Мирослав Антић
Мирослав Мика Антић (Мокрин 14. март 1932 − Нови Сад 24. јун 1986) био је српски песник и уредник. Поред књижевности, бавио се сликарством, новинарством и филмом.[1] Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду, и „Младог поколења“ у Новом Саду.[2]
Мирослав Антић | |
---|---|
![]() Мирослав Антић, српски песник | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. март 1932. |
Место рођења | Мокрин, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 24. јун 1986. (54 год.) |
Место смрти | Нови Сад, СФР Југославија |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Плави чуперак Војводина Мит о птици |
Награде | ![]() Невенова награда |
Биографија Уреди
Рођен је у Мокрину на северу Баната. Основну школу започео је у Кикинди а наставио у Панчеву. Живео је у Панчевачкој Горњој вароши, где је похађао и гимназију. Са само шеснаест година написао је своје прве песме које су изашле у часопису „Младост”. ИП „Ново поколење”, 1950.године, прихватио је да одштампа прву збирку песама „Испричано за пролеће”.[3] Студије је уписао у Београду на Филозофском факултету. Живео је у Новом Саду. На дан своје смрти добио је награду која му је уручена у Скупштини Војводине.[4] Пре него што је постао познати песник бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту.
Стваралашлтво Уреди
Песник Мика Антић је у једном разговору рекао да је читао многе писце, и да су на њега сви утицали. Али је мало оних, како је говорио, који су му остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују.
У обраћању деци он каже: „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[5]
Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман.[6]
У периоду од 1941. до 1954. живео је у Панчеву.[7] О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.[8]
На Новом новосадском гробљу испратило га је више од десет хиљада људи, 26. јуна 1986. године.
Његова последња жеља је била да му прочитају „Бесмртну песму” и одсвирају „Пира манде коркоро” када га буду сахрањивали.[3]
Наслеђе Уреди
Одлуком градске скупштине Новог Сада од 2007. године, друге недеље марта у Новом Саду одржавају се „Антићеви дани”. У оквиру манифестације се додељује годишња награда „Мирослав Антић”. Награда и манифестација су изостале 2021. и 2022. године.[9]
По њему су назване школе: ОШ „Мирослав Антић” Ниш, ОШ „Мирослав Антић” Палић, ОШ „Мирослав Антић” Чукарица, ОШ „Мирослав Антић” Футог и ОШ „Мирослав Мика Антић" Панчево.
Дела Уреди
- Књиге за одрасле[1]
- „Војводина“
- „Испричано за пролеће“ (1951)
- „Рождество твоје“
- „Плаво небо“
- „Насмејани свет“ (1955)
- „Псовке нежности“
- „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962)
- „Мит о птици“
- „Шашава књига“(1972)
- „Издајство лирике“
- „Савршенство ватре“ (1982)[10]
- Књиге за децу[1]
- „Последња бајка“ (1965)
- „Плави чуперак“ (1965)
- „Гарави сокак“ (1973)
- „Оловка не пише срцем“ (1973)
- „Живели прекосутра“ (1974)
- „Друга страна ветра“ (1978)
- „Птице из шуме“ (1979)
- „Прва љубав“ (1981)
- „Свашта умем“ (1981)
- „Хороскоп“ (1983)
- „Плава звезда“
Референце Уреди
- ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 26.
- ^ „Сјећање на великог Мику Антића!”. Радио Телевизија БН. Приступљено 2021-02-03.
- ^ а б Тасић, Милутин (2017). Велики српски књижевници. Београд: Боокланд. ISBN 978-86-7182-610-5.
- ^ Симић, Јованка (30. 4. 2023). „ПОСЛЕДЊУ МИКИНУ СЛИКУ ЈОШ ЧУВАМ У НОВЧАНИКУ: Бранко је великог песника случајно сликао на дан смрти, 24. јуна 1986.”. Вечерње новости. Приступљено 30. 4. 2023.
- ^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.
- ^ „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-07-08. Приступљено 2021-02-03.
- ^ Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)
- ^ Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)
- ^ Ковачевић, Снежана (26. 3. 2022). „Нови Сад други пут без „Антићевих дана””. Политика. Приступљено 27. 3. 2022.
- ^ Antić, Miroslav (2014). Savršenstvo vatre. Beograd: Laguna. ISBN 9788652116256.
Спољашње везе Уреди
- Блог посвећен Мирославу Антићу
- Цитати Мирослава Антића
- Мирослав Антић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Мика Антић – геније за живот („Политика“, 23. децембар 2014) * Пре 30 година умро вечни Мика Антић (м92, 24. јун 2016)
- Мика Антић на Поезији суштине
- Филм о Мирославу Мики Антићу "Први филм"
- Књижевност и Србија: Мирослав Антић, дечији песник боемске душе (Б92, 14. март 2022)