Википедија

Petar Pan

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Petar Pan (film).

Petar Pan je lik kog je stvorio škotski pisac i dramaturg Džejms Metju Bari. Petar Pan je nestašni dečak koji može da leti i nikada ne stari. Petar Pan provodi svoju beskrajnu avanturu iz detinjstva na malom ostrvu Nedođije kao vođa svoje bande, Izgubljeni dečaci. U dodiru je sa sirenama, vilama, gusarima, Indijancima i povremeno sa decom izvan Nedođije.

Petar Pan
Majkl Levelin Dejvis, jedan od sinova Barijevih prijatelja, obučen u kostim Petra Pana
Osnovne informacije
PrebivališteNedođija
Podaci o liku
Rodmuški
Podaci o kreaciji
Prvo prik.Roman Mala bela ptica (1902), poglavlja 13 - 18
IzmislioDžejms Metju Bari
Ilustracija Petra Pana dok svira frulu iz 1911.

Bari je naručio statuu Petra Pana od vajara Džordža Fremptona, koja je postavljena preko noći u Kensington Gardensu 30. aprila 1912. kao iznenađenje za decu Londona.[1] Šest drugih statua je izliveno iz originalnog kalupa i izloženo širom sveta. Godine 2002, Piter Pan se pojavio na seriji britanskih poštanskih maraka koje je izdala Kraljevska pošta na stogodišnjicu Barijevog stvaranja lika.[2]

Poreklo uredi

 
Naslovna strana iz izdanja iz 1915. Barijeve novele, prvi put objavljene 1911. godine, koju je ilustrovao F. D. Bedford[3]

Lik Petra Pana prvi put se pojavljuje u Barijevoj delu Mala bela ptica iz 1902. godine.[4] U poglavljima 13-18 (Šetnja po parku, Petar Pan, Drozdovo gnezdo, Kad se park zatvori, Kućica i Petrov jarac),[5] Petar je sedmodnevna beba i odleteo je iz svog rasadnika u Kensington Gardens u Londonu, gde su ga vile i ptice naučile da leti. On je opisan kao biće koje je između dečaka i ptice. Nakon uspeha predstave iz 1904. godine, Barijevi izdavači, Hoder i Stogton, odvojili su ta poglavlja Male bele ptice i objavili ih 1906. pod naslovom Petar Pan u Kensington Gardensu, uz dodatak ilustracija Artura Rakama.[6]

Najpoznatija avantura Petra Pana se prvi put pojavljuje 27. decembra 1904, u obliku pozorišne predstave pod nazivom Petar Pan, dečak koji nikada ne želi da odraste. Predstava je 1911. dopunjena i pretvorena u roman pod naslovom Petar i Vendi.

Inspiracija uredi

Mnoge Barijeve priče bile su prvobitno ispričane deci njegovih prijatelja. Sam Bari nije imao dece. Priče o Petru Panu napisao je kao posvetu petorici sinova svojih prijatelja Artura i Silvije Levelin Dejvis. Ova porodica ujedno mu je poslužila i kao prototip za porodicu Darling iz romana o Petru Panu.

Lik Vendi Darling predstavlja omaž ćerki njegovih prijatelja, Margaret Hendli, koja je umrla u šestoj godini.

Kao inspiracija za lik keruše Nane poslužilo mu je štene bernandinca, koje su on i njegova supruga, glumica Meri Ansel, dobili na poklon tokom svadbenog putovanja u Švajcarsku.[4]

Izgled uredi

Bari nikada nije opisao Petra Pana do detalja, čak i u romanu Petar i Vendi prepušteno je čitaocima da ga sami zamišljaju. Bari ga opisuje kao prelepog dečaka sa prelepim osmehom. U predstavi Petar Pan je obučen u jesenje lišće i paukovu mrežu.[7] Njegovo ime i to što svira flautu sugerišu na mitskog boga Pana. Bari pominje u Peteru i Vendi da je Peter Pan još uvek imao sve svoje „prve zube”.[8] On ga opisuje kao prelepog dečaka sa prelepim osmehom, „obučenog u lišće i sokove koji teku iz drveća”.[8]

Petra Pana je tradicionalno na pozornici glumila žena.[9] U originalnoj produkciji Velike Britanije, obučen je u crvenkastu tuniku i zelene helanke, poput one koju nosi Nina Bousikolt 1904. godine. Taj kostim je izložen u Barijevom rodnom mestu.[10] Sličan kostim je nosila Polina Čejs (koja je igrala ulogu od 1906 do 1913), koji je izložen u Muzeju Londona. Ranija izdanja uvek opisuju Petra Pana u crvenkastoj garderobi,[11][12] dok zelena postaje popularna 20-ih godina 20. veka,[13] a zahvaljujući Diznijevoj adaptaciji Petar Pan ostaje u zelenoj garderobi.

