Википедија

Pit—Hopkinsov sindrom

Pit-Hopkinsov sindrom (PTHS) je redak genetski poremećaj kog karakteriše kašnjenje u razvoju, epilepsija, karakteristične crte lica i moguća povremena hiperventilacija praćena apnejom.[1] Kako se više saznaje o Pit-Hopkinsu, razvojni spektar poremećaja se širi, a može uključivati i poteškoće sa anksioznošću, autizmom,[2] ADHD-om i senzornim poremećajima. Povezan je sa abnormalnošću unutar hromozoma 18; konkretno, uzrokovana je nedovoljnom ekspresijom TCF4 gena.

Pit-Hopkinsov sindrom
SinonimPHS, PTHS
Dečak sa Pit-Hopkinsovim sindromom koji pokazuje karakteristične crte lica.
SimptomiMale šake i stopala, kratkovidost, neobično mala glava, zatvor, strabizam
UzrociHaploinsuficijencija gena faktora transkripcije 4 (TCF4)
Dijagnostički metodPregledanje simptoma, genetski testovi
Frekvencija1:11.000 do 1:41.000 ljudi

PTHS se tradicionalno povezivao sa teškim kognitivnim oštećenjem, međutim pravu inteligenciju je teško izmeriti s obzirom na motoričke i govorne poteškoće. Zahvaljujući augmentativnoj komunikaciji i progresivnijim terapijama, mnogi pojedinci mogu postići mnogo više nego što se u početku mislilo. Postalo je jasnije da postoji širi spektar kognitivnih sposobnosti kod Pit-Hopkinsa nego što je objavljeno u velikom delu naučne literature. Istraživači su razvili modele ćelija i glodara da bi testirali terapije za Pit-Hopkinsov sindrom.[3]

Procenjuje se da se PTHS javlja kod 1:11,000 do 1:41,000 ljudi.[4]

Znaci i simptomi

uredi

PTHS se može videti već u detinjstvu.[5] Najraniji znaci kod odojčadi su donji deo lica i visoki nosni koren.[6]

Crte lica su karakteristične i uključuju:

  • Duboko postavljene oči
  • Strabizam
  • Miopija
  • Označeni koren nosa
  • Široki i/ili kljunasti nosni most
  • Istaknuti Kupidonov luk ili šatorska gornja usna (gornja usna sa izgledom šatora)
  • Izvrnuta donja usna
  • Velika usta
  • Široko raspoređeni zubi
  • Široko i plitko nepce
  • Uši sa debelom i preklopljenom spiralom (najspoljašnji nabor uha)

Odrasli koji imaju PTHS mogu imati problema sa govorom.[6] Kraniofacijalne crte, koje su važne prilikom dijagnostikovanja PTHS, postaju vidljivije kako osoba stari.[5]

Genetika

uredi

Genetski uzrok ovog poremećaja opisan je 2007. godine.[7] Ovaj poremećaj je posledica haploinsuficijencije gena faktora transkripcije 4 (TCF4) koji se nalazi na dugom kraku hromozoma 18 (18q21.2). Čini se da mutacioni spektar čini 40% tačaka mutacija, 30% malih delecija/umetanja i 30% brisanja. Čini se da su sve de novo mutacije[a]. Rizik kod braće i sestara je nizak, ali veći od opšte populacije.[5]

Fenotip sličan Pit-Hopkinsu pripisan je autozomno recesivnim mutacijama gena za protein poput 2 (CNTNAP2) povezanog sa kontaktinom na dugom kraku hromozoma 7 (7q33-q36) i gena za neureksin 1 alfa (NRXN1) na kratkom kraku hromozoma 2 (2p16.3).[8] Malformacije u CNS-u se mogu videti kod oko 60 do 70% pacijenata na MR skeniranju.[9]

Pit–Hopkinsovim pacijentima sa brisanjem TCF4 mogu nedostajati karakteristične crte lica za ovaj sindrom.[5] Smatra se da je gubitak jednog posebno proteina, proteina ASCL1, povezan sa problemima disanja kod ljudi sa Pit-Hopkinsovim sindromom.[10]

