Pedro Arijas de Avila
Pedro Arijas de Avila (šp. Pedro Arias de Ávila) zvani Pedrarijas Davila, (Segovija 1440. ili 1443 — Leon, 6. mart 1531), španski vojnik i kolonijalni guverner.[1]
Pedro Arijas de Avila | |
|---|---|
 Pedro Arijas de Avila (Pedrarijas Davila) | |
| Datum rođenja | 1440. |
| Mesto rođenja | Segovija, Kruna Kastilje |
| Datum smrti | 6. mart 1531. |
| Mesto smrti | Leon, Nikaragva |
Biografija
urediOženjen je bio sa dobrom drugaricom španske kraljice Izabele I od Kastilje i kao takav imao dobre izglede u osvajanju Amerike. Kao vojnik uzeo je učešće u rekonkvisti protiv Maura u Granadi i severnoj Africi. Godine 1514. od kralja Fernanda II od Aragonije ovlašten je za veliku ekspediciju od 19 brodova i 1.500 ljudi i krenuo u Ameriku. Stigao je do Santa Marte u Kolumbiji i nastanio se u provinci Darijen (današnja istočna Panama), kojom je upravljao njegov zet koji je prvi otkrio Pacifik - Vasko Nunjez de Balboa (šp. Vasco Núñez de Balboa). Godine 1514. Davila postaje guverner jednog dela zemalja koju je otkrio Balboa, a kasnije je Balboa postao žrtva Pedrarijasove zavjere i oduzeta mu je vlast i život.
15. avgusta 1519. godine podiže grad Panama koji je od 1524. godine postao glavni grad provincije. Kao guverner šalje na ekspediciju Gila Gozalesa Davile i 1524. godine još Fransiska Ernandeza de Kordobu (šp. Francisco Hernández de Córdoba). Bio je i u dogovoru sa Dijegom de Almagrom i Fransiskom Pizarom oko osvajanja Perua od čega se povukao 1526. godine uz finansijsku nadoknadu. Davila nije verovao u uspeh te ekspedicije.
Kralj Fernando je preminuo 1516. godine i njegov naslednik Karlos I za novog guvernera je postavio guvernera Kanarskih ostrva Lope do Sosu (Lope de Sosa), koji je tamo stigao tek u maju 1520. godine, kada i umre. Do tada je Antigva pod Pedrarijom postala prvi grad u Novom svetu koji je dobio svoj grb i status grada, kao prvi grad u Americi dobije i svoju biskupiju.
1. jula 1527. godine napustio je guvernaturu Paname i otišao na mesto guvernera u grad Leon, Nikaragva. Tu umre 6. marta 1531. u 91 godini života.
Kolonijalni guverner
urediUznemirujuće glasine koje su stizale iz Tijera Firme (u današnjoj Panami) 1513. u vezi sa ponašanjem tamošnje vlade Vaska Nunjeza de Balboe navele su španskog kralja da imenuje svog dvoranina Pedra Arijasa de Avilu, poznatog kao Pedrarijas Davila, za guvernera kolonije i da ga ovlasti da istraži Balboine postupke. Pedrarijas, rodom iz Segovije i manji pripadnik španskog plemstva, bio je veteran španskih pohoda na severnu Afriku. Blizak episkopu Burgosa, bio je važan kraljevski savetnik.[1]
Pedrarije je sa sobom poveo skoro hiljadu i pet stotina ljudi, uključujući sluge, naseljenike i avanturiste. Ova ekspedicija je poslužila kao poligon za kasnija osvajanja. Značajni među članovima ekspedicije bili su Ernando de Soto, Bernal Dijaz del Kastiljo i Gonzalo Fernandez de Oviedo. Bernal Dijaz, u svojoj čuvenoj istoriji osvajanja Meksika, ukazuje da su mnogi članovi ekspedicije koji nisu uspeli da steknu bogatstvo prešli u druge, kasnije avanture.[1]
Panama
urediPedrarijasova vlada u Tijera Firme obeležena je surovošću i podelama. Od samog početka, mala kolonija je bila podeljena između Balboinih pristalica i sledbenika novog guvernera, od kojih su obojica polagali pravo na kraljevsku vlast nad regionom. Prisustvo zlata i rastući strateški značaj ovog mesta povećali su ulog u sukobu. Balboa je odlučio da se preseli na obalu Pacifika, daleko od Pedrariasove sfere aktivnosti. Ali on je ostao u bliskom kontaktu sa poslovima na dvoru u Španiji, šaljući mnoga pisma kući osuđujući greške i preterivanja svog rivala. Balboa se nadao da će reformski pokret u Španiji na kraju opozvati Pedrarijasa, omogućavajući Balboi da povrati svoj monopol na vlasti. Ali Pedrarias je presreo neka od ovih pisama i optužio Balbou za izdaju. Kada je do kolonije stigla vest da je kraljevski istražitelj poslat da započne istragu protiv Pedrarijasa, on je uspeo da uhapsi Balbou, koji je posle kratkog suđenja pogubljen.[1]
Godine 1519, Pedrarias je formalno osnovao teritoriju Paname, pomerivši se na sever od prvobitnog naselja Santa Marija La Antigva de Darijen. Ova nova teritorija obuhvatala je svu prvobitnu jurisdikciju koju je stekao Balboa, kao i obalu Pacifika dodeljenu ovom poslednjem pod njegovom titulom kao adelantado. Iako je Pedrarijas poznat po svojoj nemilosrdnosti, a posebno po pogubljenju Balboe, on je zaslužan za proširenje geografskog znanja Španaca o Centralnoj Americi.[1]
Nikaragva
urediOrganizovao je mnoge ekspedicije severno i južno od Paname, postavljajući temelje za kasnija osvajanja Nikaragve i na kraju Perua. Važni konkvistadori Gil Gonzales Davila i Fransisko Pizaro služili su pod Pedrarijasovim rukovodstvom. Njegove ekspedicije su u osnovi bile potrage za robovima, zlatom i dragim kamenjem. Svojom eksploatacijom regiona mogao je da se održi i finansira dalja istraživanja.[1]
Umro je kao guverner provincije Nikaragve. Njegova karijera je dala svoj pečat južnom delu Centralne Amerike, koji je veći deo sam kontrolisao i istraživao. Služba pod njim postala je jedna od karakteristika koja povezuje osvajanja Meksika i Perua.[1]
Nasleđe
urediPedrarijo Davila je bio krutog i podmuklog karaktera ali je uspeo da postavi temelje za dalja osvajanja španskih kolonija u Južnoj Americi.
U popularnoj kulturi
urediDavila se pojavljuje kao antagonista u španskoj seriji Konkvistadori: Avantura iz 2017.[2]