U Diznijevom crtanom filmu Petar Pan nosi zelenu tuniku kratkih rukava, zelene helanke i zelenu kapu sa crvenim perom u njoj. Ima uši kao vilenjak, braon oči i tamnocrvenu kosu. U Kuki (1991), lik je prikazan kao odrasla osoba koju igra Robin Vilijams, sa plavim očima i tamnosmeđom kosom; u njegovim mladalačkim prisećanjima, kosa mu je svetlosmeđa. U ovom filmu njegove uši izgledaju zašiljene samo kada je Peter Pan, a ne Peter Baning. Panova odeća podseća na Diznijevu (bez kape). U akcionom filmu Peter Pan iz 2003, njega glumi Džeremi Sampter, koji ima plavu kosu i plavo-zelene oči. Njegova odeća je od lišća i vinove loze.

Osobine uredi

Razdragan je i voli da se hvali i da istakne sve što uradi. U knjizi i predstavi, ako i u obe filmske adaptacije Petar Pan predstavlja sebičnost dece, koja se vidi u njegovoj zaboravnosti i sebičnom ponašanju. Samouveren je kada dođe u opasnost, ali i sam Bari je u romanu napisao da se Petar Pan na Maronerovom kamenu plašio da će umreti, ali je i tu pokazao svoj nonšalantni stav rekavši da će smrt biti jako velika avantura. U nekim varijantama priče Petar Pan može biti i vrlo arogantan. U Diznijevoj adaptaciji (1953) on Izgubljene dečake naziva Tupanima, a kada Vendi i njena braća žele da odu, on arogantno pomisli da je to zato što žele da odrastu.[14][15]

Prijatelji uredi

Vendi Darling

Nagađalo se da je Vendi zaljubljena u Petra Pana, ali ne može da bude sa njim zbog njegove nesposobnosti da uzvrati osećanja. U filmu iz 2003. ta ljubav je obostrana. U originalnom romanu Petar Pan odlazi u stvarni svet i postaje prijatelj sa Vendinom ćerkom Džejn.

Zvončica

Zvončica je vila i najbolji je prijatelj Petra Pana i često voli da ga ljubomorno čuva od drugih ljudi. Njena ljubomora se vidi u Diznijevoj adaptaciji kada nagovara Izgubljene dečake da je gađaju strelama.

Izgubljeni dečaci

Petar Pan je vođa Izgubljenih dečaka. Izgubljeni dečaci su: Bezubi, Šilja, Kovrdžavi, Blizanci. Izgubljene dečake su napustili roditelja i oni su otišli u Nedođiju. Oni su podrška Petru Panu u borbama protiv Kuke.

Džon i Majkl Darling

Vendina braća koja su sa zajedno sa njom otišla u Nedođiju, Džon je stariji od Majkla i u nedođiji pokazuje veliko interesovanje za Kuku i pirate. Majkli je najmlađi Darling i on je oduvek verovao da je Petar Pan stvaran, zahvaljujući Vendinim pričama.

Neprijatelji uredi

Kapetan Kuka

Najveći protivnik Petra Pana, ruka mu je odsečena u borbi pa umesto nje ima kuku. Kapetan Kuka se najviše plaši da vidi svoju krv i krokodila. U Diznijevoj adaptaciji on želi da se osveti Petru Panu, jer je njegovu ruku bacio krokodilu.[16]

Gospodin Smi

Desna ruka Kapetana Kuke. Smi je često smotan i nesposoban u hvatanju Izgubljenih dečaka.

Filmovi uredi

  • 1924 - Petar Pan - nemi film, prva adaptacija predstave Dž. M. Barija
  • 1953 - Petar Pan - Dizinijev animirani film
  • 1991 - Kuka - Film Stivena Spilberga, nastavak Barijevog romana, koja govori o odraslom Petru Panu koji je zaboravio svoje detinjstvo
  • 2002 - Povratak u Nedođiju - Diznijev animirani film, nastavak filma iz 1953.
  • 2003 - Petar Pan - adaptacija Barijeve priče
  • 2011 - Nedođija (Neverland)
  • 2015 - Pan
  • 2023 - Petar Pan i Vendi

Godine 2004. snimljen je film U potrazi za Nedođijom, zasnovan na Barijevom životu, u kome naslovnu ulogu igra Džoni Dep.[4]