Ovo stanje se nasleđuje autozomno dominantno, što znači da je jedna kopija izmenjenog gena u svakoj ćeliji dovoljna da izazove poremećaj.[10]

Dijagnoza

uredi

Ne postoje određeni dijagnostički kriterijumi, ali postoji nekoliko simptoma koji podržavaju dijagnozu PTHS. Neki primeri su: dismofizam lica, rani početak globalnog kašnjenja u razvoju, umerena do teška intelektualna onesposobljenost, abnormalnosti disanja i nedostatak drugih većih urođenih abnormalnosti.[6]

Prijavljeno je da polovina osoba sa PTHS-om ima napade, počevši od detinjstva do kasnih tinejdžerskih godina.[5] Oko 50% obolelih pokazuje abnormalnosti na snimanju mozga. Ovo uključuje hipoplastični korpus kalosum sa nedostajućim rostrumom i zadnjim delom spleniuma, sa lukovičastim kaudatnim jezgrom koji su ispupčeni prema prednjim rogovima. Elektroencefalogrami pokazuju višak sporih komponenti.

Prema kliničkoj dijagnozi, PTHS je u istoj grupi kao i pervazivni razvojni poremećaji.[11] Kada se sumnja da pacijent ima TCF4, obično se rade genetski testovi koji gledaju na TCF4 gen.[5]

Diferencijalna dijagnoza

uredi

PTHS je simptomatski sličan Angelmanovom sindromu, Retovom sindromu i Movat-Vilsonovom sindromu.[12]

Angelmanov sindrom najviše liči na PTHS. I jedni i drugi imaju odsutan govor i „srećno“ raspoloženje. Od razlika, Retov sindrom je najmanje blizak PTHS-u. Ovaj sindrom se posmatra kao progresivna encefalopatija. I Angelmanovom i Retovom sindromu nedostaju karakteristične crte lica PTHS-a. Movat-Vilsonov sindrom se javlja u ranom detinjstvu i karakterišu ga karakteristične abnormalnosti lica.[12]

Tretman

uredi
 
Piter divlji dečak, pokazuje neke od fizičkih osobina Pit-Hopkinsovog sindroma, uključujući grubu, kovrdžavu kosu, spuštene kapke i velika usta debelih usana.

Trenutno ne postoji specifičan tretman za ovo stanje. Zasnovan je na simptomatologiji. Pošto postoji nedostatak lečenja, ljudi sa PTHS koriste bihevioralne pristupe i pristupe obuci.[12]

Preporuke za kašnjenje u razvoju i intelektualni invaliditet u SAD (mogu se razlikovati u zavisnosti od zemlje):[5]

  • Program rane intervencije od novorođenčeta do 3 godine omogućiće pristup različitim terapijama (radne, fizičke, govorne i ishrane).
  • Razvojna predškolska ustanova kroz sisteme javnih škola od 3 do 5 godina. Detetu će biti potrebna evaluacija pre nego što uđe u program, da se vidi kakva je terapija potrebna.
  • Od 5 do 21 godine detetova škola može izraditi IOP (na osnovu funkcija i potreba deteta). Deca se podstiču da ostanu u školi najmanje do 21 godine.

Istorija

uredi

Stanje su prvi opisali 1978. D. Pit i I. Hopkins kod dva nepovezana pacijenta.[13]

Profesor Filip Bilis, sa Instituta za zdravlje dece, spekuliše da je Piter Divlji dečak patio od Pit-Hopkinsovog sindroma.[14] Dečak je doveden u Britaniju 1725. kao divlje dete.[15]

Vidi još

uredi

Napomene

uredi
  1. ^ Odnosi se na mutaciju koja se prvi put javlja kod osobe i nije prisutna kod njenih roditelja.

