Požegača
Šljiva požegača je voćka iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, za preradu džemova, marmelada, rakije.
Poreklo,rasprostranjenost i značaj uredi
Smatra se da potiče iz Azije (Mala Azija, Sirija, Kavkaz, Persija, područje Kaspijskog jezera, Turkmenija). U Evropu (Grčku) je došla pre nove ere. Rasprostranjena je u Evropi i Severnoj Americi. Jedna je od vodećih sorata šljiva u svetu. U Srbiji je glavna sorta i zauzima 38% površine pod šljivom. Poznata je još pod nazivom mađarka.[1] Pre Prvog svetskog rata šljiva je bila glavni proizvod Požege; voćnjaci su morali biti obnavljani, jer su stari stradali od štitaste vaši.[2]
Upotreba uredi
Šljive se kod nas uglavnom prerađuju u rakiju s obzirom da postoji duga tradicija sa jedne strane, a sa druge je velika zastupljenost upravo rakijskih sorti koje nisu pogodne za bilo koji drugi vid prerade. Plodovi požegače su dosta sitni i neujednačeni te su stoga veoma pogodni za preradu u rakiju. Ova sorta šljiva daje plodove sa veoma povoljnim odnosom šećera i kiseline i rakiju šljivovicu vrhunskog kvaliteta, veoma prijatnog ukusa i izražene specifične arome.
Osobine biljke uredi
- Šljiva može biti u formi žbuna ili drveta visokog i do 12 metara. Živi 30-50 godina.
- Korenov sistem je veoma plitak i ne podnosi sušu.
- Stablo šljive požegače kada se gaji na svom korenu je srednje bujno, a ako se kao podloga koristi dženarika onda bude bujno. Pored dženarike, šljiva požegača se može kalemiti i na belu šljivu sa dobrim rezultatima. Imaju dobru nosivost grana, jedna od loših osobina stabla požegače je da nema veliku otpornost na niske temperature i mrazeve.
- Listovi su krupni, jajstog, objajastog ili eliptičnog oblika, po obodu tupo testerasti. Lice liske je tamno zeleno i golo, a naličje sivozeleno i dlakavo.
- Cvetni pupoljci počinju da se obrazuju od sredine juna do sredine jula u godini koja prethodi cvetanju.
- Cvetovi su najčešće beli, obično po dva u cvetnom pupoljku.
- Rađa na mešovitim rodnim grančicama, majskim kiticama, dugim i kratkim rodnim grančicama.
- Kruna je gusta, piramidalna, odlikuje se velikom nosivošću.
- Plod je sočna koštunica-sitan (17g), nepravilno jajast, modroplave boje i pokriven obilnim sivim privlačnim pepeljkom. Po dužini ploda se pruža plitka brazda. Može dugo da se zadrži na grani. Odlično podnosi prevoz. Ima svestranu upotrebnu vrednost. Može se koristiti u svežem stanju, za sušenje, konzervnu industriju i rakiju.
- Mezokarp -je zlatno-žute boje, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično, odličnog kvaliteta.
- Koštica je srazmerno sitna(650mg) i lako se odvaja od mesa (cepača)[3]
Vreme cvetanja uredi
Cveta malo kasnije u odnosu na druge biljke. Eksplozivno. Za nekoliko sati, u toku toplih dana, sredinom aprila mogu da se otvore svi cvetovi požegače. Samooplodna je biljka i nema potrebe da se u sklopu zasada sade druge vrste šljiva kao oprašivači. Ima dug vegetacioni period.
Rezidba i razmnožavanje uredi
Rezidba ne sme da bude oštra, jer to može da dovede do značajnog smanjenja prinosa. Razmnožava se izdancima ili kalemljenjem.
Zrelost uredi
Postoje dva stepena zrelosti plodova šljiva, fiziološka i tehnološka zrelost. Plodovi u fiziološkoj zrelosti dostižu maksimalnu krupnoću, pokožica dobija karakterističnu boju, počinje da se obrazuje sloj za odvajanje između peteljke ploda i rodne grančice, prestaje priticanje hranljivih supstanci u plodove, a smenke posle stratifikovanja mogu da klijaju.Plodovi namenjeni za preradu (sušenje, rakija, sok, pekmez, marmelada) ostavljaju se duže na stablu, da što bolje sazru, odnosno beru se u tehnološkoj zrelosti. Tada plodovi sadrže najviše šećera i drugih hranljivih i aromatičnih supstanci, pa su sočni, mirišljavi i ukusni.
Đubrenje uredi
U periodu do stupanja u punu rodnost, požegača ima određene zahteve prema hranivima. Najveće potrebe su u kalijumu i azotu, a najmanje prema fosforu i drugim elementima. Azotna đubriva se unose pred početak vegetacije, a fosforna i kalijumova u jesen ili zimu. Orijentacije radi u godini sadnje svakoj sadnici treba dodati 25-30g po stablu čistog azota, 5-6 g fosfora i 30-40 g kalijuma. Druge godine ove količine su 100-120 g (N), 20-25 g (P) i 120-160 g (K). Treće godine ove količine iznose 150-180; 25-30; 180-22. U pogledu ishrane u fazi pune rodnosti,požegača kao sorta šljiva se značajno razlikuje od ostalih vrsta voćaka, jer sem azota, zahteva velike količine kalijuma u zemljištu.
Reference uredi
- ^ Stančević, Asen (2002). Praktično voćarstvo. Beograd, Zemun: Neven.
- ^ "Politika", 25. jun 1936
- ^ Mišić, Petar (2000). Šljiva. Partenon.
