Отворите главни мени

Мирослав Мика Антић (Мокрин, 14. март 1932Нови Сад, 24. јун 1986) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је Основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.[тражи се извор]

Мирослав Антић
Mirosla Antic.jpg
Мирослав Антић, српски песник
Датум рођења(1932-03-14)14. март 1932.
Место рођењаМокрин,
  Краљевина Југославија
Датум смрти24. јун 1986.(1986-06-24) (54 год.)
Место смртиНови Сад,
  СФР Југославија
Најважнија дела
Плави чуперак
Војводина
Мит о птици
НаградеOrder of merits for the people with golden star Rib.png Орден заслуга за народ
Невенова награда

Антићево делоУреди

Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују, а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима.[тражи се извор]

У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[1] Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман.[тражи се извор]

У периоду од 1941. до 1954. живео је у Панчеву.[2] О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.[3]

ДелаУреди

Песма Плави чуперак, Мика Антић
  • „Војводина“
  • „Испричано за пролеће“ (1951)
  • „Рождество твоје“
  • „Плаво небо“
  • „Насмејани свет“ (1955)
  • „Псовке нежности“
  • „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962)
  • „Мит о птици“
  • „Шашава књига“(1972)
  • „Издајство лирике“

За децу је написао:

  • „Плави чуперак“ (1965)
  • „Хороскоп“ (1983)
  • „Прва љубав“ (1978)
  • „Гарави сокак“ (1973)
  • „Живели прекосутра“ (1974)
  • „Плава звезда“
 
Споменик Мирославу Антићу у Новом Саду

НаградеУреди

За сва та дела добио је многобројна признања као што су: две „Невенове“ награде, награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.[тражи се извор]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.
  2. ^ Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)
  3. ^ Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)

Спољашње везеУреди