Reference

uredi
  1. ^ Zweier, Christiane; Peippo, Maarit M.; Hoyer, Juliane; Sousa, Sérgio; Bottani, Armand; Clayton-Smith, Jill; Reardon, William; Saraiva, Jorge; Cabral, Alexandra (2007). „Haploinsufficiency of TCF4 Causes Syndromal Mental Retardation with Intermittent Hyperventilation (Pitt-Hopkins Syndrome)”. American Journal of Human Genetics. 80 (5): 994—1001. ISSN 0002-9297. PMC 1852727  . PMID 17436255. 
  2. ^ „Pitt-Hopkins syndrome may point the way to autism treatments”. Spectrum | Autism Research News (na jeziku: engleski). 2019-05-01. Pristupljeno 2022-02-19. 
  3. ^ Weinberger, Daniel R. „A drug for autism? Potential treatment for Pitt-Hopkins syndrome offers clues”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  4. ^ Sweetser, David A.; Elsharkawi, Ibrahim; Yonker, Lael; Steeves, Marcie; Parkin, Kimberly; Thibert, Ronald (1993), Adam, Margaret P.; Ardinger, Holly H., ur., Pitt-Hopkins Syndrome, University of Washington, Seattle, PMID 22934316, Pristupljeno 2022-02-19 
  5. ^ a b v g d đ e Dean, Laura (2012), Pratt, Victoria M.; Scott, Stuart A., ur., Pitt-Hopkins Syndrome, National Center for Biotechnology Information (US), PMID 28520343, Pristupljeno 2022-02-19 
  6. ^ a b v Zollino, Marcella; Zweier, Christiane; Van Balkom, Ingrid D.; Sweetser, David A.; Alaimo, Joseph; Bijlsma, Emilia K.; Cody, Jannine; Elsea, Sarah H.; Giurgea, Irina (2019-02-18). „Diagnosis and management in Pitt-Hopkins syndrome: First international consensus statement”. Clinical Genetics. 95 (4): 462—478. ISSN 0009-9163. doi:10.1111/cge.13506. 
  7. ^ Amiel J, Rio M, de Pontual L, Redon R, Malan V, Boddaert N, Plouin P, Carter NP, Lyonnet S, Munnich A, Colleaux L (2007) Mutations in TCF4, encoding a class I basic helix-loop-helix transcription factor, are responsible for Pitt-Hopkins syndrome, a severe epileptic encephalopathy associated with autonomic dysfunction. Am. J. Hum. Genet. 80: 988-993
  8. ^ Peippo, M.; Ignatius, J. (2012). „Pitt-Hopkins Syndrome”. Molecular Syndromology. 2 (3-5): 171—180. ISSN 1661-8769. PMC 3366706  . PMID 22670138. doi:10.1159/000335287. 
  9. ^ Marangi, Giuseppe; Zollino, Marcella (2015). „Pitt–Hopkins Syndrome and Differential Diagnosis: A Molecular and Clinical Challenge”. Journal of Pediatric Genetics. 4 (3): 168—176. ISSN 2146-4596. PMC 4918722  . PMID 27617128. doi:10.1055/s-0035-1564570. 
  10. ^ a b „Pitt-Hopkins syndrome: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  11. ^ Sweatt, J David (2013). „Pitt–Hopkins Syndrome: intellectual disability due to loss of TCF4-regulated gene transcription”. Experimental & Molecular Medicine. 45 (5): e21. ISSN 1226-3613. PMC 3674405  . PMID 23640545. doi:10.1038/emm.2013.32. 
  12. ^ a b v Marangi, Giuseppe; Zollino, Marcella (2015). „Pitt–Hopkins Syndrome and Differential Diagnosis: A Molecular and Clinical Challenge”. Journal of Pediatric Genetics. 4 (3): 168—176. ISSN 2146-4596. PMC 4918722  . PMID 27617128. doi:10.1055/s-0035-1564570. 
  13. ^ Pitt D, Hopkins I (1978) A syndrome of mental retardation, wide mouth and intermittent overbreathing. Aust Paed J. 14 (3): 182—184.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  14. ^ „Who was Peter the Wild Boy?”. BBC News (na jeziku: engleski). 2011-08-08. Pristupljeno 2022-02-19. 
  15. ^ „The feral girl Marie-Angélique - Peter the Wild Boy”. web.archive.org. 2013-10-03. Arhivirano iz originala 03. 10. 2013. g. Pristupljeno 2022-02-19. 

Spoljašnje veze

uredi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пит—Хопкинсов_синдром&oldid=27442281”