Perdika II Makedonski

Perdika II (grč. Περδίκκας Β) bio je kralj Makedonije od oko 454. p. n. e. do oko 413. p. n. e. Sin je Aleksandra I Makedonskog. Tokom Peloponeskog rata često je menjao strane.

Perdika II
Coin of Perdikas II - 451-413 BCE.jpg
Kovanica iz doba Perdike II kralja Makedonije
Datum rođenja5. vek p. n. e.
Datum smrti413. p. n. e.
DinastijaArgijadi
OtacAleksandar I Makedonski
PotomstvoArhelaj I Makedonski, Aeropus II of Macedon
PrethodnikAlketa II
NaslednikArhelaj I Makedonski

Atina protiv PerdikeUredi

Nakon smrti Aleksandra I Makedonskog makedonska plemena su postala autonomnija i u labavom savezu sa kraljem. Atina je bila saveznik Perdike i zbog zasluga njegovoga oca dali su mu počasno državljanstvo. Perdika je imao probleme sa dva svoja brata: Alketom II i Filipom. Najpre je pobedio Alketu, preuzeo mu teritoriju i poštedeo mu život. Filip je predstavljao mnogo veći problem pošto je kontrolisao deo strateški važne i plodne doline Vardara. Perdikin brat Filip je polagao pravo na presto i zaratio je sa Perdikom. Dobio je podršku Atine i jednoga od makedonskih poglavara Derde. Atina je tokom 432. p. n. e. pomagala Perdikine neprijatelje. Perdika je zbog toga zaratio sa Atinom. Potakao je Halkiđane i Boetijane da se odmetnu od Atine. Podsticao je Spartu da započne rat sa Atinom. Stupio je u kontakt sa Korintom da mu pomognu da zajednički pobune Potideju da se odmetne od Atine.

Atinjani opsedaju Pidnu 432. pre nove ereUredi

Atinjani su saznali za Perdikine akcije i namere. Najpre su poslali 1.000 hoplita i 30 brodova prema Makedoniji i da spreče odmetnuće Potideje. Kada su stigli Potideja i mnogi gradovi u Halkidi su se već odmetnuli. Nisu mogli da ratuju i protiv pobunjenih gradova i protiv Makedonije, pa su odlučili da najpre krenu u Makedoniju i da pomognu Perdikinog brata Filipa. Kada su Atinjani saznali da se pobunilo još gradova na tračkoj obali poslali su pojačanje. Osvojili su Terme i opsedali su Pidnu. Dok su opsedali Pidnu Atinjani su saznali da je Korint poslao vojsku kao pomoć Potideji. Atinjani nisu mogli da vode rat na dva fronta, pa su sklopili sporazum i savez sa Perdikom.

Bitka kod PotidejeUredi

Perdika je odmah raskinuo savez sa Atinom i pomagao je Potideji tokom bitke kod Potideje. Atinjani su pobedili i opkolili su Potideju. Ta bitka je dovela do Peloponeskog rata.

Ponovo u savezu sa AtinomUredi

Atina je 431. p. n. e. sklopila savez sa tračkim kraljem Sitalkom (kralj Odrižana). Atinu i Perdiku izmirio je Nimfodor, čija sestra je bila udana za Sitalka. Da bi dobila makedonsku podršku Atina je Perdiki vratila Termu. Perdika je onda pomagao Atinjanima i Formionu u ratu sa Halkiđanima. Iako je bio u savezu sa Atinjanima tajno je pomagao Spartu. Kada je Knem 429. p. n. e. napao Akarnaniju tada mu je Perdika poslao 1.000 vojnika bez znanja Atine. Ipak ta makedonska vojska prekasno je stigla.

Sitalko napada MakedonijuUredi

Kralj Odrižana Sitalko napao je 429. p. n. e. Makedoniju sa 150.000 vojnika. Cilj mu je bio da Filipovog sina Amintu postavi na makedonski tron. Perdika nije mogao da se odupre tračkoj invaziji. Makedonska vojska se povukla u utvrđenja i odatle su Tračane napadali konjicom samo gde bi im se ukazala prilika za napad. Čim bi se pojavila veća tračka vojska povlačili bi se. Atinjani nisu ispunili obećanje dano Sitalku, da će mu pomoći i da će doći sa flotom. Sitalko je pustošio Makedonijom i Halkidom, ali nije zauzimao veće utvrđene gradove. Perdika je tajno pridobio Seuta, sinovca od Sitalka. Obećao mu je svoju sestru za ženu. Kada je Sitalku ponestalo hrane, a približila se zima, bio je prisiljen da se povuče. Odluku o povlačenju ubrzao je Seut.

