Википедија

Pit Konrad

Čarls Konrad mlađi (engl. Charles Conrad Jr.), poznatiji kao Pit Konrad (engl. Pete Conrad; Filadelfija, 2. jun 1930 — Ohaj, 8. jul 1999), bio je američki pilot, inženjer vazduhoplovne tehnike, astronaut; treći čovek na Mesecu. Izabran je za astronauta 1962. godine, a tri godine ranije je bio jedan od kandidata za originalnu Merkjuri Sedam selekciju. Nosilac je Kongresne svemirske medalje časti.

Pit Konrad
Konrad kao astronaut NASA
Lični podaci
Puno imeČarls Konrad mlađi
Datum rođenja(1930-06-02)2. jun 1930.
Mesto rođenjaFiladelfija, Pensilvanija, SAD,
Datum smrti8. jul 1999.(1999-07-08) (69 god.)
Mesto smrtiOhaj, Kalifornija, SAD
GrobNacionalno groblje Arlington
DržavljanstvoSAD
NacionalnostAmerikanac
ObrazovanjeUP (BS, 1953)
Zanimanjeastronaut
opitni pilot
vazduhoplovni inženjer
Karijera
TipAstronaut NASA
Statuspreminuo
Čin Kapetan (ARM)
Vreme u svemiru49 dana 3 sata 38 minuta
Svemirske šetnje4 (12 sati 44 minuta)
SelekcijaNasina grupa 2 iz 1962.
MisijeDžemini 5, Džemini 11, Apolo 12, Skajlab 2
Logo misija
Penzionisanje1. februar 1974. god.; pre 50 godina (1974-02-01)
Odlikovanja

Biografija uredi

Pre nego što je izabran za astronauta, leteo je kao borbeni i test pilot u Američkoj ratnoj mornarici. Završio je elitnu školu za probne pilote pri Ratnoj mornarici SAD u Paks Riveru, Merilend. Leteo je četiri puta u svemir. Prva misija je bila Džemini 5, 1965. godine, kada su Konrad i komandni pilot Gordon Kuper proveli nedelju dana u svemiru i dokazali da čovek može vremenski da izdrži put do Meseca i nazad. Druga misija usledila je 1966. godine, kada je leteo kao komandant na Džeminiju 11. Ova misija je ušla u istoriju, jer je, od svih dosadašnjih obavljenih u niskoj Zemljinoj orbiti, imala najveći apogej, tj. obavljena na najvećoj nadmorskoj visini — 1.369 km iznad nivoa mora.[1]

Treći put je leteo 1969. godine, kao komandant misije Apolo 12. Time je postao treći čovek na Mesecu i jedan od 24 čoveka koji su putovali na Mesec. Posada Apola 12 ostala je upamćena kao tzv. All-Navy crew, jer su sva tri astronauta bili oficiri Mornarice.

Četvrti i poslednji let zabeležio je 1973. godine, u svojstvu komandanta Skajlaba 2, prvog leta na svemirsku stanicu Skajlab. Tokom tog leta, obavio je krucijalnu svemirsku šetnju radi popravke oštećenih panela na Skajlabu, što je spasilo stanicu i što mu je 1978. godine donelo Kongresnu svemirsku medalju časti. Bio je član rezervnih posada za Džemini 8 i Apolo 9. Proveo je 49 dana u svemiru. Penzionisao se početkom 1974. godine, i imao je čin kapetana.

Tokom treninga za let na Skajlabu, 10. maja 1972. godine Konrad je bio prinuđen da se katapultira iz NASA-inog mlaznjaka na kojem je leteo. Po povratku u Hjuston sa službenog puta, približavajući se vazduhoplovnoj bazi Elington dobio je instrukcije da se vreme pogoršalo i odlučio je da sleti na aerodrom Hobi. Međutim, pripremajući se za noćno sletanje, otkazao je strujni generator na avionu pri visini od 240 metara, te Konrad odustaje i odlučuje se za sletanje na aerodrom gde su klimatski uslovi bili povoljniji. Nažalost, ostao je bez goriva dok je stigao do vazduhoplovne baze Bergstrom i morao je da se katapultira na visini od 1.127 metara. Prizemljio se na oko 90 metara od zgrade baze, a avion je pao na otvoreno polje na oko tri kilometra dalje.

