Википедија

Мирослав Антић

српски песник

Мирослав Мика Антић (Мокрин 14. март 1932 − Нови Сад 24. јун 1986) био је српски песник и уредник.[1] Поред књижевности, бавио се сликарством, новинарством и филмом.[2] Био је и уредник листа Ритам и Дневника у Београду, и Младог поколења у Новом Саду.[3][4]

Мирослав Антић
Мирослав Антић, српски песник
Лични подаци
Датум рођења(1932-03-14)14. март 1932.
Место рођењаМокрин, Краљевина Југославија
Датум смрти24. јун 1986.(1986-06-24) (54 год.)
Место смртиНови Сад, СФР Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаПлави чуперак
Војводина
Мит о птици
Награде Орден заслуга за народ
Невенова награда

Биографија

уреди

Рођен је у Мокрину на северу Баната, од оца Ненка и мајке Меланије Антић. Отац је био пореклом из Босилеграда у Јужној Србији и првобитно се презивао Антов.[5] Основну школу започео је у Кикинди а наставио у Панчеву.[4] Живео је у Панчевачкој Горњој вароши, где је похађао и гимназију. Са само шеснаест година написао је своје прве песме које су изашле у часопису Младост. Издавачко предузеће Ново поколење je, 1950. године прихватило је да одштампа прву збирку песама Испричано за пролеће.[6] Студије је уписао у Београду на Филозофском факултету. Живео је у Новом Саду. На дан своје смрти добио је награду која му је уручена у Скупштини Војводине.[7] Пре него што је постао познати песник бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту.

Стваралаштво

уреди
 
Спомен плоча на кући у Панчеву
 
Споменик Мирославу Антићу у Новом Саду

Песник Мика Антић је у једном разговору рекао да је читао многе писце, и да су на њега сви утицали. Али је мало оних, како је говорио, који су му остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују.

У обраћању деци он каже: „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи”.[8]

Режирао је филмове Доручак са ђаволом, Свети песак, Широко је лишће, Страшан лав. Писао је драмска дела и један рото роман.[9]

У периоду од 1941. до 1954. године живео је у Панчеву.[10] О њему је Немања Ротар написао књигу Сутрадан после детињства.[11]

Преминуо је након што се дуго лечио од канцера вилице.[12] На новосадском Новом гробљу испратило га је више од десет хиљада људи, 26. јуна 1986. године. Његова последња жеља је била да му прочитају „Бесмртну песму” и одсвирају „Пира манде коркоро” када га буду сахрањивали.[6]

Сабрана дела су му објављена у 15 томова 1998. године од стране издавачке куће Прометеј.

Наслеђе

уреди

Одлуком градске скупштине Новог Сада од 2007. године, друге недеље марта у Новом Саду одржавају се Антићеви дани. У оквиру манифестације се додељује годишња награда Мирослав Антић. Награда и манифестација су изостале 2021. и 2022. године.[13]

По њему су назване школе: ОШ „Мирослав Антић” Ниш, ОШ „Мирослав Антић” Палић, ОШ „Мирослав Антић” Чукарица, ОШ „Мирослав Антић” Футог и ОШ „Мирослав Мика Антић” Панчево.

Дела

уреди
  • Песма Плави чуперак, Мика Антић

    • Књиге за одрасле

    уреди
    • Војводина
    • Испричано за пролеће (1951)
    • Рождество твоје
    • Плаво небо
    • Насмејани свет (1955)
    • Псовке нежности
    • Концерт за 1001 бубањ (песме) (1962)
    • Мит о птици
    • Шашава књига (1972)
    • Издајство лирике[2]
    • Савршенство ватре (1982)[14]

    Књиге за децу

    уреди
    • Последња бајка (1965)
    • Плави чуперак (1965)
    • Гарави сокак (1973)
    • Оловка не пише срцем (1973)
    • Живели прекосутра (1974)
    • Друга страна ветра (1978)
    • Птице из шуме (1979)
    • Прва љубав (1981)
    • Свашта умем (1981)
    • Хороскоп (1983)
    • Плава звезда[2]

    Референце

    уреди
    1. ^ „АНТИЋ Мирослав”. snp.org.rs. Приступљено 19. 1. 2024. 
    2. ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 26. 
    3. ^ „Сјећање на великог Мику Антића!”. Радио Телевизија БН. Приступљено 2021-02-03. 
    4. ^ а б „Антић, Мирослав”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
    5. ^ „Južnjačko poreklo Miroslava Mike Antića”. jugmedia.rs. 
    6. ^ а б Тасић, Милутин (2017). Велики српски књижевници. Београд: Боокланд. ISBN 978-86-7182-610-5. 
    7. ^ Симић, Јованка (30. 4. 2023). „ПОСЛЕДЊУ МИКИНУ СЛИКУ ЈОШ ЧУВАМ У НОВЧАНИКУ: Бранко је великог песника случајно сликао на дан смрти, 24. јуна 1986.”. Вечерње новости. Приступљено 30. 4. 2023. 
    8. ^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.
    9. ^ „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-07-08. Приступљено 2021-02-03. 
    10. ^ Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)
    11. ^ Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)
    12. ^ Kosanović, Antonije (2021-05-23). „Pre 36 godina, bez govorancije i uz pesmu, otišla je meka duša Mike Antića”. Luftika (на језику: српски). Приступљено 2024-01-13. 
    13. ^ Ковачевић, Снежана (26. 3. 2022). „Нови Сад други пут без „Антићевих дана””. Политика. Приступљено 27. 3. 2022. 
    14. ^ Antić, Miroslav (2014). Savršenstvo vatre. Beograd: Laguna. ISBN 9788652116256. 

    Спољашње везе

    уреди
    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Антић&oldid=29077417”