Peta slovenačka udarna brigada
Peta slovenačka narodnooslobodilačka udarna brigada „Ivan Cankar“, (skraćeno Cankareva brigada) formirana je 16. septembra 1942, a aktivirana 28. septembra 1942. godine u mestu Lapinje kod Kočevja. Dobila je ime po slovenačkom pesniku i piscu Ivanu Cankaru. Naziv udarna dobila je radi uspešnih borbi protiv okupatorskih i kvislinških snaga.
| Peta slovenačka udarna brigada | |
|---|---|
 Borci Pete slovenačke brigade u oslobođenoj Metliki 9. jula 1944. godine | |
| Postojanje | 16. septembar 1942. Mesto formiranja: Lapinje |
| Formacija | tri bataljona |
| Jačina | 400 boraca |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Komandanti | |
| Komandant | Marijan Dermastia (prvi) Stanko Mahne (poslednji) |
| Politički komesar | Jože Ravbar (prvi) Vekoslav Robič (poslednji) |
Ratni put brigade uredi
Brigada je bila formirana u vreme trajanja neprijateljske Roške ofanzive u Dolenjskoj. U kočevskom selu Lapinje skupljeno je 400 borca-dragovoljaca iz tri bataljona: Prvi dolenjski bataljon, Drugi kočevski bataljon i Treći belokranjski bataljon NOV i POS (bez treće čete).
Zadnjih dana decembra 1942, u brigadu se uključio Gorjanski partizanski bataljon. Dana 24. novembra 1944, od bivših zarobljenika u Sloveniji, antifašista i dragovoljaca austrijske nacionalnosti, formiran je u mestu Tribuče (Bela krajina) Austrijski bataljon NOV i POS i uključen u sastav Pete brigade. U svom je sastavu okupljao 100 boraca.
Područje dejstvovanja brigade bio je prostor od Vinice do Vrhnike i od Krimske uzvisine, preko Gorjanaca do Save. Brigada je u više navrata tokom rata sadejstvovala susednim hrvatskim partizanskim jedinicama.
Brigada je tokom svog ratnog puta vršila napade na neprijateljske garnizone, pokrenula nekoliko bitaka i vššila napade na putevima i otvorenim prostorima. Najteže odbrambene bitke vodila je s Nemcima i Čerkezima na prostoru centralne Dolenjske i na Ilovoj gori. Te borbe trajale su neprekidno od 15. oktobra do 5. novembra 1943. godine. Od kraja 1943. godine do oslobođenja, broj bitaka protiv okupatora i njihovim domaćim saradnicima stalno je rastao, a s njima i broj poginulih partizana, čiji je broj do kraja rata iznosio oko 650. Dana 16. marta 1944, slovenački domobrani su u bici na Javorovici porazili Četvrti bataljon ove brigade.
Brigada je tokom svog dejstvovanja izbacila iz stroja oko 3000 neprijateljskih vojnika. Brigada je učestvovala u završnim operacijama za oslobođenje u sastavu Petnaeste divizije i 4. maja 1945. oslobodila Kočevje, 6. maja Grosuplje, 9. maja Ljubljanu i 10. maja Savinjsku dolinu.
Ratni put je završila 15. maja 1945. u dolini reke Meže u Koruškoj.
Komandni kadar brigade uredi
Komandanti brigade
- Marjan Dermastia - Urban Velikonja, 28. septembar 1942 - 27. decembar 1942.
- Predrag Jevtić - Dragan, 28. decembar 1942 - 13. jul 1943.
- Rajko Tanasković, 14. jul 1943 - 6. avgust 1943.
- Franc Kočevar - Ciril, 7. avgust 1943 - 11. oktobar 1943.
- Ivan Majnik - Djems, 12. oktobar 1943 - 25. januar 1944.
- Alojz Dragan - Dragan, 26. januar 1944 - 2. maj 1944.
- Vid Jerič - Drugi, 3. maj 1944 - 16. jun 1944.
- Alojz Dragan - Dragan, 17. jun 1944 - 16. februar 1945.
- Vinko Mojškerc - Jesen, 17. februar 1945 - 23. april 1945.
- Stanko Mahne, 24. april 1945 - 15. maj 1945.
Politički komesari brigade
- Jože Ravbar - Gregor Javor, 28. septembar 1942 - 5. decembar 1942.
- Jože Borštnar, 6. decembar 1942 - 4. avgust 1943.
- Josip Zornada - Frenk, 5. avgust 1943 - 25. januar 1944.
- Franc Sever - Franta, 26. januar 1944 - 15. mart 1944.
- Ivan Picelj - Jon, 16. mart 1944 - 20. avgust 1944.
- Dušan Rebolj - Bor, 21. avgust 1944 - 6. novembar 1944.
- Emil Dojčič - Emil, 7. novembar 1944 - 16. april 1945.
- Vekoslav Robič, 17. april 1945 - 15. maj 1945.
Literatura uredi
- Vojna enciklopedija (knjiga šesta). Beograd 1973. godina.