Nakon penzionisanja iz NASA i Mornarice 1974. godine, radio je za kompaniju ATC, a od 1976. je bio potpredsednik Makdonel Daglasa. U tom je svojstvu posetio Beograd, kako bi, u konkurenciji sa kompanijom Boing, isposlovao prodaju aviona Makdonel Daglas DC-10 JAT-u.[2] Makdonel Daglas napušta marta 1996. godine, prešavši na rukovodeću poziciju u kompaniju USL.[3]

Diplomirao je kao vazduhoplovni inženjer na Univerzitetu Prinston 1953. godine. Srednju školu je završio 1949. godine, i to nakon što je jedan razred ponavljao kao posledicu disleksije. Konrad je u mladosti bio član Mladih izviđača SAD i imao je čin Cub Scout.[4] Preminuo je 8. jula 1999. u Ohaju, Kalifornija, nekoliko časova nakon pada sa motocikla od posledica unutrašnjih povreda. Imao je 69 godina.[5] Sahranjen je uz vojne počasti na Nacionalnom groblju Arlington. Za razliku od velikog broja svojih kolega, iza sebe nije ostavio nikakav pisani materijal. Dva puta se ženio i imao je četiri sina iz prvog braka. Član je nekoliko kuća slavnih i nosilac brojnih društvenih priznanja, civilnih i vojnih odlikovanja.

Zabeležio je preko 6.500 časova leta na raznim tipovima aviona, od čega preko 5.000 na mlaznjacima.[6]

Galerija uredi

  •  
    Pit Konrad tokom treninga za Džemini let, 1965. godine
  •  
    Pit Konrad u spasilačkom helikopteru, 1965. godine
  •  
    Pit Konrad (levo) i Gordon Kuper, nakon misije Džemini 5 1965. godine
  •  
    Pit Konrad (desno) i Ričard Gordon kao piloti misije Džemini 11, 1965. godine
  •  
    Nakon Džeminija 11, Konrad i Gordon (desno) čekaju spasilački helikopter, 1966. godine
  •  
    Tokom priprema za Apolo 12, Pit Konrad 1969. godine
  •  
    All-Navy crew Apola 12, 1969. godine
  •  
    Pit Konrad uoči leta, 1969. godine
  •  
    Pit Konrad kao treći čovek na Mesecu, 1969. godine
  •  
    Posada Skajlaba 2, sleva nadesno: Pol Vajts, Pit Konrad i Džo Kervin, 1973. godine
  •  
    Pit Konrad kao komandant Skajlaba 2, 1973. godine

Reference uredi

  1. ^ „Conrad”. NASA. Arhivirano iz originala 18. 09. 2018. g. Pristupljeno 14. 8. 2016. 
  2. ^ „Ljudi sa Meseca kojih više nema”. Astronomski magazin. 
  3. ^ „Biographies of U.S. Astronauts – Conrad Charles, Jr. "Pete"”. 
  4. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 11. 2018. g. Pristupljeno 20. 12. 2018. 
  5. ^ „Veliki ignorant”. Astronomski magazin. Arhivirano iz originala 01. 07. 2021. g. Pristupljeno 28. 02. 2018.  Nevalidan unos |deadurl=dead (pomoć)
  6. ^ „Pete Conrad bio”. NASA. Arhivirano iz originala 20. 2. 2017. g. Pristupljeno 29. 10. 2017. 

Spoljašnje veze uredi

 

Ovaj biografski članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пит_Конрад&oldid=27686307”