Википедија

Pekinška patka (muzička grupa)

Pekinška patka je bila jugoslovenska pank/novotalasna grupa iz Novog Sada.

Pekinška patka
Omot singla „Bolje da nosim kratku kosu/Ori ori“ iz 1980. godine
Muzički rad
Aktivni period1978—1981,
2008, 2010
Mesto osnivanjaNovi Sad, Srbija
ŽanrPank
Novi talas
Darkvejv
Izdavačka kućaJugoton
Članovi
Bivši članoviNebojša Čonkić
Boris Oslovčan
Sreten Kovačević
Laslo Pihler
Aleksandar Kravić
Boško Prosenica
Zoran Bulatović
Marinko Vukmanović
Miloš Žurić
Srbislav Dobanovački
Ostalo
Povezani članciKontraritam
La strada
Luna
Primavera
Pečat

Istorijat uredi

Jednu od prvih autentičnih pank grupa u Jugoslaviji oformili su jula 1978. godine Nebojša Čonkić Čonta, profesor u Elektrotehničkom školskom centru i gitarista Sreten Kovačević Srele (< Kafe Ekspres < Trafo). U originalnoj postavi pored njih bili su bubnjar Laslo Pihler Cila (< Kafe Ekspres < Tanker) i Miloš Žurić Žura, bas gitara.

Debitovali su na Mašincu pred „rekordnih“ četiri posetioca: Škora, Kara, Nega i Laza. Posle tog fijaska napušta ih Žura, dolazi Srbislav Dobanovački Srba, sa kojim nastupaju u diskoteci u Žablju, a tek kasnije u Novom Sadu, (klub „Sonja Marinković“, koji je ubrzo promenio ime u Studio 24), koncertom koji je posle pet-šest izvedenih kompozicija bio prekinut, navodno zbog nestanka (čitaj isključenja) struje! Pred kraj godine grupa svira na poslednjem Boom festivalu u Novom Sadu, gde sa skromnim znanjem i repertoarom, ali pravim vizuelnim identitetom i fantastičnom energijom ostavlja veoma dobar utisak. Početkom 79. godine odlazi Srba, a dolaze novi basista Boris Oslovčan Bora (< Gomila G.) i drugi gitarista Boško Prosenica Brča (< Direktori). Krajem maja sa producentom Gaborom Lenđelom (eks Teška industrija) u studijima Radio Novog Sada snimaju sedam kompozicija, koje su tokom devedesetih objavljene na piratskim diskovima, a slove kao raritetno izdanje. Nova postava uspešno se predstavlja u beogradskom KST-u, gde ostavlja izvanredan utisak i biva inaugurisana u prvi srpski (čitaj pravoslavni) pank bend. Nastupaju na Omladinskom festivalu u Subotici, gde osvajaju drugu nagradu publike sa pesmom „Bela šljiva”, a dobre kritike, ("Njihov nastup je malo koga ostavio ravnodušnim i bili su česta tema razgovora kako među publikom tako i u „stručnim“ krugovima... Po većini ocena Pekinška patka je najsvežiji događaj festivala. - Branko Vukojević, Džuboks br. 64, 8. jun 1979), pomažu im u objavljivanju singl ploče ("Biti ružan, pametan i mlad“/ „Bela šljiva”), koju je na predlog autora ove knjige producirao Slobodan Konjović, urednik i voditelj na Studiju B, a koju je, pošto ih je odbio PGP RTB, objavio Jugoton.

Na koncertu u zagrebačkom Lapidariju (juli 79) čuli su ih Siniša Škarica i Veljko Despot, urednici u pomenutoj disko kući, a dogovor oko izdanja postignut je istog dana. Diskografski prvenac prodat je u neverovatnih 35.000 primeraka, neočekivanom tiražu i za grupu i za izdavača. Nema sumnje da je upravo tiraž prvog singla Pekinške patke odškrinuo Jugotonova vrata velikom broju novotalasnih grupa, između ostalih i beogradskoj ekipi koja se prvi put predstavila na kompilaciji „Paket aranžman”.

Tokom februara i marta 1980. godine u prvom novosadskom privatnom studiju Meta Sound grupa snima kompozicije za debi album Plitka poezija“, koji se, najpre zbog bolesti, kasnije zbog smrti Josipa Broza Tita, pojavljuje tek u leto iste godine. Pre albuma objavljen je singl „Bolje da nosim kratku kosu"/“Ori, ori”. Provokativni nastupi, način odevanja i velika popularnost donose i prve probleme. Zabranjivani su im već ugovoreni nastupi u Novom Sadu (Studio M, diskoteka hotela Park i pozorište Ben Akiba), i širom Vojvodine, pojedine radio i televizijske stanice zabranjivale su sve ili određene pesme grupe, TV Novi Sad zabranjuje emitovanje emisije koju je sama realizovala (!?), koncert u Stepanovićevu na Dan oslobođenja mesta 1979. godine prekinut je pošto je Čonta pred viđenim gostima i borcima iz NOB-a duvao u prezervative, koje je bacao u publiku, itd, itd. U okviru manifestacije Leto na Adi, gde su izveli kompoziciju „Poderimo rok”, obožavaoci su nagrnuli na splav na kom je bila bina, tako da je postojala realna opasnost do dođe do nesreće. Prema anegdoti, dan ili dva posle ovog incidenta Stane Dolanc, tadašnji savezni ministar unutrašnjih postova, pozvao je Stevana Doronjskog, u to vreme prvog vojvođanskog političara, i obratio mu se rečima: „Gde si pankeru“, aludirajući na „incident“ na Adi.

Hajke i zabrane kod mladih imale su kontraefekat - čitav Novi Sad bio je ispisan grafitom „Čonta je Bog!" Među retkim intelektualcima koji su javno stali u odbranu Čontine ekipe bio je pesnik Miroslav Antić, koji je u lokalnom listu Dnevnik od 7. septembra 1979. godine, u svojoj rubrici „Obično petkom“, između ostalog, ironično napisao: „Sa ovih četrdeset šest godina, verovatno izlapeo, tražiću da me pošalju u penziju i da mi oduzmu sva prava da govorim, da me tutnu u ćošak i tu ostave. Jer dogodilo se nešto strašno: mame i tate i tog duhovnog pankovskog vođe Čonkića i svih tih momaka i devojaka koji su moji vršnjaci, a eto: i moderniji od mene, i evropskiji, i kulturniji, i razumniji. Mene u penziju, a njih treba još više aktivirati.„."

Leta '80, posle nastupa na Splitskom festivalu, a u okviru Rok večeri, umesto Sreleta, koji okuplja grupu Kontraritam, i Bore, koji je sabotirao nastup u Splitu “drljajući“ po gitari okrenut leđima publici, i koji nije želeo da ide na turneju po tadašnjoj Bosni i Hercegovini, iz grupe Pečat dolaze gitarista Zoran Bulatović Bale i basista Marinko Vukmanović Mare. Pre Mareta na nekoliko koncerata bas su svirali najpre Aleksandar Kravić Caki, kasnije član Balaševićevog pratećeg sastava, a potom povratnik Srba. Sledi uspešna letnja turneja u okviru koje je poseban značaj imao nastup u punoj Skenderiji (Sarajevo). Nova postava snima obradu velikog hita Dragana Stojnića “Bila je tako lijepa“, naravno sa izmenjenim tekstom, praćenu simpatijama obožavalaca i gnušanjem njihovih roditelja. S obradom hita grupe Holis “Stop Stop Stop“ pojavljuju se u emisiji TV Beograd Rokenroler“, koja je te godine predstavljala JRT (Jugoslovensku radio-televiziju) na festivalu Zlatna ruža Montrea. Krajem decembra 1980. nastupili su na tzv. Grok koncertu na Novosadskom sajmu, gde su takođe ostavili odličan utisak, ali i napravili novi incident paljenjem lista Borba. Novinar lokalnog dnevnog lista Dnevnik Bogdan Četnik zahteva da se grupa ukine!?

S druge strane, o tom nastupu novinar lista Džuboks Radovan A. Vujović u broju 106 od 16. januara 1981, između ostalog, piše: „Trio postava plus profesor Čonta je sigurno zapalila publiku svojim pank hitovima: Bela šljiva; Bolje da nosim kratku kosu; Stop, stop, stop; Metod; Bila je tako lijepa; Biti ružan, pametan i mlad.... A ako volite ludi ritam, slušajte Patku..."

U periodu oktobar '80 - mart '81. grupa priprema kompozicije za album „Strah od monotonije“, čiji naziv delimično objašnjava razloge iznenadnog prelaska iz panka u novotalasne vode, što im većina ranijih fanova, ali i kritičara, nikada nije oprostila. “Odlučnost da raskine sa starim, donela je Patki ne samo nelagodnosti zbog neumitnog razotkrivanja sopstvenih muzičkih slabosti, nego i gubljenje onoga što je kod nje bilo najsimpatičnije - energije i žestine..." - Ljubo Trifunović, Džuboks br. 117 od 19. juna 1981).

Na retkim promotivnim koncertima publika je redovno insistirala na kompozicijama sa prvog albuma, a njihovo neprihvatanje novog kursa glavni je razlog prestanka rada Pekinške Patke.

Poslednji značajniji koncert imali su u Zagrebu, (Zagrebački velesajam '81), sa poznatim sastavima: Riblja čorba, Prljavo kazalište, Film, Haustor, Leb i sol, Parni valjak i drugi, a zvanično poslednji koncert održali su istog leta u Kalemegdanskom parku, posle čega Čonta odlazi u JNA. Zanimljivo je da od tada nikada nije obukao džins (!), ali je ostao pank ikona i za nove generacije. I danas po negde u gradu možete da vidite grafit „Čonta je Bog!", kojim je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih bio ispisan čitav grad.

Sastav 1978 -1980 / 2008 uredi

  • Nebojša Čonkić Čonta (vokal)
  • Sreta Kovačević (gitara)
  • Laslo Pihler (bubanj)
  • Boris Oslovčan (bas-gitara)

Sastav 1980 - 1981 / 2010 - 2012 uredi

  • Nebojša Čonkić Čonta (vokal)
  • Laslo Pihler (bubanj)
  • Zoran Bulatović (gitara)
  • Marinko Vukmanović (bas-gitara)

Diskografija uredi

Studijski albumi uredi

Singlovi uredi

  • Biti ružan, pametan i mlad/Bela šljiva SP (Jugoton, 1979)
  • Bolje da nosim kratku kosu/Ori ori SP (Jugoton, 1980)
  • Bila je tako lijepa/Buba Rumba SP (Jugoton, 1981)
  • Un ano de amor SP (Long plej, 2010)

Kompilacije uredi

  • Svi marš na ples! (Jugoton, 1981)
  • Punk! Oi!! Yu (1996)
  • Tutti Pazzi Vol. 5 (Falšanja kol'ko'š rekords, 2004)
  • Novosadska pank verzija 1978–2005 (Studentski Kulturni Centar Novi Sad, 2006)
  • Pekinška patka (Multimedia Records, 2006)

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пекиншка_патка_(музичка_група)&oldid=27510127”