Podvodna arheologija

Podvodna arheologija koristi posebne metode da bi istražila potonule brodove ili druga arheološka nalazišta koja se nalaze ispod vode. Arheolozi koji rade ispod vode zavise od sofisticirane opreme za ronjenje i iskopavanje. Oni koriste posebne tehnike kako bi zaštitili podvodne nalaze. Posebna složenost otkrivanja, iskopavanja, beleženja i konzervacije prisiljava rukovodioce podvodnih arheoloških projekata da mnogo strože formulišu ciljeve istraživanja i njihovu etiku.Nautičko arheološko društvo, sa sedištem u Britaniji ali sa trećinom članova u inostranstvu, propisuje jasna načela ponašanja:

1. Članovi NAD-a držaće se najviših standarda moralnog i odgovornog ponašanja u bavljenju arheološkim poslovima.

2. Članovi NAD-a dužni su da čuvaju arheološku baštinu.

3. Članovi NAD-a obavljaće svoj arheološki posao na način koji će obezbediti pouzdane informacije o prošlosti i staraće se da se ti rezultati valjano zabeleže

4. Članovi NAD-a dužni su da rezltate svog naučnog rada učine dostupnim javnosti u razumnom roku.

Maritimna arheologija posebnu muku muči sa štetom koju podjednako nanose i pljačkaši i lovci na suvenire. Takva aktivnost uglavnom nije zlonamerna, jer je ronjenje popularna razonoda kojoj obilazak brodskih olupina daje posebnu draž. Međutim komercijalno spašavanje tovara nedavno potonulih brodova sasvim neprimetno prelazi u uništavanje istorijske građe sa starih olupina u beskrupuloznoj potrazi za blagom. Potonuli brodovi nude redak uvid u nekadašnju tehnologiju, ratnu tehniku i trgovinu, a poneki od njih pružaju priliku da se prouči čitav niz artefakata koji su korišćeni u datom razdoblju prošlosti. Zato se često opisuju kao vremenske kapsule. Na većini suvozemnih lokaliteta pronađeni objekti su u stanju u koje su dospeli pošto je njihov upotrebni život okončan a artefakti su se često nagomilavali u otpadnim jamamatokom dužeg vremenskog perioda. Nasuprot tome, nalazi sa Meri Rouz, tjudorskog broda koji je potonuo 1545, daju sliku oružja, odeće i ličnih predmeta članova posade u trenutku brodoloma.

Jedan intenzivan arheološki projekat koji je između 1983. i 1994. obavio tim predvođen američkim arheologom Džordž Basom i turskim arheologom Kemal Pulakom otkrio je tovar sa prenatrpanog broda iz brozanog doba kod Uluburuna, na jugoistoku Turske. Brod, koji je potopila oluja 1310 pre n. e, nosio je dovoljno bakra i kalupa da bi moglo da se izradi oružje za nekoliko stotina vojnika.

Kada se zabeleži i publikuje dovoljno veliki broj olupina i njihovog tovara, svaki nalaz doprinosi široj slici neke stare trgovine. Danas, na primer, imamo prilično jasnu predstavu o promenljivim putevima i trgovini na Mediteranu zahvaljujući bazi podataka koju je sačinio Parker. Ona obuhvata podatke iz 1259 potonulih brodova čija hronologija seže od praistorijskih vremena do 1500. godine.

Spoljašnje veze

• Underwater Archaeology
• Underwater Archaeology - Ancient Civilizations - Lost Treasure

Literatura

• P. Throckmorton,The Sea Remembers:Shipwrecks and archeology,Weidenfeld and Nikolson,London 1987-razmatra mnoge podmorske lokalitete
• Dean,Archeology underwater,Nautical archeology society,1992-obašnjava sve aspekte podvodnog terenskog rada, načine iskopavanja i beleženja