Kulturološki uticaj uredi

Zahvaljujući popularnosti ovih romana, ali i filmskim verzijama, mit o Petru Panu postao je jedan od najvećih kulturoloških fenomena 20. veka, a zemlja Nedođija arhetip svih imaginarnih mesta. U današnje vreme pojavljuju se i nastavci doživljaja Petra Pana. Jedna od takvih knjiga je roman Džeraldine Mekohrejn „Petar Pan u grimizu”.[4]

Petar Pan je slobodan duh, previše je mlad da bi bio opterećen posledicama obrazovanja ili da ima odraslo uvažavanje moralne odgovornosti. Kao „ni jedno, ni drugo“, stvorenje koje može da leti i govori jezikom vila i ptica, Petar je delom životinja a delom čovek. Prema psihologu Rozalind Ridli, upoređujući Piterovo ponašanje sa odraslima i drugim životinjama, Bari postavlja mnoga postdarvinistička pitanja o poreklu ljudske prirode i ponašanja. Kao „dečak koji ne bi da odraste“, Piter pokazuje mnoge aspekte faza kognitivnog razvoja koje se vide kod dece i može se smatrati Barijevim sećanjem na sebe kao dete, jer je istovremeno šarmantno detinjast i detinjasto solipsističan.[17]

Javne skulpture uredi

 
Statua Petra Pana u Kensington Gardensu, London, Engleska, 1912, Džordž Frempton

Bari je naručio statuu Petra Pana od vajara Džordža Fremptona, koja je postavljena preko noći u Kensington Gardensu 30. aprila 1912. kao prvomajsko iznenađenje za decu Londona. Sedam statua je izliveno iz originalnog kalupa.[18] Ostalih šest se nalazi u:

Ostale statue su:

  • Godine 1925, gradsko veće Melburna, Australija, naručilo je statuu Petra Pana od Pola Montfora;[24] sada se nalazi u zoološkom vrtu u Melburnu.[25]
  • Godine 1928, Čarls Endrju Hafner je napravio bronzanu statuu za fontanu u predvorju starog Paramaunt teatra na Tajms skveru, ali se sada nalazi u parku Karl Šurc u Njujorku.[26]
  • Godine 1949, statua Petra Pana koju je uradio Aleks Praudfut RSA, direktor Škole umetnosti u Glazgovu, postavljena je u bolnici Mernskirk za decu u Glazgovu. Nju je naručio Alfred Elsvort u znak sećanja na svog prijatelja dr Džona A Vilsona, prvog upravnika bolnice Mernskirk. Vilson je takođe bio školski drug Dž. M. Barija.[27]
  • Statuu Ivana Mitford-Barbertona naručili su Vivijan i Gven Votson u znak sećanja na njihovog sina Pitera i dali je 1959. godine Dečjoj bolnici Crvenog krsta u Vestern Kejpu, Južna Afrika.[28]
  • Par statua Sesila Tomasa, jedna koja prikazuje Petra Pana i Zvončicu, a druga dece Vendi i Darling, nalazi se u botaničkoj bašti Dunedin u Danidinu na Novom Zelandu od 1960-ih.[29]
  • Dva bronzana odlivaka statue Alistera Smarta, koju je prvobitno naručila Angus Miling kompanija 1972. godine, nalaze se u Kiriemuiru u Škotskoj, jedan na glavnom gradskom trgu, a drugi u vrtu Petra Pana kod Barijeve rodne kuće, sada u vlasništvu Nacionalnog fonda Škotske.[30]
  • Godine 1976, Ronald Tomason je izvajao bronzanu statuu ispred javne biblioteke u Veterfordu u Teksasu u čast Meri Martin, rođene u Veterfordu, koja je glumila Petra Pana u muzičkoj produkciji na Brodveju 1954. i nekoliko kasnijih televizijskih emisija.
  • Bronzanu statuu Dijarmuida Bajrona O'Konora naručila je bolnica Grejt Ormond ulice u Londonu i otkrivena je 2000. godine, na kojoj se vidi kako Piter duva vilinsku prašinu, a Zvončica je dodata 2005. godine.[31]

