Поинцијана
Poincijana (Caesalpinia gilliesii (Wallich ex Hook.) Wallich ex D. Dietr., sinonimi Caesalpinia macrantha Delile, Poinciana gilliesii Hook., Erythrostemon gilliesii (Hook.) Link, Klotzsch et Otto) Ime roda po italijanskom lekaru, filozofu i botaničaru Andreji Cezalpiniju (Andrea Cesalpino, latinizirano Andreas Cæsalpinus, 1524. ili 1525.-1603) koji je među prvima klasifikovao biljke prema izgledu ploda i semena, a ne abecedno ili prema osobinama značajnim za medicinu. Atribut vrste gilliesii (Gilesov) je po John Gillies, M.D. (1792 – 1834) škotskom mornaričkom hirurgu koji je kasnije postao istraživač i botaničar. Engleski naziv je rajska ptica (bird of paradise), ali ovu vrstu ne treba mešati sa rodom Strelitzia koji nosi isti naziv, ali nije ni u bližem srodstvu sa Poincijanom.
| Poincijana | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | Caesalpinia
|
| Binomno ime | |
| Caesalpinia gilliesii (Wallich ex Hook.) Wallich ex D. Dietr.
| |
Opis vrste uredi
Poincijana je listopadni žbun (u toplijim krajevima i zimzeleni), visine 1-1,5 (-3) m, uspravnih i retkih grana koje formiraju okruglastu i prozračnu krunu. U granicama prirodnog areala izraste znatno više. Mladi izdanci žlezdasto dlakavi. Listovi naizmenični, oko 20 cm dugi, dvostruko perasti; liske mali, oko 8 mm dugi, duguljasti, goli.
Petočlani hermafroditni cvetovi veoma su dekorativni, brojni, žuti, formiraju kupaste, oko 30 cm duge, grozdove, otvaraju se odozdo prema gore. Prašnika ima 10, njihovi filamenti su dugi 7-12 cm, končasti, purpurno crveni, štrče iz sredine cveta u pramenovima, što celom žbunu daje neobičan izgled. Cvetanje traje dugo. Vreme cvetanja tokom juna-septembra. U istoj cvasti donji cvetovi mogu da precvetaju, ili čak da obrazuju plod, dok su terminalni još u pupoljku.
Mahune duguljaste, spljoštene, često zakrivljene, 8-10(-12) cm duge i oko 2 cm široke, spolja gusto i sitno dlakave sa smeđim tačkastim mrljama, slamnožute, sa peteljkom dugom oko 3,5 cm. Zrele mahune pucaju i spiralno se uvijaju odbacujući seme na manja ili veće odstojanja (autohorija). Seme pljosnato, golo, sjajno, kestenjastosmeđe, sa tamnijim uzdužnim pegama, 11-12 mm dugo, 8-11 mm široko i 1-2 mm debelo. Seme eksalbuminskog tipa semenjača nepropusna za vodu i gasove, embrion lopatast, sa kratkom osom.[1]
Areal uredi
Nativna je u tropskim delovima Amerike, uglavnom u Argentini, Urugvaju i Čileu. Van areala naturalizovana je u Teksasu i jugozapadnim državama SAD, gde je poznata kao žbun rajske ptice (bird of paradise bush), pustinjska rajska ptica (desert bird of paradise), žuta rajska ptica (yellow bird of paradise) ili kozja brada (barba de chivo). Introdukovana je i na Mediteran i široko rasprostranjena posebno na obalama i ostrvima Mramornog mora gde je dobila turske lokalne nazive pašini brkovi (Paşabıyığı), drvo rajske ptice (Cennetkuşu ağacı) i patuljasta akacija (Bodurakasya).
Odnos prema ekološkim faktorima i gajenje uredi
Najizdržljivija je od svih vrsta iz roda, podnosi temperature i do -4 °C. Na Balkanskom poluostrvu često se sreće u vrtovima i parkovima oblasti sa mediteranskom klimom. Kao izrazito heliofilnoj vrsti potrebno je osigurati joj otvorena i svetla mesta. Tek tada pokazuje dobru vitalnost. S obzirom na to da ne podnosi mraz, mora da se sadi na zaštićenim mestima. Zahteva rahla, sveža i hranljiva zemljišta. Treba je povremeno prihranjivati organsko-mineralnim đubrivima i redovno je i obilno zalivati. Da bi obilnije cvetala naredne godine, treba joj u jesen ili krajem zime skratiti grane. U krajevima sa kontinentalnom klimom može se uzgajati u posudama na otvorenom, ali je preko zime treba uneti u odgovarajuću prostoriju.[2]
Razmnožavanje uredi
Generativno razmnožavanje zahteva prethodnu skarifikaciju (hemijsku ili mehaničku) zbog lake dormantnosti semenjače. Tretman koncentrovanom sumpornom kiselinom od 10 minuta obično je dovoljan, a sličan efekat dobija se potapanjem u toplu vodu na 12-24 sata. Seme očuva klijavost bez promene 10 godina i posle 24 sata potapanja u vodu isklija 98% zrna[3]. Setva se vrši u staklenik početkom proleća. Kada su klijavci dovoljno veliki da se mogu pikirati, prebacuju se u pojedinačne saksije i gaje do kraja vegetacije. Na otvoreno se presađuju narednog proleća po prestanku opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. Od vegetativnih metoda primenjuju se zelene reznice krajem leta i početkom jeseni. Pobadaju se u pesak u hladne pokrivene leje.[4]
Upotreba u medicini uredi
Vračevi plemena iz amazonskih kišnih šuma koriste ovu biljku i srodne (Caesalpinia pulcherrima) koje zovu ayoowiri, protiv groznice, rana i kašlja. Četiri grama korena, navodno, izaziva abortus u prvom trimestru trudnoće.[5] Treba znati, međutim, da su zrelo seme i zelene mahune toksični, izazivaju povraćanje i druge stomačne probleme. Seme ima antitumorsko dejstvo.[6]
Reference uredi
- ^ Vukićević, E. (1996): Dekorativna dendrologija 4. izd. Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet, Beograd
- ^ Šilić, Č. (1990): UKRASNO DRVEĆE I GRMLjE, I izdanje. IP Svjetlost. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo i Beograd
- ^ Marija Marković, Mihailo Grbić, Dragana Skočajić, Danijela Đunisijević-Bojović, Marijana Milutinović (2020): Effects of storage length on Erythrostemon gilliesii (Hook.) Klotzsch seed germination Proceedings of the XI International Scientific Agricultural Symposium “Agrosym 2020”: 236-240
- ^ Huxley. A. The New RHS Dictionary of Gardening. 1992
- ^ S. Allen Counter (24. 7. 2006). „Amazon mystery: A medicine man understood the secrets of this plant long before we did. How?”. The Boston Globe.
- ^ Diggs, Jnr. G.M.; Lipscomb. B. L. & O'Kennon. R. J Illustrated Flora of North Central Texas
Spoljašnje veze uredi
- Jepson Manual Treatment
- USDA Plants Profile Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. oktobar 2010)
- Photo gallery