Polno razmnožavanje biljaka
Polno (seksualno) razmnožavanje odlikuje se time što se obrazuju dve fiziološki različite polne ćelije ili gameti (muški i ženski).Spajanjem gameta postaje novi produkt, koji ujedinjuje karaktere i muškog i ženskog gameta – to je zigot.Polno razmnožavanje ima veliki značaj za evoluciju biljaka.Dok kod bespolnog razmnožavanja biljka koja se razvija iz spore (ili fragmentacijom) ima osobine materne biljke, dotle se pri polnom razmnoćavanju obrazuje zigot, u kome su, preko muškog i ženskog gameta, ujedinjena svojstva oba roditelja.Na taj način stvara se mogućnost udruživanja raznovrsnih kombinacija karaktera, što je za evoluciju od bitnog značaja.
Proces polnog razmnožavanja uredi
Seksualna reprodukcija biljaka[1] obuhvata dva osnovna procesa: mejozu, koja menja raspored gena i smanjuje broj Hromozoma, i oplodnja, koja vraća broj hromozoma na diploidan broj.Između ova dva procesa, različite vrste biljaka i algi variraju, ali mnoge od njih, uključujući sve kopnene biljke[2], podilaze smeni generacija, sa dve različite višećelijske strukture, gametofit i sporofit.Evolucionarno poreklo i značaj prilagodljivosti seksualne reprodukcije je raspravljano u stranicama „Evolucija seksualne reprodukcije“ i „Poreklo i funkcije mioze”.
Gametofit je višećelijska struktura (biljka) koja je haploidna, sadrži jedan set hromozoma u svakoj ćeliji.Gametofit proizvodi muške ili ženske gamete (ili oba), procesom deljenja ćelija koji se naziva mitoza.U vaskularnim biljkama sa zasebnim gametofitima, ženski gametofiti su poznati kao megagametofiti (mega=veliki, proizvode velike jajne ćelije) dok su muški gametofiti zvani mikrogametofiti (mikro=mali, proizvode male spermatične ćelije).
Spajanje muških i ženskih gameta (oplođavanje) proizvodi diploidne zigote, koje nastaju mitotičkim ćelijskim deobama u višećelijske sporofite. Odrasli sporofiti proizvode spore mejozom, što ponekad nazivamo „redukcionom deobom“ zato što se parovi hromozoma ponovo dele da bi formirali jedan set.
Kod mahovina i jetrenjača gametofit je relativno velik, dok je sporofit mnogo manja struktura koja se nikada ne deli od gametofita.Kod paprati, golosemenica i skrivenosemenica, gametofiti su relativno mali a sporofiti mnogo veći.Kod golosemenica i skriveno semenica megagametofiti se nalaze u neoplođenoj jajnoj ćeliji (koja će se možda razviti u seme[3]) dok se mikrogametofiti nalaze u zrnu polena.
Evolucija gameta uredi
Prvi stupanj u razviću gameta nalazi se kod nižih algi i gljiva.Tu su gameti oba pola istovetni i po obliku i po veličini i nazivaju se izogameti.Ovi gameti su isti samo morfološki, a fiziološki se među sobom razlikuju, jedni su muški, a drugi ženski, i obično se označavaju kao + i – gameti (pošto nema morfoloških razlika između njih).Kopulacija izogameta označava se kao izogamija.
Sledeća etapa u evoluciji gameta karakteriše se time što se javljaju razlike u njihovoj veličini (dimorfizam).Jedan gamet je krupniji – to je ženski, a drugi je sitniji – miški.To su anizogameti.Anizogameti su lepo izraženi, na primer, kod zelene alge Eudorina.Kao i izogameti i anizogameti su pokretni.Oplođenje anizogameta je anizogamija.
U daljoj evoluciji gameta dolazi se do toga da jedan gamet postaje nepokretan.To je ženski gamet.On je i krupniji, sa dosta rezervnih hranljivih materija, i naziva se jajna ćelija (jaje).Muški gamet je sitniji, i dalje je pokretljiv, i naziva se (spermazoid) anterozoid.Ženski gamet (odnosno jajna ćelija) razvija se u jednoćelijskoj gametangi koja se zove oogonija (kod algi i gljiva), ili u višećelijskoj gametangiji – arhegoniji (počev od mahovina).Muški gameti postaju u muškim gametangijama kose se nazivaju anteridije.I kod nekih primitivnih predstavnika Gymnospermae (Cycas) nalazi se pokretljivi anterozoidi.
Poslednja etapa u evoluciji gameta odlikuje se tim što muški gamet postaje nepokretljiv – znači oba gameta su potpuno nepokretljivi. To je slučaj kod biljaka najviše organizacije (savršenije golosemenice i sve skrivenosemenice).
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Sexual Plant Reproduction - Annals of Botany - Oxford Journals” (PDF).
- ^ „Orchidaceae Jussieu”.
- ^ Delmar Thomson Learning. Introduction To Plant Science. str. 296. ISBN 978-1-4018-4188-1.
Literatura uredi
- Kojić M.(2004) "Botanika",Beograd