Statue uredi

Reference uredi

  1. ^ Barrie, J. M. (2011). Peter Pan. Broadview Press. str. 29. 
  2. ^ „Border region's special stamps”. ITV. Arhivirano iz originala 20. 9. 2022. g. Pristupljeno 20. 9. 2022. 
  3. ^ Francis Donkin Bedford died in 1954 and his works are in copyright until 2024 in Europe. If this work is not "work for hire" then it is fair use.
  4. ^ a b v g Bari, Džejms Metju (2011). „Beleške o piscu”. Petar Pan. Čačak: Pčelica. str. 168—169. ISBN 978-86-6089-055-1. COBISS.SR 183354636
  5. ^ Bari, Džejms Metju (2002). Bela ptičica. Beograd: Bookland. str. 90—153. ISBN 978-86-7182-117-9. COBISS.SR 99555852
  6. ^ Birkin, Andrew (2003). J.M. Barrie & the Lost Boys. Yale University Press. str. 47. ISBN 978-0-300-09822-8. 
  7. ^ Barrie, J.M. Peter Pan (play). Hodder & Stoughton, 1928, Act I, Scene 1
  8. ^ a b Barrie, J M. Peter and Wendy. Hodder & Stoughton, 1911, Chapter 1
  9. ^ Bruce K. Hanson. Peter Pan on Stage and Screen 1904–2010. McFarland, 2011
  10. ^ „J M Barrie's Birthplace”. Nts.org.uk. Pristupljeno 17. 6. 2014. 
  11. ^ Daniel O'Connor, illustrated by Alice B. Woodward. The Peter Pan Picture Book. Bell & Sons, 1907
  12. ^ Peter Pan's ABC illustrated by Flora White. Hodder & Stoughton, 1913
  13. ^ May Byron illustrated by Mabel Lucie Atwell, Peter Pan and Wendy. Hodder & Stoughton, 1921
  14. ^ „Petar Pan”. Arhivirano iz originala 17. 01. 2024. g. Pristupljeno 17. 01. 2024. 
  15. ^ „Petar Pan, James Matthew Barrie | Moja Lektira”. www.mojalektira.com. Pristupljeno 2024-01-17. 
  16. ^ „Captain Hook: Character History”. Disney Archives. 
  17. ^ Ridley, Rosalind (2016). Peter Pan and the Mind of J. M. Barrie. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-9107-3. 
  18. ^ „Peter Pan Statue”. Public Art Around the World. Arhivirano iz originala 2. 5. 2012. g. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  19. ^ „Peter Pan statue regains panflute”. City of Brussels. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 13. 3. 2014. 
  20. ^ „Johnson Park Restoration”. Johnson-park.camden.rutgers.edu. 24. 9. 1926. Arhivirano iz originala 8. 7. 2010. g. Pristupljeno 8. 5. 2010. 
  21. ^ „Perth Vista-Queens Gardens”. Globe Vista. 2008. Arhivirano iz originala 11. 3. 2010. g. Pristupljeno 30. 12. 2009. 
  22. ^ „Peter Pan”. Liverpoolmuseums.org.uk. 16. 6. 1928. Arhivirano iz originala 28. 2. 2010. g. Pristupljeno 8. 5. 2010. 
  23. ^ „Cities of the World”. Lostrivers.ca. Arhivirano iz originala 10. 5. 2010. g. Pristupljeno 24. 1. 2010. 
  24. ^ „10 Melbourne Public Sculptures Intended for Children”. 7. 11. 2015. Arhivirano iz originala 6. 8. 2020. g. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  25. ^ Peter Pan Statue Arhivirano 28 decembar 2013 na sajtu Wayback Machine Melbourne Zoo
  26. ^ „Carl Schurz Park Monuments – Peter Pan : NYC Parks”. nycgovparks.org. Arhivirano iz originala 11. 4. 2018. g. Pristupljeno 10. 4. 2018. 
  27. ^ „Mearnskirk Hospital”. Portal to the Past. Arhivirano iz originala 26. 2. 2014. g. Pristupljeno 17. 6. 2014. 
  28. ^ „Story of the Peter Pan Statue”. Childrenshospitaltrust.org.za. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 17. 6. 2014. 
  29. ^ „New life for Peter Pan and Wendy – the art and science of bronze conservation in Dunedin”. nzine.co.nz. 3. 12. 2002. Arhivirano iz originala 3. 3. 2014. g. Pristupljeno 23. 10. 2012. 
  30. ^ West, Mark I. (2003). A Children's Literature Tour of Great Britain. Scarecrow Press, p. 17.
  31. ^ „The Great Ormond Street Hospital 'Tinker Bell' by Diarmuid Byron-O'Connor”. Fairiesworld.com. 29. 9. 2005. Arhivirano iz originala 12. 5. 2018. g. Pristupljeno 17. 6. 2014. 

Spoljašnje veze uredi

 
Petar Pan na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Пан&oldid=27414843”