Pizistrat

Pizistrat ili Pisistrat (grč. Πεισίστρατος) bio je atinski tiranin.

Srebrnjak iz perioda vladavine Pazistrata

Izvori

Izvori koji govore o Pizistratu i njegovoj tiranidi su Herodotove Istorije, kao i Aristotelov Ustav Atenski. Pizistrata nakratko pominje i Tukidid u Istoriji peloponeskog rata.

Život pre tiranide

Pizistratov otac bio je Hipokrat iz Braurona. Pizistratova i Solonova majka bile su sestre po stričevima. Borbe dveju političkih stranaka Atene, ravničara (podržavaoci oligarhije i primoraca (podržavaoci demokratije su istrajavale i posle Solonovih reformi, dok je narod Atike i dalje bio razjedinjen zahvaljujući opstanku četiri jonske file. Pizistrat je uspeo da okupi oko sebe pristalice obe stranke i napravi treću atensku stranku, brđane, koji su bili radikalne demokrate. Sukobi ovih dveju stranaka su doveli do dve godine bez arhonata i pokušaja uspostavljanja tiranide.

Ključni događaj koji je Pizistratu omogućio da uspostavi tiranidu jeste njegovo pojavljivanje na Agori. Naime, Pizistrat je ranio sebe i svoje mazge, i pojavio se na Agori okrvavljen optužujući svoje političke protivnike da su ga napali jer je prijatelj običnog naroda. Eklesija je potom izrekla vanrednu meru, kojom je Pizistratu dodeljeno pedeset batinaša (tj. ljudi sa toljagama) kao lična garda. Pizistrat je upravo ove ljude upotrebio i zauzeo Akropolj. Tako je počela Prva tiranida.

Prva i Druga tiranida

Prva Pizistratova tiranida započela je 561/0. godine p. n. e. Pizistratovo preuzimanje vođstva nad gradom nije prošlo bez odjeka- uskoro su dve druge stranke skovale zaveru i zbacile Pizistrata pet godina potom (556/5). Izgleda da je Pizistratu dozvoljeno da ostane u Brauronu. Takvo stanje potrajalo je nekih šest godina (do 550/49), kad se vođa primoraca, Megakle iz roda Alkmeonida, posvađao i sa protivničkom i sa sopstvnom strankom. Zatim je sa Pizistratom sklopio dogovor: Pizistratu će Megakle obezbediti povratak na mesto tiranina, a zauzvrat će Pizistrat oženiti njegovu kćerku.

Pošto je dogovor sklopljen, zaverenici su našli u Ateni devojku natprosečnog rasta, po imenu Fija, koju su maskirali da izgleda kao boginja Atena (visina je karakteristika bogova po grčkim shvatanjima). Narod je poverovao da je Fija zaista Atena i prihvatio je Pizistrata. Pizistrat se vratio u Atenu, ali je svoju ženu zapostavljao, verovatno se bojeći da ne ugrozi nasledstvo sinova iz svog prvog braka sa nepoznatom ženom, Hipije i Hiparha. Pošto se nova supruga požalila svojoj majci, a ova Megaklu, gnevni Megakle se svrstao na stranu Pizistratovih protivnika, te je Pizistrat sam pobegao iz Atene.

Izgnanstvo i Treća tiranida

Treća tiranida trajala je deset godina (do 440/39). Pizistrat je prešao u Eretriju, odakle je opet prešao u Trakiju, u dolinu reke Strimon (današnja Struma). Započevši eksploataciju ondašnjih rudnika na planini Pangej, silno se obogatio. Zahvaljujući pomoći Ligdamisa sa Naksosa i pojedinih polisa (Teba, Argos...), uspeo je da sastavi najamničku vojsku, koju je preko Eretrije poređao na Maratonskom polju. Atenjani su mu izašli u susret, ali pošto ih je iznenada napao u vreme ručka, potpuno su uništeni u boju kod hrama Atene Palenske. Sada je Pizistrat ostao tiranin Atene do svoje smrti (528/7). Nasledio ga je najstariji sin, Hipija.

Unutrašnja politika

Pizistrat nikada nije svrgnuo Solonove zakone. Pa ipak, vladao je pomoću triju mera: uticao je na izbor atenskih javnih službenika, držao je ličnu gardu sastavljenu od najamnika i držao je decu iz plemićkih porodica kao taoce. Zemlju plemića koji su izbegli pred njim konfiskovao je i razdelio najsiromašnijim ljudima u Atini. Rad stranaka koji je izazivao sukobe među građanima je sad zamro, jer one faktički nisu imale nikakvog uticaja. Pripisuje mu se da je uveo univerzalni porez na desetinu prihoda, što je možda u stvari deo jonskog i indoevropskog nasleđa. Takođe, njemu ili Hipiji se pripisuje da je isti porez smanjio za polovinu, verovatno zahvaljujući prihodima iz rudnika.

Spoljašnja politika

Pizistrat je uopšteno nastojao da zadrži dobre odnose sa većinom polisa. Međutim, za vreme njegove tiranide su se desila dva pohoda, koja nisu precizno datovana: prvi je ponovno zauzimanje Sigeja, atenskog poseda koji je uspela da zauzme Mitilena negde pre dolaska Pizistrata na vlast. Ovaj grad je bio izuzetno značajan zbog svoga položaja (na ulazu u Propontidu i Crno more, odakle je pristizalo žito), što se oslikava i u činjenici da je vlast nad Sigejom poverio svom trećem sinu, Hegesistratu. Drugi pohod se desio u periodu 559-6. pod vođstvom Miltijada Starijeg, koji je uspeo zauzeti praktično celokupni Trački Hersones (Galipolje), gde je obrazovao državu (kao tiranin) koja je priznavala vrhovnu vlast Atene.

Religijska, kulturna i građevinska delatnost

Pizistrat je zaslužan za podizanje tri hrama. Prvi, hram posvećen Ateni, podignut je na Akropolju nadomak budućeg Partenonu. Drugi, posvećen Dionisu, podignut je pod Akropoljem, a tu su proglašene i nove igre, Dionisije, koje su zamenile Lenejske svečanosti kao glavne svečanosti kulta boga Dionisa. Treći hram, verovatno najambicioznije zamišljen hram u celoj Ateni, hram Zevsa Olimpijskog, takođe pod Akropoljem, dovršen je tek za vreme cara Hadrijana, skoro sedam vekova posle. Takođe je izvršio ritualno čišćenje ostrva Delos, gde je prebacio sve grobove na ostrvu van vidokruga svetilišta Apolona, na taj način se starajući da Atena održi mit o sebi kao majci jonskih gradova.

Iako mu je pogrešno pripisivano zapisivanje i standardizacija Homerovih epova, Pizistrat je ipak značajan za njihovu slavu- naime, on je uveo takmičenje recitatora na Panatenejama u homerskim epovima.

Pizistrat je rešio i problem vodosnabdevanja, napravivši prvi vodovod koji je polazio od reke Ilis i sagradivši Česmu sa devet lula (Eneakrunos)