Pijuk
Pijuk ili kramp je vrsta ručnog oruđa sa sa čvrstom glavom postavljenom upravno u odnosu na dršku.
Glava je obično napravljena od metala, dok je drška obično od drveta, fiberglasa ili metala. Glava je klin koji je na vrhu zašiljen i blago zakrivljen, a često na drugom kraju tog klina ima teret koji služi da bi se lakše baratalo njime. Što je jači klin, bolje će alat probiti površinu. Udaranjem klinom o površinu, dovodi do lomljenja tj. kopanja.
Danas se za teret na drugom kraju stavlja drugi klin, koji je na vrhu spljošten i koristi se kao poluga.
Zašiljeni kraj se najčešće koristi za razbijanje kamenih površina i drugih čvrstih površina, kao što su beton ili čvrsta suva zemlja. Veliki impuls teškog pijuka na maloj površini kontakta je naročito efikasan za ovu svrhu. Pljosnati kraj se često koristi radi sečenja korenja.
Mandril (za vrstu majmuna videti Mandril) je rudarski mali pijuk koji se koristi u skučenom prostoru.
Prvobitno je bio zemljoradnički alat čiji se koreni mogu videti još u praistorijiskim kulturama, pijuci su se takođe koristili i u tradicionalnom rudarstvu i ratovanju. Dizajn je takođe evolvulirao u motiku i plug. U praistoriji, rogovi jelena odgovarajućih vrsta (npr. crveni jelen) su se često sekli do kraja i koristili su se kao jednostrani pijuk.[1] U srednjem veku se pijuk koristio u ratovanju.
Reference uredi
- ^ „Deer-antler pick, used in flint mining from Grimes Graves”. ingenious.org.uk. Pristupljeno 6. 7. 2012.