Albany, CA: U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Pacific Southwest Research Station: 79–98
  8. ^ Irwin, Larry L.; Fleming, Tracy L.; Beebe, John (2004). „Are spotted owl populations sustainable in fire-prone forests?”. Journal of Sustainable Forestry. 18 (4): 1—28. S2CID 84122754. doi:10.1300/J091v18n04_01. 
  9. ^ Hershey, Katherine T.; Meslow, E. Charles; Ramsey, Fred L. (1998). „Characteristics of forests at spotted owl nest sites in the Pacific Northwest”. Journal of Wildlife Management. 62 (4): 1398—1410. JSTOR 3802006. doi:10.2307/3802006. 
  10. ^ a b v Forsman, Eric D.; Meslow, E. Charles; Wight, Howard M. 1984. Distribution and biology of the spotted owl in Oregon. Wildlife Monographs No. 87. Bethesda, MD: The Wildlife Society
  11. ^ Forsman, Eric D.; Anthony, Robert G.; Reid, Janice A.; Loschl, Peter J.; Sovern, Stan G.; Taylor, Margaret; Biswell, Brian L.; Ellingson, Amy; Meslow, E. Charles; Miller, Gary S.; Swindle, Keith A.; Thrailkill, James A.; Wagner, Frank F.; Seaman, D. Erran (2002). „Natal and breeding dispersal of Northern Spotted owls”. Wildlife Monographs. 149 (149): 1—35. JSTOR 3830803. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пегава_сова&oldid=26971790”