Nagovorio Brasidu da dođe u MakedonijuUredi

Perdika je 424. p. n. e. nagovorio spartanskog vojskovođu Brasidu da krene na svoj pohod u Makedoniju i Trakiju. Čim je Brasida stigao Perdika ga je nagovarao da mu pomogne da potčini linačkog kralja Arabeja. Linkestija je bilo područje oko današnje Bitole. Radilo se oplodnoj teritoriji, koja je kontrolisala važne puteve. Brasida je došao da stvara nevolje Atini u vreme kada se Sparta nalazila u nevolji na samom Peloponezu. Brasida je deo Halkide pobunio protiv Atine, a deo zauzeo izdajom. Najpre je sa Perdikom krenuo na kralja linačkih Makedonaca Arabeja. Kada su bili blizu grada Linka Brasida je krenuo da posreduje i sklopio je sporazum sa Arabejem. To je povredilo Perdiku, pa je otada spartanskoj vojsci smanjio snabdevanje. Smanjio je i učešće u ratu koji je Brasida vodio u Halkidi. Kad je Brasida osvojio Amfipolj 424. p. n. e. Perdika je došao da mu pomaže.

Iliri su izdali PerdikuUredi

Kada su Sparta i Atina sklopili mir onda je Brasida imao slobodne ruke, pa ga je Perdika nagovorio da mu pomogne u ratu sa Arabejem. Na Arabeja i njegov Link krenulo je 3.000 hoplita, oko 1.000 konjanika i mnogo drugih. U prvoj bici pobili su mnogo Linčana, a nakon toga čekali su da im stigne pomoć od Ilira. Međutim Iliri su izdali Perdiku i prešli Arabeju. Zbog ilirske izdaje makedonsku vojsku je uhvatila panika, pa su prisilili Perdiku da se naglo povuku. Perdika je na taj način ostavio Brasidu i njegovu vojsku u velikoj opasnosti. Brasida i Spartanci su ostali sami na ratištu, ali veštinom i hladnokrvnošću Brasida je svoju vojsku izvukao u poretku. Nakon toga Spartanci su bili ljuti na Perdiku i Makedonce, a svoj bes su iskaljivali na nekoliko mesta u Makedoniji. Do kraja godine Perdika je napustio savez sa Spartom i sklopio je mir sa Atinjanima 423. p. n. e.

Često menja straneUredi

Perdika je ponovo postao atinski saveznik, ali pošto je veoma slabo podržavao Atinu Nikija je od njega tražio da pokaže neki znak vernosti savezu. Perdika je tada nagovorio Tesalce da spreče prolaz spartanske vojske kroz Tesaliju. Posle bitke kod Mantineje 418. p. n. e. tajno je pristupio novom savezu sklopljenom između Sparte i Argosa. Zbog toga je došlo do obnavljanja neprijateljstva Perdike i Atine. Atina je obnovila staru politiku pomaganja Perdikinih neprijatelja, tako da je iz Metona atinska konjica zajedno sa makedonskim izgnanicima poustošila okolne makedonske teritorije. Tokom 414. Perdika je ponovo u savezu sa Atinom i tada je zajedno sa njima i Tračanima napadao Amfipolj, ali nisu ga zauzeli. Izgleda da je Perdika menjao strane u skladu sa svojim trenutnim interesima. Ne zna se tačan datum Perdikine smrti, ali nije bilo pre kraja 414. p. n. e.

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  • Roisman, Joseph (2010). Roisman, Joseph; Worthington, Ian, ur. Classical Macedonia to Perdiccas III, A Companion to Ancient Macedonia. Blackwell Publishing Ltd. ISBN 978-1-4051-7936-2. 
Prethodnik: Makedonski kraljevi
454413. p. n. e.
Naslednik: